Друга година златног доба

Шта се то против нас уротило, па никако да настане обећано златно доба? Разлог је неједнакост која влада у Србији. И сад, мање је ту важна неједнакост зарада, колико је важна неједнакост шанси које људи овде имају. Зашто? Зато што је прва неједнакост последица, а друга узрок Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће од 2018. до 2022. године бити златно доба Србије. „Ниједне године нам раст неће ићи испод 4-4,5 одсто. Будемо ли чували суфицит у буџету, биће новца више него икада, живеће се боље него икада, али имамо један тежак, ужасно тежак услов, а то је да сачувамо мир и стабилност“, рекао је Вучић новинарима током посете Бакуу. То је било прошлог маја. На прву годишњицу, нико из власти није ни споменуо златно доба. Зашто? Да ли због хаварија у ЕПС-у, или због дуготрајног пада производње у Фијату, због прохибитивних царина на испоруке робе на Косово и Метохију, због киша, суше... или смијешано, што би рекао велики владика... елем, златно доба више није било поменуто. А није га ни било, ако ћемо право. Да 2017. године није било суше, раст би био мало изнад три одсто. Колики је, заправо, био и прошле године, кад искључимо опоравак пољопривреде. А толики ће, ако буде среће, бити и ове године, и биће међу најнижим стопама раста у централној и источној Европи. Шта се то против нас уротило, па никако да настане златно доба? Разлог је неједнакост која влада у Србији. И сад, мање је ту важна неједнакост зарада, колико је важна неједнакост шанси које људи овде имају. Зашто? Зато што је прва неједнакост последица, а друга – узрок првој. Увек се сетим своје школске другарице која се, средином осамдесетих, најпре запослила у Грчкој, и месецима очајавала због мизерне плате коју јој је газда давао. А онда рекла – кад умем да зарадим за тебе, умећу и за себе, отпочела сопствени бизнис и вратила се у домовину. Зашто се овде то више не дешава? Основна кочница је неједнакост шанси за успех. Један од одговора налазимо у последњем броју Кварталног монитора, ево шта кажу: „Посебне погодности које је држава створила за стране инвеститоре и привилегована домаћа предузећа нису довољне да генеришу снажан раст целе привреде. За снажан раст, неопходно је да се створе равноправни и добри услови за сва предузећа и предузетнике, а не само за привилеговане.“ Не би, дакле, моја Весна данас ни сањала да овде отвори фирму! А тешко да би пристала да настави каријеру као функционер у државној управи, где се, како јавља Политика, 71 одсто функционера има статус „в. д.“ (вршилац дужности) или „в. ф.“ (вршилац функције), на три до шест месеци – па да те поново бирају, ако се покажеш. Јавност мало зна ко је све у „в. д“ и „в. ф“ стању (шта год била разлика). Ту ћемо наћи и Марка Ђурића, коме медији никад не напишу „в. ф“ испред функције директора Канцеларије за КиМ, као што ћемо наћи и в. д. директора ЕПС-а (оног, због кога је пао прошлогодишњи џи-ди-пи), па све до председника Врховног касационог суда, о чијем „в. ф.“ стањy прве трагове налазимо у Билтену Врховног касационог суда - још из 2013. године! Oн сам, почетком године, за Бету каже: „Није баш згодно да председници судова буду у в. д. стању јер то може да доведе до злоупотреба.“ Е сад, проблем је у томе што и ми видимо да то није баш згодно. И јасно нам је да су шансе за успех толико неједнако распоређене, да се не исплати градити каријеру ни у бизнису, ни у држави, као што се не исплати (а често је веома штетно) давати гласа од себе, о било чему. Није ли онај кошаркаш недавно изгубио место у репрезентацији зато што је изнео шта мисли о судбини Косова, а то се мишљење веома разликовало од јединог мишљења које у овој земљи може проћи некажњено? Е сад, какве то везе има са привредним растом? Има, како да не... У земљи где ни кошарка није раздвојена од политике, а судови и држава су у „в. д.“ стању, ко би се усудио да проговори, а камоли да покрене бизнис? Што рече Ребека Мекдоналд, најбогатија Српкиња у Канади, говорећи за магазин Бизнис, пре неки дан: „Не инвестирам у Србији, јер нису раздвојени економија и политика.“ И још каже да „не примећује суштинске промене осим да се само фасаде сређују“. А тек је друга година златног доба. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар