Кукуловци
добили пут, а ви?
Овде
постоји само Вучић. Са двотрећинском, или ако ћемо сасвим поштено, са
тротрећинском већином у парламенту. И на локалу, наравно. Тако да вам је
овде код нас све у истим рукама: од канализације до судбине земље. Зар
ово није потпуни успех бојкота
Нисте чули за Кукуловце? То је оно село поред Лесковца, које ће остати
запамћено по изјави: „Да нисмо позвали медије остали бисмо без асфалта“ и
експресног реаговања бивше (а можда и будуће) премијерке: „Асфалтирање у
Кукуловцима нема везе са изборима и гласањем“. Наравно да је у питању
била уцена - асфалт или бојкот, у којој су победили Кукуловци. Добише
пут и расвету, коју су још за прошле изборе добили, па им после угасили.
Али једно је сигурно - асфалт неће однети!
А суседно село Свирце
– ништа... Запретили и они бојкотом, још се похвалили да су већи и
богатији од Кукуловаца, али не добише ништа. И неће добити, џаба им је
да зову и уцењују. Руку на срце, кад Дробњак није ни у Кукуловце хтео,
куд би сад у Свирце да иде? Сад, кад размислим, чему та демократија
служи? Зар човек не гласа, првенствено, за своје потребе? Које се тек у
збиру претварају у опште: гласам за оног ко ће ми брже довести водовод
или канализацију, а општа потреба је – хигијена и здравље. Гласам за
оног ко ће ми брже изградити пут, а општа потреба је – бржи превоз и
привредни раст, и све тако... Хоћу правду, хоћу суд који брзо решава
спорове, хоћу да у парламенту чујем своје мишљење о судбини земље... И
онда се сетим чувене реплике Нелета Карајлића: „Нема то више, дећко“...
Овде постоји само Вучић. Са двотрећинском, или ако ћемо сасвим поштено,
са тротрећинском већином у парламенту. И на локалу, наравно. Тако да вам
је овде код нас све у истим рукама: од канализације до судбине земље. Зар
ово није потпуни успех бојкота? Чији је циљ могао да буде само овај: да
оголи привид демократије и покаже праву природу овог режима и њене
политике. И у томе се успело, можда и више него што су се бојкоташи
надали: у парламенту више нема ни праве ни лажне опозиције - ни Чеде, ни
Чанка, ни Шешеља.... Е сад, нема ни позиције, ако ћемо право. Што
написа берлински Тагесцајтунг о изборној победи Александра Вучића –
„његови партијски другови не постоје.“ Али то им није баш најтачније:
Вучићеви партијски другови и постоје и не постоје, зависи од прилике.
Погледајте Јутку, рецимо! Овај бивши председник општине и оптужени
злостављач, истовремено и бежи од суда – и излази на изборе! Сад га
видиш, сад га не видиш! Што рече неко на Твитеру, то је сасвим разумљиво
јер је Брус као Њујорк. Не бих да испадне да ни премијерка не
постоји, јер би тада у заборав пала и њена памћења вредна изјава о томе
да асфалтирање у Кукуловцима нема везе са изборима, али да то у ствари и
није право питање. И треба памтити ову њену изјаву: „Је л’ могуће да
немате ниједно питање за мене око Савеза пчеларске организације Србије,
око нашег меда, око наших пчелара, око тога шта смо урадили за
пчеларство. Је л’ могуће да је то вама ирелевантно?“, рекла је
премијерка након чега је добила аплауз присутних. Ех, тај аплауз.
Кад већ нисмо као Белгија, где је шпалир лекара и медицинских техничара
окренуо леђа својој премијерки која им је усред епидемије дошла у
посету, смемо ли макар да сањамо о томе ко ће овде добити већи аплауз?
Хоћемо ли јаче аплаудирати Кризном штабу, који је ћутао о правом броју
заражених вирусом корона, или новинарима који су то обелоданили? Кажу у
БИРН-у, број заражених у дане пред изборе кретао се између 300 и 340
дневно, што далеко надмашује званичне податке о 90-95 новооболелих. Није
ми јасно, заиста, зар међу оболелима нема гласача СНС-а, кад из све
снаге, и даље, тако гласно аплаудирају? Је ли ово само генерална
проба пред аплаузе који ће уследити кад мандатарка објави састав нове
владе, или ће можда кључан бити тек онај аплауз кад парламент коначно
избрише из Устава преамбулу о Косову и Метохији? Знали смо да се то
увелико спрема, шта се сад правимо луди, зар председник да не добије
аплауз? А док аплаудирате, размислите: Кукуловци добили асфалт, а ви?
Даница Поповић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
Untitled Document
Подаци о члану |
|
|
|
Мисли |
|
Горан Весић заменик градоначелника Београда
После 28 година владе ДС и
његових отпадника на Старом граду, коначно ће ова општина имати власт
која ће водити исту политику као и Град Београд и Влада Србије. То ће
омогућити хармоничан развој Старог града и донети добро свим грађанима.
Први такав пројекaт је линијски парк.
Прочитајте све мисли |
|
|