Svet je od prošle nedelje bogatiji za dva Davosa. Jedan je okupio svetsku, a drugi našu elitu – što privrednu, što političku. Ali samo je na jednom Davosu zabeležen udruženi napad na guvernera centralne banke, šta mislite, gde je to moglo da bude?

Ma da, to je bilo kod nas. Gde bi drugde kamere jurile gubitaše teške kategorije, redom ih pitajući, šta misle: kako voditi ovu zemlju – i zašto? A i predlozi su bili originalni, naročito oni o deviznom kursu.

Sad, za manje upućene, red je da najpre kažem udžbeničku istinu koja glasi da devizni kurs u stvari ima ulogu kazaljki na satu, dok je cela mudrost unutra, u onim oprugama. Ako se mehanizam pokvario – kazaljke za to ne mogu biti krive! Ali krive su baš kazaljke, opšti je bio zaključak, a najviše je kriv guverner, koji je zadužen za njihovo održavanje i podmazivanje. Nije kriv ni ministar finansija, koji je isplatio sve one subvencije i nezarađene plate – pa napravio fiskalni deficit. Niti je kriv ministar privrede koji je svakog stranog investitora častio sa po par hiljada evra po radnom mestu – pa deficit još produbio. Niti su krivi sudovi što gubitaše nisu preveli u režim stečaja nego u Srbiji caruju zombi-preduzeća – zbog čega deficit raste, a kurs počinje da luduje. I stvarno, kako bi sad sudstvo bilo krivo? Oni, ljudi, rade kako im se odozgo kaže, gde je tu njihova odgovornost?

Tako da je postignuta opšta saglasnost. Gotovo svi privrednici (inače uvoznici, naravno) izjavili su u kamere da je problem u tome što je guverner mogao da proda više rezervi i time jače odbrani dinar – a nije. Jer, stvarno, zašto bi privrednici brinuli o deviznim rezervama? I tu su sasvim u pravu, valjda guverner treba da čuva rezerve i ugled centralne banke, šta se to privrednika tiče? Tačno, ali onda ne treba da ih se tiče ni režim deviznog kursa, razmišljam.

Međutim, ne. U Srbiji važi princip – što si lošiji u svom rođenom poslu, sve glasnije razmišljaš o pitanjima od šireg društvenog značaja. Evo, gledajte recimo izjave direktora Srbijagasa – pune novine. Ovaj privrednik, javnosti poznat kao bivši vlasnik lokalne TV stanice (zapamćene po slobodnim noćnom programu), od firme Srbijagas sa profitom od 2,8 milijarde u 2008. godini, do kraja 2010. godine napravio je gubitak od ukupno 13,4 milijarde dinara. A kad krajem marta dobijemo podatke za 2011. godinu, verujem da ćemo se još prijatnije iznenaditi. No, to je samo privid, kaže direktor, suština je u tome da se Srbijagas ponašao kao fond (za razvoj, verovatno) i uspešno restrukturirao nekoliko propalih firmi. Koje sada mogu dobro da se prodaju. I sad, razmišljam, ako nista ne privuče strane investitore, ovo će nam biti zadnji adut, treba ovu izjavu čuvati. Strani investitori, poznato je, vole da ulažu u zemlje gde se državne firme ponašaju kao vreće bez dna, a rekorderi među gubitašima objašnjavaju narodu i samima sebi da su sjajno obavili posao – i opet će, ako bude prilike.
 
Ali tu nije kraj svim čudima sa srpskog Davosa. Evo, recimo, direktor ITM-a, javnosti poznat kao jedan od srpskih tajkuna (i uvoznika - ima li drugih?) žestoko je kritikovao ne samo guvernera, već i srpski neoliberalni model. Koji je, kako je opšte poznato, majka svih naših problema. I sad, sve da jeste tako, ostaje pitanje po kom su se to modelu naši tajkuni obogatili, i to bez stimulativne politike države i institucija poput razvojne banke, što sada listom zagovaraju. Nikako mi nije jasno zašto – sa punim pravom - ne traže te stimulacije od država u kojima plaćaju porez na imovinu i gde su im uostalom i sedišta, nego navalili na nas, jadne, nikako to da shvatim.
 
Ni ostali gosti Davosa nisu bili ništa manje spektakularni. Od ministra Petrovića smo saznali da u Srbiji nema monopolista iako političari to tvrde "kada pokušavaju da pravdaju svoje neuspehe". Nije, znači, monopolista ni Viktorija grupa, zbog koje je dve hiljade malih firmi odletelo u stečaj u trenutku kada je ova vlada rešila da sve subvencije (umesto seljacima ) počne da uplaćuje na račun imenovane velike firme. Ali šta sad, ako ministar kaže monopola nema - jasno je da ih nema!

Zablistala je i akademska struka, da ne zaboravim, to je bilo baš dobro. Lavini napada na guvernera pridružio se i profesor Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta, podsetiviši srpsku javnost da ovakva politika kursa onemogućava izvozne šanse srpske poljoprivrede. Kako pad dinara može da šteti izvoznicima, kada im ide u prilog, ostala je, nažalost, tajna.

Ali biće još Davosa u Srbiji, saznaćemo i to, ako bude sreće.

.................................................