politika
За среду 20. мај 2009.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

ТОМИЦЕ, ПОВУЦИ ПРАВИЛНИК

Мене ипак копка нешто друго: у којој је то Европској унији наш законодавац видео такав правилник о оптичким радњама

Од августа месеца, другови и другарице, нема више пробања наочара по оптичарским радњама! Оквире ћемо куповати као кајмак у самопослузи – покажи прстом, па шта ти дају. Зашто, питате се? Е, па зато што у августу ступа на снагу један правилник, који баш то прописује – дакле, нема више „самопослуживања медицинским средствима од стране купаца”. А на нове моделе „фирмираних” наочара слободно заборавите, ни тога више неће бити. Пошто ће се процедура увоза продужити на скоро годину дана барем ћете бити сто одсто сигурни да су оквири које будете купили – изашли из моде. Али мислио је законодавац и на оне који ретко мењају оквире: ни поправке наочара више неће бити, та услуга једноставно није предвиђена, и тачка. Мене ипак копка нешто друго: у којој је то Европској унији наш законодавац видео такав правилник?

Пошто се добро сећам оних озлоглашених „јуловских” закона, неке ми ствари у овом документу поприлично заударају, као да су преписане из неког тадашњег документа. Рецимо, одредба о квадратним метрима. Ево шта каже овај правилник: Специјализована продавница мора имати просторије, односно простор у укупној површини од најмање 35 метара квадратних, и то: 1) за продају и издавање медицинских средстава површине од најмање 15 метара квадратних; 2) за складиштење и чување медицинских средстава површине од најмање 10 метара квадратних; 3) канцеларију површине од најмање шест метара квадратних; 4) гардеробу и санитарни чвор”.

На страну све друго, али ово са гардеробом је врхунско достигнуће! Па како се нисам тога и сама сетила, када је добро познато да у свакој продавници, санитетској нарочито, људи већ с врата скидају гуњеве и капуте, ваде печено пиле из новина и на разне друге начине стварају топлу, домаћу атмосферу.

Али какве све то везе има са „јуловским законима”? Има, и то велике, нисте ваљда заборавили? Овакви правилници су као рођени за истребљивање конкуренције, а ствар одлично функционише. Овако: законодавац измисли правила по мери онога ко га потплати, па онда остали на тржишту лепо – пропадну, јер не задовољавају неке небулозне услове. Зар то није фантастично? Управо ће се то вероватно десити тим јадним оптичарима који немају канцеларију или гардеробу, коју сваки поштени добротвор и мецена нашег законодавца сигурно, али сигурно има!

Имали су ти правилници још једну сврху, и тада, као и сада. Служили су, наиме, као средство за присилно и лажно запошљавање људи. За отварање спољнотрговинске фирме у доба Јула, рецимо, радило се овако. Они ти пропишу да треба да имаш простор од 30 квадрата, три стола, три столице (не шалим се), два запослена радника, и све тако. Онда ти (наравно) не запослиш никога него само пријавиш неког од родбине, као, да ради код тебе, да их задовољиш. Законодавац задовољан, запосленост у земљи „као” расте – милина. Кога је још брига било што таквој фирми никакве просторије, никакве столице, нити радници нису били потребни, јер би увек радио само један човек, уз помоћ једног факса и два телефона, који се, као што је добро познато, могу држати и поред кревета.

И ево да кажем и најважнију ствар – сви су такви лоповски правилници одлетели у ђубре након оног петог октобра, двехиљадите године.

И зашто се сада све то поново дешава? Дешава се због тога што се у Србији ниједан посао никада у ствари и не заврши, овде се све непрестано урушава. Али зашто, питате се?

Еееееее, па урушава се најпре због оне Чедине зебре, кад младог апаратчика ниси могао да утераш да прелази улицу где цео свет то чини него си цео систем због њега изменио, тако је почело. Да прескочим средину (а томове би о њој свако од нас могаонаписати), сада имамо министра полиције који се ’ладно не одазива судском позиву, што је, наравно, неупоредиво мање важно од тога што се сви у влади и држави праве да ништа нису ни видели ни чули. Колико јуче, министар Мркоњић бахато изјављује како неће да везује појас у аутомобилу, јер је дебео, каже, па због тога не може да поштује закон чији је предлагач!!! Када тако градиш државу, није ни чудо да они ситни, који зараде тек покоју хиљадарку од неког правилника, почну опет тако злокобно да кроје судбину хиљадама људи да би онда сви заједно почели да пропадамо.

А видите, знам једну оптичарску радњу у Београду са излогом цветним и лепим као да је у Паризу, у којој власница уме (најозбиљније) да понуди неодлучној муштерији да понесе кући два-три оквира, па да их врати за дан-два, кад се одлучи. Ове радње и овакве услуге више неће бити, јер та радња нема ни гардеробу, ни канцеларију, а вероватно ни складиште од 10 квадрата. А то ће јој, по одлуци министра здравља, а по питај бога чијој креацији, одједном постати неопходно. Како да не, драги министре. Како да не.

професорка Економског факултета, чланица ЦЛДС-a


Даница Поповић
[објављено: 20/05/2009]
stampanje  posalji prijatelju




БИОГРАФИЈА
Даница Поповић

Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду.Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста.Основне области њеног професионалног интересовања су: макроекономска теорија и модели, економска политика, теорија и политика спољне трговине.Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета.Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд.Аутор је књиге Теореме о међународној трговини, студије Светске банке о режимима спољне трговине (2003) и коаутор књиге “Од сиромаштва до просперитета” (2008).Уређује wеб сајт ЦЛДС, као и сопствени, факултетски сајт. Пише за Политику од 2006.



уводник
Драган Јањић
Церићеве претње

Озрен Милановић
Деца убице

Драган Јањић
Политика на струју

Марина Вулићевић
Одбегли младожења Цептер

Миша Бркић
Није готово


шта да се ради
Војислав Лалић
Није Оријент што је некад био

Ана Софреновић
Деца прате родитеље

Саво Вујић
Амбуље смећа на Дорћолу

Владимир Михајлов
Место где се срећу Сизиф и Дон Кихот

Иванка Поповић
Десет година за промену навика


остали коментари
Статут на општу корист
Зоран Радовановић
Биолошко оружје, измишљотина или нешто треће
Светозар Стојановић
Искреност и прагматичност
Нови преговори о Косову?
Дејвид Бајндер, Обрад Кесић
Бајден на Балкану
Гордон Бардош
Пред Бајдена с пакетом мера
Жељка Бутуровић
Голуб на грани
Горан Николић
Блокови Евросонга
Тодор Куљић
Прилагођени антифашизам
Маринко М. Вучинић
Радничка класа иде у рај