|
|
Либералне тежње
(„Са овима – нема неизвесности“, НИН бр. 3000)
Дана Поповић, а ни било који други неолиберал нису бездушни и зли људи.
Бездушне могу бити само последице због ригидног спровођења неких идеја
из њихове економске концепције у Србији таквој каква је, и са
проблемима који је тиште, сад и убудуће. Д. П. приговара што пензионери
траже да им се повећа пензија. Али, они траже да се примени важећи
закон (просечна пензија у висни 60 одсто просечне плате). Зар
неолиберали нису за владавину закона? А српско правосуђе је вишеструко
више оптерећено него већина оних из ЕУ. И то кошта.
Супротно
Д. П. не говоре само „злогласни неолиберали“ да привреда треба да буде
извозно оријентисана. При томе неолиберали прећуткују да је српска
привреда екстремно увозно оријентисана. Још кад би се доследно
неолибералном креду царине спустиле на ниво Америке (2 одсто и мање),
шта би се тада десило? Да ли би ишта остало од српске индустрије и
привреде? Д. П. неолиберал, фаворизује запошљавање код приватника, а у
исто време приговара предузетницима што улажу у некретнине, финансије и
малопродајне ланце, а не у извозне послове. Јасно је да то они чине јер
је у тим областима највећи профит. А профит је, распре нема, једно од
водећих начела неолибералне економске концепције. Неолиберали ретко
говоре зашто српска привреда није извозно оријентисана, а поготово не о
методама да то постане. Како створити нови производ, нову услугу која
се може извести, то је сржна ствар. Тога Србија нема ни приближно
довољно па је и извозни ефекат такав какав је (дупло мањи од увоза). Да
ли ће те нове производе и услуге створити сама по себи „невидљива
неолиберална рука“? И кад и где се то у свету на такав начин десило?
Зар искуство Словеније није много поучније за Србију од примера
Мађарске, Чешке, Пољске, Јерменије. Што се Ирске тиче, Србима није
матерњи језик енглески, нису католици, није их 99 одсто писмено, немају
у Америци моћну, успешну и високо котирану дијаспору, итд. А и већина
инвестиција у Ирској у извозним секторима је америчка а не европска.
Управо ради лакшег продора на европско тржиште. У Ирској се форсира
индустрија (80 одсто извоза отпада на индустријске производе), док се у
Србији она уништава (50 одсто од нивоа из 1990). Српској државној
администрацији се с правом може много шта замерити. Али критика Д. П.
је априористичка. За њу и неолиберале, држава је увек проблем. Било
где. Шта рећи за јавну потрошњу и квалитет администрације у Шведској,
Норвешкој? Управо тим узорима ваља српску администрацију у што већој
мери примерити.
Коначно, Србија је у тако тешкој ситуацији, а
економска и друга перспектива су јој прилично обеспокојавајуће, да
никакво идејно „чистунство“ не може бити од практичне помоћи.
Синкретизам, комбинација, творачка синтеза ваљаног из било ког
друштвеног модела је императив опстанка Србије као политичке заједнице.
Будимир Рудовић,
Београд
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Изјава недеље |
|
„Вук
не може да поступа супротно одлукама ГО СПО-а, али ја могу. Управо због
свих људи који су страдали у борби против Милошевића и његове партије,
не желим да ћутим и пристанем на сарадњу са џелатима. Оставићу га због
Ивице Дачића и ове владе.“
Даница Драшковић,
супруга Вука Драшковића, председника СПО-а
Прочитајте све изјаве  |
|
| Одјеци |
|
|
|
|
