Narodna banka Srbije protiv poslovnih banaka
Tužbom na žalbu

Nadmudrivanje NBS i poslovnih banaka oko monetarnih mera centralne banke preraslo je poslednjih dana u otvoren sukob koji bi mogao da kulminira krivičnim prijavama i merama protiv dve poslovne banke, Raiffeisen i HVB - Da li isključivo represivne metode NBS mogu efi kasno da zamene tržišne načine „ubeđivanja“. Posebno je to važno, jer dosadašnje mere nisu naštetile ni državi ni velikim bankama, ali jesu krajnjim korisnicima kredita

U početku je ličilo na igru “lopova i žandara” za koju bi, da se ne vrti oko džepova građana, možda moglo da se kaže i da je simpatična. Ali, “nadmudrivanje” NBS i poslovnih banaka oko monetarnih mera centralne banke preraslo je poslednjih dana u otvoren sukob koji bi mogao da kulminira krivičnim prijavama i merama protiv dve poslovne banke - Raiffeisen i HVB. 

Dosadašnja monetarna terapija Narodne banke konačno je dala rezultate. Inflacija je u junu iznosila nula procenata. To je, kako je saopštio guverner Radovan Jelašić, rezultat “pojeftinjenja naftnih derivata, sezonskog smanjenja cena poljoprivrednih proizvoda i mera koje je na monetarnom planu preduzela NBS”.

“Niske mesečne stope inflacije očekuju se i u julu i avgustu. Bez obzira na usporavanje inflacije, NBS smatra da nema razloga za relaksaciju monetarne politike, naprotiv ovaj period treba iskoristiti da već preduzete mere Narodne banke daju pune rezultate, pogotovo kada je u pitanju kreditna aktivnost banaka i njihovo zaduživanje u inostranstvu”, smatra Jelašić.
Narodna banka je od kraja 2004. godine nekoliko puta uvodila dodatne nove mere kako bi poslovne banke obeshrabrila u odobravanju potrošačkih kredita. No, stalno povećavanje obavezne rezerve nije davalo rezultate, osim što su banke iznova pronalazile načine da zaobiđu mere NBS. Uz to, potražnja za potrošačkim kreditima u toj meri je i dalje velika da se malo koji bankar brine da će, čak i uz više kamatne stope nego što su sad, građani odustati od pozajmljivanja novca.

Povećanje obavezne rezerve bankare, posebno one koji rade u takozvanim inostranim bankama, nije uznemiravalo iz najmanje dva razloga. Te banke, pre svega, od svojih matica mogu da računaju na toliko “jeftinog” novca da im, i pošto izdvoje propisanu rezervu, ostaje dovoljno za kreditiranje građana. Pored toga, te banke mogle su da se “igraju” sa merama NBS s obzirom na to da u „komunikaciji“ sa matičnom bankom koriste drugačije računovodstvene metode pa im propisana rezervisanja ne ulaze u “gubitak” pri predstavljanju rezultata centrali u inostranstvu, iako je “lokalni” rezultat znatno lošiji.
Sa druge strane, guverner Jelašić ostajao je iznenađujuće smiren posle svake nove vratolomije bankara kojima su njegove mere izigravane i (posredno) obesmišljavane. Pri svemu tome kao intrigantna dilema postavlja se pitanje da li bi banke u svojim matičnim zemljama smele da se na sličan način ophode prema odlukama centralne monetarne institucije, čak i kad bi centralna banka (kao što je slučaj u Srbiji) donosila mere koje značajno menjaju uslove poslovanja.
Ništa manje nije značajno ni pitanje da li isključivo represivne metode NBS mogu efikasno da zamene tržišne načine “ubeđivanja”. Posebno je to važno, jer dosadašnje mere nisu naštetile ni državi ni velikim bankama, ali jesu krajnjim korisnicima kredita.

Pravi razlozi
Niti je, dakle, banke specijalno uzbuđivalo stalno povećanje obavezne rezerve, niti se guverner posebno nervirao zbog načina na koji su se banke odnosile prema njegovim odlukama. Logično je onda pretpostaviti da su bankari i guverner jedni drugima “stali na žulj” iz drugih razloga.
Među bankarima se može čuti da je mnogo više od povećanja obavezne rezerve na 60 odsto za devizne depozite i kredite primljene iz inostranstva s rokom otplate do dve godine, banke uzrujala odluka o limitiranju bruto plasmana stanovništvu na 200 odsto od osnovnog kapitala. To je, čini se, bila dobro pogođena mera, koja ima sve predispozicije da ograniči ekspanziju potrošačkih kredita.

Taj pritisak bankari nisu uspeli da izdrže. Jedna poslovna banka poslala je sad već čuveno pismo svojim klijentima u kojima ih je obavestila da će im mesečna rata ubuduće biti veća zbog novih mera NBS. Nije ništa neuobičajeno da jedna banka podiže kamatu, s obzirom da je na tu mogućnost (varijabilna kamatna stopa) upozorila klijente pri sklapanju ugovora o kreditu a oni tu meru tolerišu. Ali, pogrešan korak napravljen je kad je za podizanje kamate “optužila” NBS. Šou je, dakle, mogao da počne.

Guverner Jelašić, u izjavi za Ekonomist, to potvrđuje: “Narodna banka ne krije da je cilj povećanja obavezne rezerve bio smanjenje sume novoodobrenih kredita i kroz poskupljenje zaduživanja. Ne optužujemo banke za ono što su uradile, već zbog načina na koji su to uradile. Pod spornim izgovorom da ih je na to prinudila NBS, donele su odluke o opštem povećanju kamatnih stopa, čak i na kredite čija je otplata u toku, mada su kod tih kredita to mogle da izbegnu na teret svojih troškova”.

NBS je, naime, obaveznu rezervu podigla samo za sredstva koje banka dobije kratkoročnim zaduživanjem u inostranstvu sa rokom do dve godine.
U NBS veruju da je teško pretpostaviti da banke kredite građanima odobravaju isključivo iz sredstava pribavljenih kroz zaduživanje iz inostranstva, te da se tendencioznim obaveštenjima o opštem povećanju kamatnih stopa od građana i potencijalnih klijenata svesno prikriva činjenica da banke imaju i daleko jeftinije izvore. Narodna banka nije promenila stopu obavezne rezerve na dinarske izvore, koja i dalje iznosi 18 odsto. Jeftiniji novac banka može da dobije i prikupljanjem deviznih depozita i štednje u zemlji, gde obavezna rezerva iznosi 40 odsto, jednako koliko i za zaduživanje u inostranstvu na period preko dve godine.

“Jedna je stvar kada građani ulaze u novo zaduženje po višim kamatama i na to se svesno odluče, a druga kada im se jednostranom odlukom banke poveća dug koji su već dobrim delom otplatili. Odnos prema klijentima je, naravno, stvar poslovne politike svake banke, na to NBS ne može da utiče, ono na šta može i mora jeste da se banke ponašaju na transparentan način i da svoje klijente ne dovode u zabludu, pogotovo ne na račun rejtinga Narodne banke”, kaže Jelašić.

Da li je u pitanju naivna greška: Tako tvrde u bankama Da li je u pitanju naivna greška: Tako tvrde u bankama

Mere i prijave
Guverner je obećao i da će protiv banaka koje su o jednostranom povećanju kamata obavestile klijente pismima u kojima su iznele netačne informacije na račun Narodne banke, preduzeti samo zakonom predviđene mere. “NBS planira da protiv odgovornih lica u tim bankama podnese krivične prijave zbog klevete. Neozbiljno je poslati hiljadama klijenata pisma sa polutačnim informacijama o merama NBS, a posle Narodnoj banci objašnjavati da su to uradili neki anonimni činovnici bez znanja menadžmenta, odnosno da se radi o nekoj naivnoj grešci. Takvo ponašanje, koje ugrožava ugled NBS, najviše govori o poslovanju tih banaka. Pomenute mere koje će NBS preduzeti neće ugroziti poslovanje banaka, a pre slanja ovakvih nekorektnih pisama klijentima trebalo je da misle kako će minimizirati nastalu štetu i pad svog rejtinga. Nije mi poznato da u zemljama gde su njihove matične centrale banke šalju pisma klijentima sa poluistinama kojima se isključivo optužuje centralna banka i ako mi neko pokaže kopiju takvog pisma, NBS će odustati od podnošenja krivične prijave. NBS pozdravlja iskazanu spremnost nekih banaka da, protivno svom kratkoročnom interesu, vrate kamatne stope na pređašnji nivo i da o tome obaveste svoje klijente. S odobravanjem ćemo prihvatiti ako i sve druge banke prate ovaj primer. To će predstavljati potvrdu da se i na srpskom bankarskom tržištu poštuje isti poslovni moral koji važi i u evropskom okruženju”, kaže Jelašić za Ekonomist.

Da li je Narodna banka u pravu kad tvrdi da je nemoguće da banke sve kredite odobravaju isključivo iz sredstava na koje je obavezna rezerva 60 odsto i kakva će biti dalja reakcija poslovnih banaka, za sada nije moguće da se utvrdi, jer ni u Raiffeisen ni u HVB banci za sada ne žele da o toj temi razgovaraju sa novinarima. 
Sa druge strane, Predrag Mihajlović, potpredsednik Komercijalne banke kaže za Ekonomist da je Narodna banka Srbije morala da preduzme adekvatne monetarne mere hlađenja usijane kreditne ekspanzije banaka koje mogu da nude puno kredita, jer od svojih matičnih centrala u inostranstvu lako dobijaju devizne kredite i devizne depozite zbog značajno viših kamatnih stopa na srpskom tržištu. 

“Da bi rešila ovaj Gordijev čvor NBS se opredelila za povlačenje novca iz opticaja proširenjem osnovice i povećanjem stopa obavezne rezerve na ta sredstva. Bankama koje imaju značajan obim deviznih izvora sredstava ne odgovara takvo imobilisanje para koje bi inače plasirale klijentima i tako obezbedile nove prihode po osnovu kamata. Sa druge strane, odgovorna monetarna politika, ipak, mora da vodi računa o količini novca u opticaju, obimu novčane mase i na kraju o kretanju stope inflacije, kao osnovnom preduslovu za siguran rad banaka, privrede i stabilnog tržišta”, smatra Mihajlović.

Refinansiranje kredita
Pored najavljenih mera, NBS je poslovnim bankama koje su podigle kamate lupila još jednu “packu”. Naime, NBS je na svoj sajt stavila spisak banaka koje u svojoj ponudi imaju refinansiranje kredita uzetih kod drugih banaka. Uz to, centralna banka je za građane koji su zainteresovani za refinansiranje obezbedila telefonski broj na kome mogu da se informišu o tom postupku. Već prvih dana nekoliko hiljada građana iskoristilo je mogućnost da dobije besplatan bankarski savet.  Poziv da građani refinansiraju kredite, odnosno da promene banku, uopšte nije naivan potez i mnogi bankari ga tumače kao samu granicu etičkog ponašanja.

“Narodna banka Srbije poziva građane da aktivno koriste mogućnosti refinansiranja već uzetih kredita kod jedne banke povoljnijim zajmovima koje im nude druge banke, uz obraćanje pažnje na plaćanje dodatnih penala za raskid ugovora. Zahvaljujući razvoju srpskog bankarskog tržišta, konkurencije na njemu i činjenici da danas veliki broj banaka nudi slične ili iste usluge pod različito povoljnim uslovima, nijedan klijent više ne mora da bude večiti ‘zarobljenik’ neke banke, koja ga je privukla obećanjima o brzom gotovinskom kreditu koji će rešiti sve njegove probleme”, stoji u savetu NBS građanima.

Vlastimir Vuković, zamenik generalnog direktora Vojvođanske banke  tvrdi da će refinansiranjem kredita građani biti na dobitku. “Velika je razlika u mesečnoj rati kredita od pet hiljada evra koji se otplaćuje 36 meseci uz varijabilnu godišnju kamatu od preko 23 odsto i mesečne rate za kredita za refinansiranje Vojvođanske banke koji se otplaćuje 72 meseca uz efektivnu kamatnu stopu od primera radi 12,58 odsto. Ovim kreditom građani mogu refinansirati sve svoje kreditne obaveze u drugoj banci. Građani, tako, mogu izmiriti svoja ukupna zaduženja kod neke banke i nižim ratama mogu umanjiti svoja mesečna zaduženja”, kaže on.

Banke su institucije koje imaju višak novca i, kao i svaki prodavac, nastoje da taj novac prodaju klijentima po povoljnoj ceni. Prilično neugodna stvar za banke je da im klijent pre vremena vrati dug, jer tako ostaju bez profita. Naravno, banke su na izvestan način obezbeđene od prevremenog vraćanja plasmana jer ukoliko klijent to žele da učini, mora da plati između jedan i tri odsto kamate na ostatak glavnice koju prevremeno vraćaju. Zato bi preporuka NBS da klijent promeni jednu poslovnu banku nekom drugom  moglo da se protumači kao neetičko ponašanje. Ali, s druge strane, posao NBS i jeste da upozori građana da budu obazrivi pri izboru banke kod koje će pozajmiti novac.
“Činjenica je da je mišljenje Narodne banke Srbije o poslovnim bankama bitno. Ne treba, međutim, podcenjivati građane. Informacije o uslovima za dobijanje kredita svima su dostupne - preko interneta, preko reklama, preko neposredne komunikacije klijenata sa radnicima banaka i na druge načine”, kaže Predrag Mihajlović.  

Vojislav Stevanović

Komentar na tekst

vrh strane