Највише волим законе који немају казнене одредбе, ти су најбољи. Ево, рецимо, овај нови закон о развојној банци Србије. Њиме се формира државна банка која ће моћи да пласира капитал од (најмање, кажу) 400 милиона евра – колико две Марфин банке, или Алфа банка, рецимо.

Само, за разлику од ових, нормалних банака, у којима би директор летео кроз прозор ако би се банка приближила зони губитка, или би им Народна банка одузела дозволу за рад ако нешто дебело згреше, овде то не може да се деси. Народна банка неће ни бити надлежна за развојну банку, тако су решили.

Да их ни други не би дирали (рецимо, стечајни управници или неки други гњаватори) још су лепо у закон ставили да развојна банка не може да оде у стечај нити у ликвидацију, ма шта радили и ма како пословали. Тако да народу као заштита од злоупотреба или арчења ових 400 милиона евра остаје једино Бранкица Станковић, ако јој понестане тема за Инсајдер и ако јој буде згодно да се баш тиме позабави. Ето.

Али ово није фер, рећи ће на то писци и предлагачи закона. Управо је ово начин да се престане са расипањем новца за развој, који смо до сада трошили „неефикасно, немилице и неконтролисано", како нам је са самог врха државе потврдио Бошко Живковић, бивши премијеров саветник, а ово је начин да се ствари поправе и да се укину силни јубмеси, сиепе, фондови за развој и ко зна шта све још. И зашто се ја сада буним, кад се добро зна како су људи масовно гасили фирме чим им одобре паре из тих фондова, или су средства одобрена за развој давали под камату, или га користили за летовање. Или су једноставно узимали паре и никад их нису вратили, како нам је лепо прошле године објаснила директорка Фонда за развој пре него што је хитно и напрасно смењена - пет дана након што је дала интервју за „Блиц“.

Али добро, како ћемо сада трошити те паре, када укину ове, како данас сами кажу, паразитске и расипничке институције? Ево како. Новац неће више давати директно фирмама, буразерима, зомбијима или самима себи, већ ће паре бити пласиране кроз пословне банке, које ће вршити одабир фирми и пројеката у које вреди улагати. Развојна банка ће само одредити приоритете и дати паре, даље се неће мешати. Јел? А видите сад како гласи члан 11 овог закона. Први став каже баш то:„Развојна банка Србије обавља послове искључиво посредством банака.“ Лепо. Али онда одмах имамо став два који у потпуности обесмишљава претходни став, где се каже: „Изузетно, Развојна банка Србије може одобравати директно финансирање крајњим корисницима у име и за рачун Републике Србије, уз сагласност надзорног одбора банке.“ И сад имамо два питања. Прво, шта то значи „изузетно“? Друго, има ли казне (изражене годинама затвора, рецимо) за злоупотребу другог става члана 11? Наравно да нема, јер је злоупотребу и немогуће доказати кад је законодавац предвидео да је довољно да корумпирани чиновник будуће Развојне банке каже: “ово је стварно било изузетно“ - и да ствар легне. Није ни чудо што се тајкуни већ радују овом закону и по медијима поздрављају ову новину. И ја бих, да сам тајкун, размишљам.

Страшно је занимљиво и то како су смислили да управљају Развојном банком. Шта треба од квалификација да имају људи који ће управљати толиким парама? Е па, треба да нису неку фирму отерали у стечај и да нису лежали у затвору. И за посао чистачице обавезно је да се има основна школа, размишљам, а овде се ни то од школе не тражи. Али, добро. Ко ће од неосуђиваних и небанкротираних кандидата ући у извршни одбор, шта мислите, хоће ли о томе одлучивати Парламент? Ма не, то ће они сами. Прво ће, пише у закону, направити надзорни одбор, чији ће председник бити министар финансија. Онда ће он да бира све остале, а сам ће, као што знамо, радити како му партија каже.

Чијих је ово 400 милиона евра, да поновимо? То је власништво владајуће странке и мањих партија са уцењивачким капацитетом. И како смо то избацили политичке партије из привреде? Никако, наравно.

Писци и предлагачи закона још говоре по медијима како је овај закон рађен у сарадњи са стручњацима немачке развојне банке (KfW) и како су основна решења преузета из немачке праксе. Ова решења овде, о којима говорим, сигурно нису из немачке праксе. Али корисна су, брате, нарочито у предизборној години. Да не ваљају ништа и да се партијског управљања новцем одрекла чак и Развојна банка Јамајке, то ће нам сигурно и сами предлагачи овог закона рећи, само не сада, већ пред неке наредне изборе. Кад буду смислили неку нову ујдурму.

......................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 18. јануара. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.