CRNA GORA I SRBIJA

Retorikom protiv reformi

Ne kaže se slučajno da se istina pravi tako što se bezbroj puta ponovi laž. I tako (čak i mene, skoro) ubediše da je Crna Gora toliko odmakla u reformama da bi svaka harmonizacija sa nazadnom srpskom politikom išla na štetu male, ali razvijene Crne Gore. Živeći u Srbiji i znajući koliko smo zaostali u to zaista i nije bilo teško poverovati, čak i bez opipljivih analiza. Ali, hajde jednom da uzmemo čvrste dokaze, pa da se odmorimo.

Ono što će vam odmah reći crnogorska strana jeste sledeće: Pa šta više hoćete, carinske stope kod nas su u proseku ispod tri odsto, a vaše, tj. jugoslovenske stope, koje mi ne priznajemo, skoro su 9,5 odsto. Uz to, celu stvar obavili smo godinu dana pre vas. Crnogorske carine sada su najniže u regionu, a Srbija, tj. SRJ, opet bi bila na poslednjem mestu da je ovoga puta nije "izvadio" UNMIK koji naplaćuje linearno 10 odsto od uvezene robe svakom na Kosovu (a valjda i u "zaboravljenoj Metohiji") uhvati. Stoga ne dolazi u obzir da Crna Gora harmonizuje svoj carinski sistem sa Srbijom, tj. sa SR Jugoslavijom, jer bi to bio preveliki korak unazad.

No, krunski dokaz bi svakako bio sledeći. Još novembra 2000. (verovatno u čast pada Slobodana Miloševića) marka je postala jedino sredstvo plaćanja, jer je njegov zaostali režim previše kočio reforme, a one se moraju sprovoditi u kontinuitetu. Kao i sve zemlje Evropske unije, i Crna Gora od prvog januara 2001. koristi evro. Doduše, bez dozvole Evropske centralne banke, ali, eto, Crna Gora je odlučna u reformama i nada se skorom prijemu u EU, gde će se i ovaj problem "prevazići".

Jedini mali problem u navedenim argumentima jeste taj što Evropska unija nije klub navijača Real Madrida a evro njihova značka koja se besplatno deli uz člansku kartu. Stvari su mnogo ozbiljnije.

Prva ozbiljna stvar je to što je Crna Gora prećutala da još uvek primenjuje sistem uvoznih dozvola i kvota, te da nema nameru da ih uskoro zameni carinskim merama zaštite. Ova naša zaostala Srbija je, na primer, ukinula sve dozvole i kvote i zamenila ih maksimalnim carinskim stopama iz starog zakona. Učinjen je jedan (i samo jedan!) izuzetak kod uvoza proizvoda od gvožđa, gde je ostao režim dozvola, što će se verovatno Srbiji obiti o glavu, ali što ovde ne zavređuje dalju pažnju.

A sada pogledajmo šta to sve kvotama štiti crnogorska vlast. Lista je impresivna i teško je odoleti izazovu i ne navesti baš sve proizvode. No, recimo da su na kvotama maltene svi proizvodi od voća i povrća koji se proizvode u Crnoj Gori, sirovi duvan, sir, jaja, jogurt, sladoled!, meso i riba, ali i gvožđe, aluminijum i "neki električni proizvodi za domaćinstvo" (čitaj: nema veze što "Obod" ne radi, možda i proradi). Koža, drvo i "neki poljoprivredni proizvodi" su na izvoznim kvotama, tzv. kajmak aranžmanu za povlašćene izvoznike.

A zašto je toliko važno ukinuti kvote i dozvole? Pa jednostavno zato što sve dok postoje o slobodnom protoku robe i usluga u stvari nema ni govora. Kada uvede kvote na neki proizvod, država u stvari odlučuje koliki će biti uvoz, a on će tada po pravilu biti dovoljno mali da strana konkurencija ne bi uspela da njene radnike ostavi bez posla. Ili, ako je neki proizvod veoma profitabilan, u izvozu ili uvozu, svejedno, ne bi trebalo pustiti baš svakoga da se obogati. Onda se i ta razmena ograničava, ali ovoga puta samo zbog toga da bi zaradile odabrane izvozno-uvozne firme, ali, bogami, i oni koji određuju kvote, pišu dozvole, izdaju potvrde, udaraju pečate, prodaju formulare, skrivaju pa naknadno prodaju taksene marke, otključavaju prostorije, pale svetlo itd.

I sama se pitam da li je umesno da dodam kako izgleda spoljnotrgovinska procedura u Crnoj Gori. Svaki uvoznik mora da plaća administrativnu taksu (ah, takse!) centralnoj banci i Ministarstvu spoljne trgovine da bi mu overili uvoznu prijavu. Onda se, kad obavi posao, opet mora vratiti u Ministarstvo spoljne trgovine da bi dobio dozvolu za obavljanje međunarodnog plaćanja. I potvrdu da pošalje centralnoj banci da je platio carinu, da bi mu dozvolili da plati.

Ali to nije sve. Pošto o svemu odlučuju ZOP i ministarstva, često se dešava da se nove dozvole ili pravila o poreklu robe izdaju, menjaju ili ukidaju preko noći. Ukratko, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo. Pa ti vidi. Sve su to, napominjem, vlasti u SR Jugoslaviji ukinule mesec dana po dolasku na vlast.

Tako ispada da je u Crnoj Gori skoro sav konkurentni uvoz na kvotama i dozvolama, dok se na uvoz luksuznih proizvoda (koji nikome ne konkurišu) plaćaju carine od 10 do 15 odsto. Realno je pretpostaviti da se veoma veliki broj proizvoda iz carinske tarife uopšte i ne uvozi, jer se radi o sasvim maloj zemlji sa slabo razvijenom industrijom. Tako se može lako desiti da neko iz Evropske unije sedne i izračuna stvarnu stopu zaštite i zaključi da, umesto tri odsto, kako piše u carinskoj tarifi, stvarna zaštita u Crnoj Gori dođe do nivoa od 20 do 30 odsto. A šta je onda srpskih 9,5 odsto (pošteno izračunatih) u poređenju sa ovim crnogorskim izumom, sve i da ne "ugradimo" troškove korupcije? Pravila Svetske trgovinske organizacije su jasna: kvota i dozvola ne može biti, a ko ih ima, mora ih ukinuti. I ko koga onda vuče nazad u reformama?

Stoga mislim da bi bilo veoma uputno da se posle uspešno sprovedene druge faze liberalizacije Crna Gora vrati u prvi razred i pristupi prvoj, elementarnoj fazi liberalizacije, te da ukine kvote i nakon toga pošteno kaže koliko im je zaista visoka spoljnotrgovinska zaštita. Pa da onda harmonizujemo carinske sisteme, onako kako ozbiljan svet nalaže.