Диана Драгутиновић (Фото Танјуг)

Каматна стопа централне банке је као диригентска палица. Када је подигне, морају да се повећају и камате у банкарским „оркестру”. Висина њене „палице” сигнал је да новац толико кошта и да га банке неће међусобно позајмљивати испод тог процента или одобравати кредите грађанима и привреди по нижој камати. Циљ њеног убојитог „оруђа” јесте да смањи инфлацију и створи „хармонију” цена које ће пријати свима. Па макар се то не свиђало тренутно многима.
„Репо каматна стопа НБС има исту улогу као референтна камата америчких Федералних резерви или Европске централне банке. Када је повећавамо очекујемо да се и каматне стопе пословних банака повећају. А када банке повећају камате требало би да се смањи тражња за кредитима што ограничава потрошњу домаћинстава и привреде, а мања потрошња делује на пад стопе инфлације. Девизни курс је додатни канал преко кога монетарна политика утиче на инфлацију и инфлаторна очекивања. Раст каматне стопе чини домаћу валуту атрактивнијом и на тај начин делује на пад инфлације, објашњава Диана Драгутиновић, вицегувернер НБС.

Шта су „репо операције“

То је инструмент у рукама НБС, њено средство за рад. Репо операцијама НБС, заправо, привремено продаје (или купује) хартије од вредности, своје и државне. Купци или продавци тих хартија су пословне банке. Када НБС продаје хартије од вредности, она смањује понуду новца и кредита. Банке – купци те хартије плаћају слободним новцем. Новац је на сигурном, на рачуну код НБС (не може се употребити за потрошњу), а хартије од вредности су у портфељу пословних банака. Тим краткорочним инструментом НБС одржава дневну ликвидност банкарског сектора и не дозвољава да она буде превелика. Наравно, исто тако не би смела да дозволи ни да се банке суочавају са мањком пара. У том случају, НБС би куповала од банака хартије. Хартије би биле у њеном портфељу, а новац код банака, расположив за потрошњу и одобравање кредита. Улога централне банке је да каматом утиче на ниво ликвидности која неће угрозити функционисање привреде, нити изазвати високу инфлацију. Она банке не може натерати да купе њене или државне хартије. НБС покушава да постигне оно што жели каматама.

Све централне банке на свету имају сличан инструмент за управљање ликвидношћу. Најчешће су то репо, привремене продаје хартија од вредности. Рочност тих хартија најчешће је недељна или двонедељна. Ми смо се определили за двонедељну рочност. То значи да НБС продаје банкама вредносне хартије (или купује од њих) на рок од две недеље, формирајући референтну камату (цену новца).

У почетку су продаје (аукције) биле тако организоване да је тржиште само (или нежно навођено) формирало камате. Тај модел НБС је променила од 1. септембра и сада сама одређује каматну стопу, али је њена висина одређена добијањем сигнала од тржишта. Уз то, како истиче, коришћено је искуство земаља које су се по десет година бориле са двоцифреном инфлацијом. То су, пре свега, Мађарска и Пољска, која је имала потпуно идентичну ситуацију 1999–2000. Кад год је инфлација била изнад 10 одсто каматна стопа се формирала на нивоу од 15 до 17 процената. Дакле, обезбеђивана је реална камата од пет до седам одсто.

Референтна каматна стопа користи се и у развијеним земљама где има велики утицај на привредну активност. Европска централна банка је ове године више пута повећавала каматну стопу, сада је три одсто, с циљем да смањи инфлаторна очекивања. Стопа инфлације у евро зони је око два одсто и чим пројекције покажу да је тај циљ угрожен због разних шокова, као што је енергетски, Европска централна банка брже-боље повећава референтну каматну стопу јер је то основни инструмент за борбу против инфлације. 

– Ми се понашамо као да нам је репо камата основна референтна стопа иако у закону пише да је то есконтна стопа (8,5 одсто). По есконтној стопи централна банка одобрава кредите пословним банкама, а пошто имају вишак ликвидности ми им средства не одобравамо, већ њихова средства повлачимо. Због тога што, дакле, НБС делује у једном правцу ваљало је обезбедити адекватан инструмент за то, а то су хартије од вредности, каже вицегувернер.

Камате су превисоке 

НБС заправо са својом каматом од 18 одсто утиче на трошкове узимања кредита и њихову расположивост. Труди се, каже саговорница, да кредита буде што мање и да буду скупљи да би тако остварила циљ – нижу инфлацију. А нижа инфлација у овој години у наредној ће утицати на – снижење каматне стопе. Иако се такав одговор по свој прилици неће свидети грађанима и привредницима који очекују да се смање камате на кредите, наша саговорница тврди да банке имају простора да их спусте јер су марже, како тврди, и даље високе. По последњим подацима, банкарске марже су око девет одсто.

– Садашња монетарна политика НБС није усмерена на обезбеђење јефтиних кредита. Управо чини обрнуто од оног што би привреда или грађани желели. Али, за њихово добро. Јер, централна банка једино тако може да се бори са инфлацијом и да је сведе на једноцифрени или приближан ниво, који ће бити прихватљив за све у земљи, закључује вицегувернер Диана Драгутиновић, задужена за монетарну политику.

-----------------------------------------------

Стрип

Једино за америчке Федералне резерве стабилност цена није на првом месту већ привредни раст и повећање запослености. Федералне резерве већ годинама монетарну политику и кредите популаришу у занимљивим стриповима (ФЕД је крив за трому привредну активност).

Све друге централне банке су рекле – инфлација је најважнија. Од седамдесетих година, после нафтних шокова, све привреде су се и понашале као да им је стабилност цена најважнији циљ користећи камату централне банке.

-------------------------------------------------

Шта је важније: стабилност или раст

Да ли је тренинг битнији од лекарског третмана у тренутку кад тркач почне да крвари. Сигурно је да су тренинг и техника трчања оно што тркача доводи до победе, али, ако тркач крвари, добар лекар је важнији од доброг тренера. Спаси тркача. Биће још трка. Дакле, прво стабилност. Ако си тренер или вођа нације, неопходни су краткорочни добици. Али, нема бесплатног ручка. Фискална и монетарна политика, иако корисна средства, не могу учинити нацију богатијом.

--------------------------------------------------

По угледу на Нови Зеланд

Циљање инфлације (што подразумева јачање улоге каматне стопе) јесте нови оквир монетарне политике НБС. Нови Зеланд је прва земља која је применила ову стратегију крајем осамдесетих година. Онда су кренуле и друге. Развијена Канада, а потом и Пољска, Чешка и Мађарска деведесетих година. Румунија и Турска последње су прихватиле такав модел, док се екс југословенске републике ослањају на девизни курс.