У ствари, то је једно једино питање, а оно гласи: Шта ћете ви то оставити за собом? Ипак, да би ствар била јаснија, нека остану три питања.
Прво питање гласи: Како вам то изгледа главни град, којим, ево, управљате без прекида од 2000. године? Мислим, која то европска престоница има толико необележених улица? У читавом цивилизованом свету на свакој раскрсници лепо пише које се то улице секу и који су бројеви зграда до следећег ћошка, зар то стварно нисте нигде видели и зар стварно то у Београду не може да се уради? Мора ли сваки посетилац најпре да савлада ћирилицу не би ли се снашао у оним ретким случајевима када пронађе таблу са називом улице? А шта тек да ради онај ко не зна како ми једну те исту улицу наизменично обележавамо старим, па новим, па старим, па новим именом, и све тако?
И још да вас питам: Зар стварно нисте у стању да за све ове године рашчистите рушевине од бомбардовања у самом центру града? Више су ми стварно преко главе, верујте, разговори са странцима, када наново треба одговорити на питање – јесмо ли ми то намерно у центру града оставили рушевине – а ја почнем да се извлачим – ма не, знате, ово овде, то је био савезни МУП (пре двадесет година) а ово, то је Добровићева зграда, али је ту надлежно Министарство војске, није то градски ниво него републички, а они су, знате, дуго били у свађи… Зар се, одиста фарса наставља, зар се Ђилас и Шутановац не подносе, па не могу да се нађу у „Мадери”, рецимо, и уз један ручак договоре да једна екипа за два-три дана уреди тај простор? Уместо тога, слушам како мој градоначелник дубоко у својој патријархалној души осуђује геј-параду, а ја се нешто мислим – боже, како га толико није узнемирило оно градилиште на самом почетку Кнез Михаилове на коме се већ годинама ништа не гради и је ли се икада упитао – колико милиона евра годишње овај град због тога губи? Некако би онда и та јефтина политичка изјава о геј паради (са којом се, узгред, потпуно слажем) можда, неким чудом, добила на тежини!
Или, друго питање: Шта намеравате да урадите са мисијом ММФ-а? Како се одавде види, кренули сте истом оном тактиком владе Војислава Коштунице – најпре, као, пристанете на све, а после се правите луди? Зар нисте баш ви (с правом) уверавали народ колико је лоша таква политика? А сада? Нема три месеца како сте потписали да ће буџетски дефицит бити сведен на три одсто, а до данашњег дана ниједну озбиљну меру нисте применили! А зашто су изостале озбиљне мере (попут оне прве, да вас подсетим, о увођењу пореза на бруто плате у износу од шест одсто)? Није ваљда то било само зато што је почео да вам пада политички рејтинг, па сте од ове идеје брже-боље одустали? Уместо тога били смо бомбардовани стотинама у секунди смишљених популистичких мера, којима је најлошије било то што је скоро свака од њих, уместо да смањује – управо повећавала буџетски дефицит, а смањивала наше поверење у саму владу.
И шта сада? Министарка Драгутиновић по новинама (али колико чујемо – не и на влади!!!) прети да ће, ако се она пита, порез на доходак порасти на двадесет одсто док остали углас тврде – ма не, то не долази у обзир, ми ћемо уместо тога да направимо једну свеобухватну реформу читаве јавне управе, о којој за сада знамо да вам кажемо само да би требало да буде свеобухватна. Сада нам је приоритет да ову генијалну идеју фиииино упакујемо и што скупље продамо овим наивчинама из ММФ-а, ево, већ су стигли!
И треће питање: Који ће бити ваш следећи коалициони уступак? Мислим, које сте слободе и освојена грађанска права још спремни да уновчите само да бисте остали на власти? Србија очигледно више и није држава када лична освета једног политичара може да буде разлог за увођење проверено погубних и репресивних медијских закона! Драге моје демократе, тако сте брзо и тако лако одустали од слободе штампе да стварно почињем да се питам где нас ови људи све могу одвести и то не из убеђења него из чистог конформизма? По чему сте ви онда уопште бољи од било кога другог на политичкој сцени, питам се?
Тако се лепо види да сте негде успут изгубили компас, а да се баш нешто и не трудите да га поново узмете у руке.
Заиста, шта ћете ви то оставити за собом?
Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду.Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста.Основне области њеног професионалног интересовања су: макроекономска теорија и модели, економска политика, теорија и политика спољне трговине.Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета.Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд.Аутор је књиге Теореме о међународној трговини, студије Светске банке о режимима спољне трговине (2003) и коаутор књиге “Од сиромаштва до просперитета” (2008).Уређује wеб сајт ЦЛДС, као и сопствени, факултетски сајт. Пише за Политику од 2006.