BEOGRAD - Komisija za zaštitu konkurencije nedavno je zaključila da je privatizacija "Ce marketa", koga kontroliše kompanija u vlasništvu biznismena Miroslava Miškovića, obavljena mimo Zakona o zaštiti konkurencije jer se značajan deo trgovine skoncentrisao u vlasništvo jedne firme. Komisija je nasledila taj predmet, pošto je formirana tek u aprilu, a u julu je donela rešenje da ta privatizacija dovodi do poremećaja na tržištu Srbije - kaže dr Dijana Marković-Bajalović, potpredsednik Saveta tog nezavisnog tela. Reč je o firmi 'Primer Ce', koja je, mimo odobrenja ove Komisije, postala vlasnik 'Ce marketa'. Dakle, Komisija nije odobrila tu kupovinu, ali je problem to što je privatizacija već sprovedena, iako je preduzeće koje je kupilo 'Ce market' moralo po Zakonu, da pre kupovine, od Komisije dobije odobrenje da nema koncentracije. To nije učinjeno. Čak ni Agencija za privredne registre nije tražila odobrenje pre upisivanja novog kupca u privredni registar, iako je Zakon o zaštiti konkurencije pre toga stupio na snagu" - kaže Marković-Bajalović.

Šta dalje i ko će da odgovara zbog kršenja Zakona?
- Direktor "Primera Ce" naknadno je podneo zahtev Ministarstvu trgovine, pošto Komisija tada nije bila formirana. To Ministarstvo je bilo nadležno da primenjuje Zakon o zaštiti konkurencije do formiranja Saveta. Ministarstvo nije rešavalo taj predmet, pod izgovorom da su tek naknadno ustanovili da je Zakon donet. Kada smo formirani u aprilu, preuzeli smo taj slučaj i ustanovili da iza "Primera Ce" stoji firma iz Luksemburga, a da je njen osnivač jedna firma koja kontroliše "Deltu", odnosno "Pekabetu", a sada i "Ce market". Tako smo utvrdili da dalja koncentracija izaziva poremećaj na tržištu. Ne mora da znači da oni zloupotrebljavaju položaj, ali kada firma ima 40 odsto tržišta i prelazi taj procenat, mora da dokazuje da nije dominantna. Što se tiče odgovornosti, mislim da direktor Agencije za privredne registre mora da ustanovi ko je upisao "Primer Ce", a nije proverio da li je prekršen zakon.

Ali, prodaja akcija je već sprovedena?
- Da, to je problem, a to nisu smeli da urade. Ako su nezadovoljni odlukom, a verovatno će biti, mogu da podnesu tužbu Vrhovnom sudu. Tada sud ocenjuje zakonitost odluke Komisije. Vrhovni sud, međutim, ne može da ulazi u celishodnost naše odluke. Ako sud potvrdi odluku Komisije, mi možemo da podnesemo prekršajnu prijavu protiv "Primera Ce", a možemo i pre nje, zato što je sproveo koncentraciju mimo naše odluke, pa firma može da bude i novčano kažnjena. Međutim, pošto je Zakon manjkav, niko pravno ne može da natera "Deltu" da se odrekne "Ce marketa", odnosno da ga proda. Takođe, postoje i najave da se proveri koncentracija trgovina "Rodić" i "Merkator".

Ima li pritisaka na Savet i Komisiju?
- Pokušaja da se utiče na neko telo svugde ima.

Odakle dolaze pritisci, izvršne vlasti, privrednika...?
- Podjednako.

U kom smislu?
- Da se, recimo, rad na nekim predmetima ubrza i završi. Za to u nekim slučajevima imamo razumevanja. Bilo je i druge vrste, ali ne bih o tome.

		I FRANŠIZING "DELTE" SPORAN Dijana Marković - Bajalović kaže da Zakon o zaštiti konkurencije, koga je predložilo Ministarstvo trgovine, ima dosta nedostataka. - Pored problema u primeni, najveći nedostaci su kod izricanja sankcija. Mi nemamo ovlašćenja da sami izričemo kazne, iako je drugim državama to u nadležnosti Komisije. Takođe, mislim da izvršna vlast u Srbiji nema sluha za zaštitu konkurencije na tržištu i koliki je značaj ovog tela. Jer sada je tržište u previranju, pozicije koje se na njemu sada zauzmu, teško će se kasnije ispravljati. Moram da istaknem da ni sami privrednici nisu svesni da delovanjem mogu da prekrše Zakon. Recimo, direktor "Delta M" poziva male trgovine da zaključe ugovore o franšizingu, i nudi im povoljne uslove. Ni tu nismo konsultovani, a tako se narušava konkurencija. Prioritet u narednom periodu je izmena zakona - kaže potpredsednik Saveta za zaštitu konkurencije.

Na koji način Komisija utvrđuje kršenje zakona?
- Komisija deluje u tri oblasti. Prvo je praćenje postojanja zloupotreba dominantnog položaja. Druga oblast su monopolistički sporazumi ili karteli, a treći je kontrola koncentracije, odnosno povezivanja. Prve dve oblasti bave se eks-post delovanjem, odnosno kada se već izvrši povreda konkurencije. Tada delujemo najčešće na osnovu prijava, zato što Komisija još nema dovoljno kapaciteta kako bi mogla sama da prati ponašanja na tržištu, što bi bilo ozbiljnije. Jer, prijave se podnose kada je neko nekoga oštetio, što ne mora da znači da je neko značajnije povredio zakon. Dakle, Komisija štiti konkurenciju u celini, ali ne i pojedinca na tržištu. Ako utvrdimo povredu, tražimo stavljanje takvog ugovora van snage.

Najzanimljivija je treća oblast delovanja, odnosno kontrola koncentracija na tržištu.
- To je preventivno delovanje Komisije, odnosno sprečavanje da se tržišna struktura pogorša. Kontrola koncentracija podrazumeva da preduzeća, koja se grupišu i povezuju, najčešće sticanjem kontrolnog učešća u kapitalu drugog preduzeća. Odnosno, ako se na primer, firma bavi prevozom putnika, pa kupi drugo takvo preduzeće, a oba pokrivaju istu teritoriju. Takve koncentracije su najopasnije i najviše ugrožavaju konkurenciju na tržištu. Sprečavanje takvih pojava najvažnije su za Komisiju i Srbiju, ali je i utvrđivanje takvog položaja veoma težak posao. Od aprila, od kada smo formirani, najviše smo se bavili tim poslom. Jer, naša zemlja je u tranziciji i postoji veliki broj privatizacija, preko koje mnogi pokušavaju da dođu i do nedozvoljenog procenta tržišta. Što se tiče kazni, poveli smo se primerom iz EU, gde su one od jedan do deset odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanije. Kako će primena izgledati u praksi, ne znam, to zavisi od sudija od kojih zavisi izricanje kazni.

Kakvo je naše tržište i u kojim privrednim granama su izraženi monopoli?
- Neću govoriti o kršenju zakona jer se to ne može reći dok se ne konstatuje. Međutim, najizraženije je kod javnih preduzeća, koja su po zakonu monopolisti. Dok se zakoni u tim oblastima ne promene oni će i dalje ostati takvi. Ne vidim da se vlast trudi da nešto promeni. To se uglavnom dešava kada Evropska unija na to upozori i reaguje. Nije problem ni to što su oni monopolisti, već što takav položaj često zloupotrebljavaju. Do sada smo imali prijave takvog ponašanja koje se odnose na derivate nafte. Monopola ima i na lokalnom nivou, šumarstvu... Nismo konsultovani ni kada je reč o Zakonu o bankama jer centralna banka ne bi trebalo da se bavi koncentracijom na tržištu, to mora Komisija. Takođe, nismo konsultovani ni kada je na predlog vlade produžavan monopol "Telekoma" Srbija.

Da li ste uočili kartelsko ponašanje kod banaka?
- Komisija može da primeti nešto što ukazuje na kartelsko ponašanje. Kod banaka recimo, dogovor o visini kamata... Međutim, kod kartela je problem dokazivanje. Zato je važna preventiva. Karteli su mogući kada postoji mali broj konkurenata na tržištu. Najuočljiviji su u trgovini, proizvodnji hrane i distribuciji goriva.

I. Krasnić