BEOGRAD - Ni tri nedelje posle sastanka predstavnika Vlade Srbije i velikih trgovačkih kompanija, marže na osnovne životne namirnice nisu snižene. Zarade trgovaca ostale su astronomske, i preko 30 odsto za najtraženije artikle, a ministarstva trgovine i finansija i dalje su podeljena po pitanju da li treba administrativno propisati visinu marži. Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, najavljuje da će tržišna inspekcija, ove nedelje, ponovo "izaći na teren da utvrdi da li se poštuje načelan dogovor između vlade i trgovaca o spuštanju marži, a time i cena".

Ministarstvo je protiv administrativnog ograničavanja marži, pokušali ste da rešite problem dogovorom, ali se on ne poštuje.
- Trgovci su pristali da analiziraju svoje prihode, rashode, strukturu cena proizvoda, i da nađu način da marže na najvažnije prehrambene proizvode ne budu veće od 15 procenata. Dogovorili smo se i da tržišna inspekcija iz meseca u mesec utvrđuje kretanje maloprodajnih cena i marži za ključne proizvode, uz uzorak od nekoliko brendova, a ne samo jednog. Trgovci su se obavezali da će u slučaju smanjenja proizvođačkih cena automatski biti snižene i maloprodajne cene. Do sada je važilo da oni to rade u roku od mesec dana, a sada su načelno prihvatili da snižavaju cene u roku od sedam dana.

		Mišković (ni) je monopolista Na pitanje da li će vlasnik Delte Miroslav Mišković biti monopolista u slučaju da kupi i akcije slovenačkog Merkatora, posle čega bi imao dominantan položaj na tržištu jer, pored Maksija, ima i Pekabetu, Ce market i Tempo, Srđan Srećković kaže da u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije i funkcijom pomoćnika ministra za trgovinu nema pravo da ukazuje ni na jednu kompaniju. "Ono što znam je da na tržištu Srbije učešće Merkatora iznosi jedan odsto", kaže Srećković.

Da li ste uvereni da će oni dobrovoljno smanjiti zaradu?
- To je ispravna poslovna logika, ali vlada im je rekla da postoje tri mogućnosti da snize zarade i cene. Prva je da se to uradi na korektan način, međusobnim dijalogom. Rok za to je mesec dana od prvog sastanka, a on ističe za sedam dana. Dakle, očekujemo da se sada izjasne i snize marže na najosnovnije proizvode, obuhvaćene prethodnom analizom. Druga varijanta je administrativno ograničenje marži za velike trgovinske lance i za određene vrste proizvoda. O tome se razmišlja, ali ne verujem da će se primeniti. Država će posegnuti za tim veoma teško. I treća varijanta je primena Zakona o zaštiti konkurencije, preko Antimonopolske komisije. Međutim, činjenica da neko ima i do 50 odsto učešća na tržištu, ne znači da je prekršio zakon.

Ko je kriv što se kasnilo sa izborom članova Antimonopolske komisije, zbog čega je primena zakona odložena?
- Biću iskren. Predlagač zakona je skupštinski Odbor za trgovinu. U određenim odborima Skupštine stranke iz vlasti nemaju većinu. Zbog toga što opozicija ima većinu u Odboru, bio je onemogućen izbor članova.

Da li su vlasnici trgovačkih kuća uticali na izbor članova Antimonopolske komisije?
- Želim da verujem da će svi članovi komisije pokazati visok nivo profesionalnosti i odgovornosti prema državi. Inače, Komisija ima veoma velika ovlašćenja.

Zašto zakonom nije određen procenat učešća na tržištu na osnovu koga se određuje monopol, ili predviđeno "razbijanje" takve firme?
- S tim se ne slažem. Zakon je rađen pažljivo, a dobili smo pozitivna mišljenja od EU. Zahtev EU je bio da zakon bude onakav kakav je i usvojen. Ne može zakonom da se jasno precizira šta je monopol na tržištu. Zbog toga postoji Antimonopolska komisija. Za nas je najbitnije bilo da kaznena politika bude potpuno destimulativna za svakog potencijalnog prekršioca. Kažnjavanje ide prema Zakonu o prekršajima, koji je izmenjen baš zbog ovog zakona. S tim smo hteli da izbegnemo mogućnost da se prekršiocu isplati kršenje zakona.

Igor Krasnić