Десет заповести за другаре и остале

Даница Поповић

Мале дозе, али истог лека, лепо молимо.

Ово се у жаргону економске науке назива „time consistency”, што би у преводу значило да оно што објави при уласку у кабинет, влада мора доследно да примењује цео мандат – данас, сутра, сваки дан, у сваком моменту. Свака следећа мера у ствари бива само потврда, разрада и фино дозирање претходне мере, а никако њена негација или обесмишљавање, што се овде, знамо, често дешавало. Само тако се у ствари креира један поуздани амбијент у коме је једино грађанима дозвољено да се „пишмане”, у потрази за најбољим решењем, док влади то није дозвољено. Е у том циљу, ја вас лепо молим да урадите следеће:

1.         Објавите програм, исход ћемо видети и сами. О економском програму ЗЕС-а Цветковић је, између осталог, рекао: „Већа запосленост, бржи развој и бољи стандард грађана…”. То је било лепо речено, разумели смо, али то у преводу значи – „ми вама грађанима желимо све најбоље!”. То знамо, хвала, али сада лепо да чујемо како ће се то урадити. Немојте само опет као они из ДСС-а да ми кажете – донећемо триста закона, а да их питаш о чему, не би знали да ти кажу. Не, реците нам лепо – приватизоваћемо, или нећемо, циљ нам је да примењујемо ирски модел, или нећемо, него ћемо мађарски, свеједно, али да знамо шта планирате. Било би сјајно, при томе, да не будете претерано креативни, много су боља проверена, досадна, стандардна решења.

2.         Смањите буџет. Баш ме интересује како ће сада бивша вицегувернерка да смањи јавну потрошњу до нивоа који ће обезбедити нулту инфлацију. Ја знам како, али то је лако, одавде, из топлог (и претоплог, да додам) факултетског кабинета. Ево како: мора да постоји политичка воља да се смање јавни расходи. Ако политичка воља недостаје (што је увек у ствари био проблем) – е па обавестите нас, сад сте и сами на политичкој функцији. И на приходној страни буџета имате много простора за уштеде, рационализације, поправке, обавестите нас о њима. Немојте правити дефицит, то је много важно. И што је најважније, није довољно бити благајник, треба бити реформатор. Ми ћемо онда наћи нове „рупе”, а ви будите доследни, па поправљајте. Многи транзициони министри финансија су у томе успели. Нема разлога да ви, на крају транзиционе трке, не успете.  Једино што треба да радите је да имитирате те добре.

3.         Одреците се јавних предузећа. Свима је јасно да је партијска својина над јавним предузећима извор великих пара за владајуће партије (о корупцији да не причамо). Јесте да вам то олакшава партијске финансије, али схватите и ви нас. Када видимо какве директоре постављате, питам се, бисте ли их и на које радно место поставили у предузеће које је лично ваше, а не наше, то јест јавно. Хајде, схватите нас, нећемо више скупе и лоше услуге, док се ви богатите. Сада сте ви, другови социјалисти из ДС-а на потезу. Сећамо се шта сте о партијској својини говорили, па би било лепо да се и ви тога присетите. То је та „time consistency”, доследност, професионалност власти, наиме: ако сам нешто говорио бирачима, сада, кад сам дошао на власт, сада управо то и радим.

4.         Завршите више ту приватизацију, немојте више мучити људе. У Србији скоро десет одсто људи ради а да не прима плату. Је ли то праведно, нормално, одрживо? Не, стварно није. То је резултат тога што влада нема снаге да призове стране инвеститоре, који би понудили нова радна места и запослили оне који би заиста хтели да раде. А они који седе без плате и чекају да за коју годину оду у инвалидску пензију, обавестите да то више тако не може. Постепено, наравно, да људи успеју да се снађу. Преиспитајте, као што сте већ почели, инвалидске пензије. Нема разлога да велики успех ДСС-а у хапшењу оне лекарске мафије заборавите, само зато што је то урадио конкурентски табор. То је био добар, патриотски потез. Хајде сада вас да видимо.

5.         Хајде више тај закон о стечају да проради. Без тога приватизација, наравно, нема смисла и своди се на пљачку. Тек када се свако ко је у „минусу” отера из бизниса, добијамо пословни амбијент. Тога у Србији, да подсетимо нову владу, још увек уопште нема. Дакле, ово би било прво по реду, када једном схватимо механизам транзиције, а ево, схватили смо.

6.         Правосуђе вам је лоше – овде се ништа не дешава по аутоматизму, све ради „на гурку”. То се не сме више понављати, јесте ли коначно изабрали министра правосуђа који ће то умети да уради, а да те резултате приметимо, за промену, и ми, грађани?

7.         Корупција се лечи, зашто то не урадите? Али више немојте продавати причу о томе како најпре ваше плате морају бити велике, да не би било корупције. Не, најпре је потребно да казне за корупцију буду велике и јавне, то ви нама покажите. Уосталом, то је показало искуство свих који су корупцију заиста лечили, а да су то стварно и хтели да ураде.

8.         Ако попуштате, оставите то за четврту годину мандата. Дотле стварно нема смисла да попуштате. Успешни политичари купују бирачко тело пред изборе, нема потребе раније. Дотле, привлачите инвеститоре... и ...

9.         Не заборавите зашто сте дошли. Да нама створите амбијент у коме ће доходак бити неколико пута већи од овог сада. То је једини социјално одговорни циљ једне озбиљне, праве владе, кад боље погледаш.

10.       Срећно, другари (и остали).

Аутор је професорка Економског факултета у Београду и члан Центра за либерално-демократске студије