Е баш то желимо, обрадујте нас, господине премијеру. Реците нам, на пример, ово: „Народе мој, за Нову годину отварам нову ТВ станицу. Зваће се – ТВ Департизација. Јер, доста је било. Док сам ја на власти, никад више власник печењаре неће водити „Колубару”. Нити ће бити директора – доктора магистарских наука. И немојте да набрајам даље да се не препознате. Tако су радили жути, а тако радим и ја, ух... али је разлика у томе што ја више нећу то да трпим.

Ја немам шта да кријем и сто пута сам рекао, неће лопови водити ову земљу. Србијом ће управљати професионалци, већ од сутра. Не шалим се, ево, сутра расписујем јавни и, што је још важније, ненамештени конкурс за директоре свих јавних предузећа. Сви досадашњи су данас добили отказ, заборавих да им кажем, али нема везе, чуће они то у централи странке. Него, важније је да вам кажем то да ће нови директори сваки губитак који направе плаћати из свог џепа.

Само, и то кад уведем, опет ми нико неће веровати. Дуго сам размишљао како тај проблем да решим и у тренутку схватих: ја то сам да урадим – не могу.

Зато молим српску јавност да ми помогне. Уводим ТВ канал сликовитог имена Департизација, који ће вас сваког минута информисати о догађајима из јавних предузећа. О чему, питате? О намештеним тендерима. О службеним путовањима и о кафанским рачунима пуним шампањца и тартуфа. Па онда о томе ко се све пријавио на конкурс, на пример. Ко је коме род, а ко само – страначки колега. Какво им је радно искуство, колико су фирми сахранили, колике су губитке иза себе оставили – ма, све што вас интересује! А свако вече, после „Слагалице”, следи укључење на РТС, где ће гледаоци имати петнаест минута за питања.

Знам, већ се бринете да ћу довести неке своје новинаре, па ће од тога испасти фарса, али ја вам поручујем – не брините. Са гледаоцима ће разговарати Оља Бећковић, већ смо се договорили. Радиће без плате, а за узврат ће независна ТВ Б 92 вратити свој редовни програм. Људи смо, лако смо се договорили,

И да знате – ТВ Департизација ће одговорити на сва питања које гледаоци поставе. Сад не могу да вам кажем да ли за пет или за три дана, то ће сама телевизија да одреди. На колегијуму, наравно. Јер, струка је струка, а политика је – политика, не могу ја у то да се мешам.

А морам и ово да кажем. Ако српским интелектуалцима ни то не буде довољно, а знам да неће, шта да им радим. Не знам има ли шефа државе који више ради, а да га елита мање цени. И то све због нестручних гувернерки, неколицине плагијата, сумњивих диплома и сличних трица и кучина од којих ништа глупље на свету нисам чуо.

Иако сам велики песимиста, морам овако пред Нову годину да вам признам да ме необично радује што ће народом почети да круже приче: јеси глед’о Департизацију синоћ, или: виде ли ти оне лопове шта раде, е ни њихова није до зоре, из чега ће се лепо видети да смо мој народ и ја коначно кренули у болне реформе, од којих се најважнија зове – реформа.

Баш то желимо за Нову годину. Од премијера да дође – Департизација. Нека је под знацима навода, шта сад. Поклону се у зубе не гледа.