Najbolji bankar Oliver Regl
Priznanje „Naj bankar“, koje je ove godine časopis „Ekonomist“
ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etičko poslovanje i odnos
prema konkurenciji i klijentima, dobio je Oliver Regl, predsednik
izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.
Kao bankar godine, odgovorite nam na pitanje koje bi vam svaki
građanin Srbije postavio: kada će krediti biti jeftiniji?
- Ukoliko inflacija bude išla u dobrom pravcu, ako se bude smanjivala,
ako u monetarnoj politici budu ublažene restriktivne mere, a obavezne
rezerve smanjene, biće mogućnosti za niže kamate. Naravno, ako se
poboljša i političko i ekonomsko okruženje, a i konkurencija će
učiniti svoje.
Kako ocenjujete ovih pet godina, koliko je „Rajfajzen banka“ prisutna
u Srbiji?
- Sve godine su bile teške iz različitih razloga. Bukvalno, počeli
smo od nule. U početku nam je problem bio potraga za zaposlenima,
kasnije nas je dočekao organski rast, pa povećana konkurencija,
monetarna restrikcija. Smatram da smo tokom proteklih godina uspeli
da na najbolji mogući način rešimo sve te probleme, tako da sada
u svim segmentima naša banka ima vodeću poziciju.
„Siti banka“ je dobila dozvolu da otvori predstavništvo u Beogradu.
Najavljuje se dolazak „Dojče banke“. Da li će ti finansijski džinovi
označiti prekretnicu i ojačati već jaku konkurenciju?
- Mislim da u Srbiji već postoji konkurencija među bankama. Da,
„Siti banka“ je finansijski džin koji radi i u drugim zemljama centralne
i istočne Evrope. Ja sam radio u Moskvi, kada je „Rajfajzen banka“,
1996. godine, počela da posluje u Rusiji, „Siti banka“ je došla
ranih devedesetih, a mi smo uspeli da naša banka bude značajno veća.
Takvih primera ima i u drugim zemljama. Sama veličina nije obavezan
faktor koji dovodi do vodeće uloge.
Može li Srbija da postane regionalni finansijski centar?
- Mogućnosti postoje. Sada imamo dobro makroekonomsko kretanje.
Ukoliko političko okruženje može da prati to što se dešava u makroekonomiji,
postoje šanse da Srbija bude regionalni finansijski centar. Kada
je reč o bankarskom sistemu, reforme su bile uspešne, tako da za
dalje unapređenje bankarskog sistema ne treba mnogo.
Ove godine imaćemo jednocifrenu inflaciju, a i dinar nikad nije
bio jači. Možemo reći da je to uspeh ekonomske politike?
- Jak dinar ima i mana i vrlina. Kada pričate sa izvoznicima, verovatno
neće potvrditi da je jaka nacionalna valuta korisna za njih, ali,
naravno, stabilan dinar pomaže jer je predvidljiv. Važno je da nema
oštrih kursnih pomeranja. Najveći uspeh monetarne politike je obaranje
inflacije. Od 17 odsto prošle godine, do sadašnjih manje od deset.
To je u interesu svih, da imamo stabilno monetarno okruženje.
D. Nišavić
Čudno ukrupnjavanje plodnih oranica
Državno zemljište zakupljuju bogati
Vojvodina raspolaže sa 1,7 miliona hektara zemljišta od kojih je
1,1 milion u vlasništvu seljaka, dok je 600.000 hektara u vlasništvu
nekadašnjih kombinata i zadruga.
S obzirom na to da se u državnom vlasništvu koji ide u zakup nalazi
ukupno 290.000 hektara, to je otvorilo dilemu treba li manjim gazdinstvima
omogućiti uvećanje poseda i na taj način pospešiti razvoj sela.
- Uprkos našim uputstvima da se s poljoprivrednim udruženjima iz
njihovih mesta dogovori kako da se parceliše zemljište u skladu
sa potrebama, vlasti u tim opštinama spojile su čak i one parcele
koje su kanalima prirodno ispresecane. Naravno da mali poljoprivrednici
nisu mogli da se pojave na licitaciji za to zemljište. Jer ko od
njih ima 5.000 evra depozita za te parcele ili 33.000 evra, koliko
su kombinati platili za zakup na godinu dana - kaže Slobodan Teofanov,
pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Opštine su očekivale da će tim parama popuniti budžet, zaboravljajući
na odredbu zakona da novac ide za zaštitu i u ulaganje državnog
zemljišta.
- Ruralnog razvoja nema bez stanovnika i zato male poljoprivrednike
moramo motivisati da se zadrže na selu, pogotovo što mnoga sela
odumiru sama po sebi - kaže Saša Dragin, zamenik pokrajinskog sekretara
za poljoprivredu.
Pored toga što je zakonom predviđeno da zemljište poljoprivrednih
kombinata mora biti razgraničeno na državno i društveno, mnoga preduzeća,
odnosno njihovi novi vlasnici, to nisu učinili kako bi zemljište
besplatno koristili. Privatizacija kombinata je gotovo završena,
dok denacionalizacija zemljišta nije ni počela.
- Kada smo 2003. i 2004. blokirali puteve tražeći da cena pšenice
bude deset dinara, Petar Matijević se složio da pšenica košta tri
dinara. Naravno, jer on besplatno koristi to zemljište, iako je
kupio samo društveni deo kombinata. On i ostali tajkuni počeli su
da zagovaraju tezu da u Evropi ne postoje parcele manje od 1.000
hektara, iako je prosečni nemački seljak u svom vlasništvu ima 25,
a naš svega tri hektara.
M. Maleš
Veliki imaju najviše
Prema poznatim podacima, vlasnik „Delte“ kontroliše oko 20.000
hektara vojvođanske zemlje i vlasnik je kombinata „Jedinstvo“
iz Apatina, „Napretka“ iz Stare Pazove, „Podunavlja“ iz Čelareva,
i „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela. Prvi čovek „MK Komerca“
Miodrag Kostić raspolaže sa preko 15.000 hektara i direktno poseduje
„Panoniju“, „Agrouniju“ i „Labudnjaču“. Petar Matijević, vlasnik
istoimene industrije mesa, kupio je „Bezdan“ iz Bezdana, „Ravnicu“
iz Bajmoka, „Zlaticu“ iz Lazareva i „Boku“ iz Boke. Kralj drumova
Mile Jerković nedavno je kupio 3.600 hektara poljoprivrednog dobra
„Bačka“, od kojeg je 2.600 bilo društveno vlasništvo. Kombinata,
koji još nisu privatizovani, ostalo je još samo nekoliko: PIK
Bečej, „Đuro Strugar“, PKB, „Maglić“ iz Maglića i „Graničar“ iz
Gakova.
Privreda Smedereva tavori već pola decenije
 Smederevska
privreda je na kolenima polovinu poslednje decenije jer praktično
nema firme koja se može pohvaliti uspešnom privatizacijom, a većina
je u stečaju ili su bankrotirale.
Od fabrika koje su bile najkonkurentnije na tržištu, među profitabilnim
se održala Železara koju su pazarili Amerikanci. Iako se prašina
dugo nije slegla nakon što je „Sartid“ u stečaju prodat kompaniji
„Ju es stil“ za skromnih 23 miliona dolara, čime se bezuspešno bavio
i Savet za borbu protiv korupcije, smatrajući tu transakciju jednom
od najsumnjivijih privatizacija, oko 9.000 radnika dobro se snašlo
kod novog gazde. Zaposleni u proizvodnji, sa smenskim i prekovremenim
radom, mesečno mogu da zarade i dve lekarske plate. Nakon trogodišnje
obaveze vlasnika da ne otpušta radnike, fabriku je pre mesec dana,
uz otpremnine od 180 do 350 evra po godini staža, dobrovoljno napustilo
1.480 radnika. Još 400 zaposlenih koji su želeli da odu čeka naredni
krug u aprilu.
Pokretanje druge visoke peći, koja prethodnih osamnaest godina
nije radila, dupliraće proizvodnju čelika i Železaru dovesti daleko
ispred najvećih srpskih izvoznika. Ipak, sve zagađenija životna
sredina, danak je koji će Smederevci plaćati zbog najvećeg izvoznika.
Iako je ove godine prvi put u istoriji Železara platila 16,5 miliona
dinara naknade zbog zagađenja, Smederevcima je to mala uteha jer
su se našli među najugroženijim stanovnicima Srbije.
Fabrika za remont vozova „Želvoz“ trebalo je da bude privatizovana
krajem prošle godine kada je JP „Železnice Srbije“ predalo svoj
ulog u fabrici Vladi Srbije. Međutim, još nema zainteresovanih kupaca,
a remonteri strahuju da će ih država oterati u stečaj, a zatim fabriku
prodati jeftino i otarasiti se polovine radnika.
Do sada je privatizovano osam preduzeća za ukupnu sumu od 57 miliona
dinara. Najznačajnija je Fabrika štednjaka „Milan Blagojević“ koju
je kupio Predrag Ranković Peconi, vlasnik „Inveja“. Najavljeno je
otpuštanje 500 radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom, bilo
je štrajkova i suspenzija. O daljoj sudbini Fabrike i radnika odlučivaće,
izgleda, svi pomalo: sud, sindikat, vlasnik, zaposleni. Planovi
za razvoj postoje, nezadovoljstva ima, a šporet „smederevac“ još
odoleva. Valja verovati da će taj brend biti jači od nedaća.
Poljoprivreda, najveća razvojna šansa ovog regiona, postala je
najveći gubitaš. Kombinat „Godomin“ je pred bankrotom jer su dugovanja
od 800 miliona dinara za 6,5 miliona veća od vrednosti imovine koja
se rasprodaje. Agencija za privatizaciju godinama ne može da nađe
kupca za „Godomin“.
U poslednje dve godine, zbog privatizacije i restrukturiranja privrednih
preduzeća, u Smederevu je bez posla ostalo skoro 3.000 radnika.
J. Ilić
|
