politika
За среду 17. фебруар 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

ПА ДОБРО, ЈЕЛАШИЋУ...

Ми, српски тајкуни, први смо се побунили против овакве политике курса – и ништа

Стварно, овај гувернер. Какав је тo гувернер, питам ја вас, кад евро само што није прешао стотку! Па како он то брани курс и где то има?

Ми, српски тајкуни, први смо се побунили против овакве политике курса – и ништа. Ма какви ништа, још смо ми испали криви за све! А лепо смо преко медија гувернеру заказали састанак, да дође (рецимо у „Привредник”, где нам иначе сви на ноге долазе) а он нама одбрусио, каже – нећу. И још каже, није вам ово договорна економија, да ми о курсу држе предавања они који имају мање школе од мене, ја слушам само шта стручњаци говоре. Као да ми, поштени српски тајкуни, све те стручњаке и све партије не хранимо и не облачимо, то нам је хвала!

Да брука буде још већа, и ти медији – које не само да плаћамо него их и поседујемо – и они почеше против нас да пишу. Питају, незахвалници, где то има да неко са дуговима до гуше дели савете било коме – било о чему? Као, сопствене фирме смо довели до банкротства и уместо да се неко бави нама, ми се бавимо економском политиком земље!

Али ко ће да води економску политику, и ко је стуб Србије ако то нисмо ми, српски тајкуни? Управо то оспорава тамо један угледни економиста (из неког тамо ЦЛДС-а) и подсећа српску јавност како се и у Америци некад говорило – шта је добро за ,,Џенерал моторс” добро је и за Америку – па је после ,,Џенерал моторс” отишао у стечај, а Америка не само да због тога није пропала него је наставила да цвета! Да је овај учени паметњаковић стварно добар економиста, тај би лепо дошао до нас, да се као људи договоримо о цени, не би о нама тако писао, не, не... А и није у праву, што је још важније. Прво и прво, овде закон о стечају не функционише, па то што је тамо неко у Америци отишао у стечај уопште не значи да се нама то може догодити. А друго и друго, тако треба и да остане. Зато ми толико пара дајемо свим политичким партијама, па ко год дође на власт, ми – мирни. Према томе, ни то није исто као у Америци. Овде, шта је добро за нас, тајкуне, добро је и за народ, док обрнуто, наравно, не важи.

Ево, можемо ми то и да докажемо. Дакле, док је курс до пре годину-две пливао управо онако како сваки курс динара и треба да плива, значи, узводно, било је добро и нама, а богами и народу. Нама тајкунима је свако јачање динара повећавало зараду, али народу ништа није поскупљивало. Добро, ништа никада није ни појефтинило, то је тачно, али немојте, народе, тражити преко хлеба погаче! И наш хлеб има седам кора! Је л’ ви мислите да је нама било лако да будемо Слобине улизице, чауши, министри, потпредседници владе или „људи од посебног поверења” или мислите да смо ми баш из уживања пили чај код Мире? Или стварно неко мисли да је нама данас нешто лакше? Није, верујте. Мало богатство – мала брига, а велико... Ми смо сада на рубу егзистенције, поштено да вам признамо. Шта мислите, са којим курсом смо калкулисали своје цене? Има ли неког да је рачунао евро испод сто? И шта сад? Где је наша екстразарада, питамо ми вас, где је кајмак? И присетите се, забога да ми не извозимо ништа, нити то умемо да радимо, тако да је нама свако јачање евра – чист губитак.

И народу сваки раст евра испада чист губитак. Цела се Србија задужила у еврима, а зарађује у динарима! То би у оном ЦЛДС-у назвали „појачана рањивост”, „валутна криза”, али много па они знају. Ево да ми њима одговоримо, овако преко штампе – није то валутна криза него је то криза владе, каква ми је то влада која дозвољава да гувернер пушта курс да клиза како хоће? Ма каква влада, кад боље размислимо, сви се они баве велеиздајом поштених домаћих трговинских ланаца! Није им то са курсом било доста него су још дозволили ове јефтине авионске летове, па нам најбољи купци побегоше у Рим и Солун, да ту исту робу купе упола цене, за разлику још да ручају, преспавају и пошаљу разгледнице пријатељима и родбини!

Сада је нама тајкунима преостало само да претимо преосталим купцима како ћемо на свако јачање евра морати да одговоримо новим поскупљењем, и да знате да ћемо тако и да урадимо. Не могу, вала, да иду у Рим по свако ново паковање тестенина, шампона или прашка за пециво!

И таман ми лепо запретили, кад оно – дошли ови из ММФ-а и стали на страну гувернера. Кажу, динар баш и треба да слаби, јер ће Србија тако побољшати платни биланс, стимулисати извоз, подстаћи промену привредне структуре, убрзати раст, и шта све не... Као, то је у ствари добро за народ, јер ће доћи нови инвеститори, извозници, који ће отворити нова радна места, а све ће то онда умањити шансе да дође до те валутне кризе, и све тако. Е сад, може бити да то јесте тачно, али ми ту себе не видимо и питамо се – зашто преко наших леђа?

Ипак, сви су они заборавили једну ствар. Нема тог народа који види даље од сутрашњег дана, па смо решили да мало охрабримо људе у том кратковидом страху од јачања евра. И зато ми овде говоримо у име народа, па да вас видимо, хајде.

Јелашићу, врати евро на седамдесет и седи лепо, као гувернер, брате.

професорка Економског факултета у Београду, чланица ЦЛДС-а


Даница Поповић
[објављено: 17/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju



ДОБРОДОШЛИ У СТЕЧАЈНИ РАЈ

ТРИ ЕВРИЋА, ДРУЖЕ

ОД „ЗАСТАВЕ” ДО ВЕЧНОСТИ

ТРИНАЕСТА МАЈКА (СВИХ КРИЗА)

ПИРАМИДЕ, ПРЕЛЕТУ У ЧАСТ

У СРБИЈИ, ПРИЛИКЕ СУ ТАК’Е

МАЉЧИКИ

НЕМОЈТЕ ПРИЈАТЕЉСКИ, НИКАД ВИШЕ

МОРАЛНИ ХАЗАРД, ШТА ЈЕ ТО?

РЕКВИЈЕМ ЗА ДОХУ

НЕМОЈТЕ ВАУЧЕРЕ, ДА НЕ ОДЛЕТИМ

ПЕЧЕЊА ЈАРЕЋЕГ

СИРОМАСИ У ПЕТОСОБНИМ КУЋАМА

СТИГЛИЦ И ЈА

РУСКИ РУЛЕТ У СРПСКОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ

ТРИ ПИТАЊА ЗА ДЕМОКРАТЕ

ПУТИНОВ И НАШ РАТ (ПРОТИВ МАРЖИ)

ПАТРИОТЕ У СКУПИМ ОДЕЛИМА

ТОМИЦЕ, ПОВУЦИ ПРАВИЛНИК


БИОГРАФИЈА
Даница Поповић

Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду.Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста.Основне области њеног професионалног интересовања су: макроекономска теорија и модели, економска политика, теорија и политика спољне трговине.Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета.Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд.Аутор је књиге Теореме о међународној трговини, студије Светске банке о режимима спољне трговине (2003) и коаутор књиге “Од сиромаштва до просперитета” (2008).Уређује wеб сајт ЦЛДС, као и сопствени, факултетски сајт. Пише за Политику од 2006.



уводник
Драган Бујошевић
Космет

Миленко Пешић
Песничење црноризаца

Момчило Пантелић
Налазе себе и у другима

Озрен Милановић
Нушић у Скупштини

Никола Тркља
Кеш, колица и ораница


шта да се ради
Владимир Вучковић
Задржати режим флуктуирајућег курса

Љубомир Маџар
Ко би поднео толики увоз

Небојша Катић
Илузија спасоносног евра

Бранислав Радивојша
Аргументи за и против

Александар Васиљевич Конузин
Питање недељивости безбедности треба решити једном и засвагда