Najčešće pominjano ime na transparentima prilikom protesta pred Vladom Srbije u poslednje vreme bilo je ime Slobodana Lalovića, ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Invalidi ga optužuju "da im se sveti i, da on nije na toj funkciji, sve bi bilo bolje", penzioneri da im je novim preračunavanjem penzija "zakinuo" po neku hiljadu, nezaposleni, najčešće mladi, da nije stvorena povoljna klima za nova radna mesta. Ipak, najviše zamerki na adresu Vlade Srbije i ovog ministarstva šalju siromašni, kojih je, prema svim statistikama, iz godine u godinu sve više.

Ratni invalidi vas često prozivaju i traže vašu ostavku. S obzirom na to da je ratnih vojnih invalida koji su to postali od 1990. godine sve manje, da li su njihova primanja baš toliko veliko opterećenje za državni budžet, pa morate da ih smanjite ili ukinete?

Ne radi se ovde o tome da li je opterećenje države veliko ili malo. Nikada niko nije hteo, niti smeo da pitanje invalida otvori jer bi to moglo da bude politički štetno. Pošto ja ne želim da bežim od toga, predlažem da usklađivanje primanja invalida i dalje bude s rastom zarada, čime im društvo na neki način odaje priznanje jer su se borili za državu. Invalidi treba da imaju neki poseban tretman i u njihovom sistemu ostaje tromesečno usklađivanje, kvartalno primenom švajcarske formule. Ono što nije normalno u sistemu je oni dobijaju tuđu negu i pomoć kao posebnu kategoriju materijalnog davanja daleko veću od civilnih invalida. Normalno je da imaju poseban tretman, ali ako se radi o istom uzroku, na primer ako invalid nema obe noge ili je slep, za tuđu negu i pomoć iste troškove imaju i civilni i ratni invalidi i nije u redu da ratni primaju više. Da se razumemo, moja ideja je da podignem civilne, a ne da smanjim vojne naknade.

Koliko će naši ljudi imati poverenja u privatne penzione fondove s obzirom na iskustvo koje su imali s državnim i koliko će biti u mogućnosti da uplaćuju kada sa svojim platama jedva preživljavaju?

Mi smo izgubili poverenje u finansijske institucije, pre svega u bankarski sistem. Pokazuje se, hvala bogu, da se ovih nekoliko godina poverenje vraća kod građana. Građani ne bi trebalo da se plaše da se mogu ponoviti bilo kakve "Dafine i Jezde". Možete da ulažete u penzioni fond mesečno 100 dinara, 1.000 dinara ili 10.000 dinara, zavisno koliko imate. Narednih nekoliko godina dobrovoljni penzioni fondovi biće značajan sigurnosni ventil za građane da imaju sigurnosnu starost, a drugo da će to biti iznos sredstava za finansiranje privrede. Čitava ideja tih penzionih fondova je da se sredstva uvećavaju kroz odgovarajuća investiranja.

Predlog zakona o radu nije naišao na odobrenje u javnosti. Da li ćete istrajati u nameri da unesete promene u pojedine odredbe koje ste naumili ili očekujete "francuski rasplet na srpski način"?

Ne očekujem sigurno nikakav takav rasplet. Pre nego što uputim zakon u vladu, sigurno ću obaviti mnogo razgovora, konsultacija, slušaću ubeđivanja i argumente. Sigurno je da neću ići s predlogom zakona ukoliko nemamo skupštinsku podršku i ukoliko se ne budemo bar razjasnili sa socijalnim partnerima oko potrebe pojedinih izmena. Ne razmišljamo "zakovano", u smislu da je sve što je pošlo iz našeg ministarstva najbolje, jedino moguće i najpametnije. Svi će imati priliku da vide, čuju, daju predloge i argumente, da se raspravimo i onda će to ići na vladu i u Skupštinu.

Kako je biti ministar rada i zapošljavanja u zemlji u kojoj je više od milion ljudi nezaposleno, i to uglavnom mladih do 30 godina? Šta radite u pravcu da se nezaposlenost smanji?
Nezaposleni su oni koji nemaju posao, a hoće da rade. Nezaposleni nisu oni koji kažu nisam zaposlen i sede kod kuće. U Srbiji u ovom trenutku nezaposlenih koji hoće da rade ima oko 550.000, a oni ostali su zbog nekih drugih stvari na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Teška stvar za Srbiju su ljudi koji ostaju bez posla u procesu tranzicije, ali problem veći od "svih velikih problema" je nezaposlenost mladih ljudi. Oko trećine nezaposlenih su ljudi do trideset godina i krenućemo s različitim akcijama stimulisanja poslodavaca prilikom zapošljavanja mladih. Prema strategiji zapošljavanja koju smo usvojili prošle godine, imamo dva cilja - jedan je da opštu nezaposlenost smanjimo na oko 10 odsto, koja je sada oko 19 odsto, i dovedemo ga na nivo okolnih zemalja. To bi značilo da bi nezaposlenost onih do 30 godina bila oko 15 odsto. To su dva cilja koja ćemo pokušati do 2010. godine da ostvarimo i, ako to uspemo, zaista ćemo biti zadovoljni.

Pored povećanja penzija od 8,34 odsto penzioneri i dalje tvrde da su oštećeni.
Penzioneri stalno nešto tvrde, te da su oštećeni, te da su nezadovoljni... Ja bih rekao da službe Fonda PIO rade po zakonu i zaista to pitanje ne bih dalje komentarisao.

V. Vuković