BEOGRAD - Srbija svake godine izgubi oko 300 miliona evra zbog neefikasnog poslovanja Naftne industrije Srbije. Ovaj gubitak nastaje zbog povlastica koje ima NIS, jer ne plaća rentu za eksploataciju nafte i gasa državi, zaštićen je zabranom uvoza goriva, a uplaćuje i niske iznose akciza. To znači da bi novi vlasnik NIS-a ovaj gubitak, posle neophodnih investicija, mogao da pretvori u čist ekstraprihod. Promenom regulative u naftnom sektoru, država bi tu ekstradobit mogla da pretvori u svoj poreski prihod, zaključak je analize poslovanja i privatizacije nacionalne naftne kompanije Fonda za razvoj ekonomske nauke.

		Višak radnika Rafinerije NIS-a sada zapošljavaju mnogo više radnika po 1.000 tona nego slični prerađivački kapaciteti u inostranstvu. Ipak, olakšavajuća okolnost je to da je cena rada u Srbiji znatno niža nego u Evropi, što bi NIS trebalo da iskoristi. Stručnjaci FREN-a predlažu smanjenje broja zaposlenih za 50 odsto, odnosno da na 1000 prerađenih tona dođe 500 radnika.

Gubitak NIS-a u poređenju sa istim kompanijama u okruženju je od 264 miliona do skoro 353 miliona evra godišnje. Nacionalna naftna kompanija ovaj novac bi povratila ako bi povećala proizvodnju skupljih "belih" derivata u odnosu na "crne", zatim smanjila gubitke u preradi nafte, smanjila broj zaposlenih, ali i povećala preradu uz poboljšanje kvaliteta goriva. "Da bi novi vlasnik podigao efikasnost kupljene firme, potrebno je da uloži oko 500 miliona evra. Uz ta ulaganja, za pet godina, novi gazda bi povećao svoju zaradu za 300 miliona evra. Da se to ne bi dogodilo, već da taj novac ode u budžet, država bi trebalo da dozvoli slobodan uvoz derivata, uvede naplatu rente za eksploataciju nafte i gasa i poveća akcize. Opasnost predstavlja to što ima investitora koji su spremni da korupcijom zadrže sve pobrojane povlastice", upozorila je Kori Udovički, bivši ministar energetike i osnivač FREN-a.

Poboljšanjem tehnologije prerade nafte u rafinerijama i prodajom više "belih" derivata, NIS bi uvećao prihode za oko 200 miliona evra. Zbog neracionalnog upravljanja i krađe nastaju i gubici u preradi nafte. Ako bi se smanjili gubici u preradi nafte zbog lošeg upravljanja i krađe (duplo više nego u okruženju), uštedelo bi se od 66 do 77 miliona evra.

Treća oblast u kojoj bi mogla da se poveća zarada NIS-a je veća upošljenost rafinerija. Domaći prerađivački kapaciteti mogu da prerade 6,3 miliona tona, ali se godišnje "obradi" samo 4,1 milion tona, što je dovoljno za domaće tržište. Višak goriva, uz poboljšanje kvaliteta, NIS bi mogao da proda u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a možda i u drugim zemljama. Tako bi NIS zaradio još oko 30 miliona dolara. Stručnjaci FREN-a upozorili su i da NIS zapošljava između pet i deset puta više radnika nego što je neophodno. Broj zaposlenih sa sadašnjih 13.900 trebalo bi da bude smanjen za polovinu, što bi u kasu NIS-a ubacilo još 11,5 miliona dolara.

V. S.