Ekonomisti su krivi, kaže engleska kraljca

U stvari, kraljica je samo postavila pitanje: kako to da niko nije predvideo finansijsku krizu? Da ova činjenica ekonomiste diskredituje (naročito one koji kritikuju rad vlade) to je rekao naš Predsednik i zapitao sve ekonomiste i analitičare koji kritikuju rad vlade zbog čega na vreme nisu upozorili kakva se opasnost sprema.

Sad, pošteno govoreći, poruke sa engleskog dvora i sa Andrićevog venca u stvari su iste: mnogo ste mi vi stručni, kad ni krizu ne umete da predvidite! Ali za razliku od Britanije, gde su ekonomisti zatrpali kraljicu ljutitim odgovorima, u Srbiji ekonomisti ćute.

Jesmo li mi to stvarno nešto zabrljali? Zašto nijedan ekonomista nije predvideo krizu? E pa nije - i neće - zbog toga što se krize ne mogu predvideti. To im je ključna osobina. Kada bi bile predvidive, ne bi se ni zvale - krize. Verovatno je to najbolje javnosti (i kraljici) objasnio nobelovac Robert Lukas, pa da vam prepričam. Očito je, kaže, da ekonomisti nemaju formulu kojom bi pouzdano predvideli trenutak kada će neki finansijski mehur da pukne, dakle momenat kada cene koje su do tada vrtoglavo rasle prelaze u slobodan pad. Ali, sve da nam proviđenje pošalje model koji može da utvrdi da će se to desiti, recimo, za sedam dana, ni to ništa ne bi promenilo. Ovu bi vest bi ljudi odmah ugradili u svoje odluke, pa bi se desilo samo to da kriza nastupi - nedelju dana ranije!

Znači, ekonomistima ne bi pomogla ni formula o kojoj sanjaju svi seizmolozi, okeanografi ili meteorolozi. Jer, za razliku od cunamija, recimo, koji ne menja svoju prirodu u zavisnosti od toga znaju li ljudi za njegov dolazak ili ne, finansijsku krizu upravo oblikuju nove informacije, tako što dolazi do promene cena. Tako da bi vest da će hipotekarna kriza nastupiti naredne nedelje dovela samo do toga da svi igrači na tržištu odmah spuste cene nekretnina jer dobro znaju da će cene sutra pasti još više. Što bi najavu krize pretvorilo u samoispunjavajuće proročanstvo – pazite sad - čak i u slučaju da se radi o lažnoj uzbuni! Setimo se, na primer, koliko su pre tri godne srpske banke stradale zbog nesretnog upozorenja jednog analitičara koji je u Utisku nedelje rekao da građani treba da povuku svoju štednju iz banaka. Izjava: „nemam dilemu, da imam novac, ja bih ga podigao“ bila je dovoljna da ljudi masovno počnu da podižu uloge. Što je srpski bankarski sistem dovelo skoro do ivice kolapsa, a realne opasnosti za ulagače uopšte nije ni bilo! Znači, svaka najava katastrofe sa verodostojnog mesta u ekonomiji upravo znači - početak katastrofe. Tako da uopšte nije beznačajno znanje koje nude ekonomisti, da niko i nikad neće znati da odredi trenutak kada će kriza da nastupi. Kako su već mnogi ekonomisti sveta rekli, nakon ovog objašnjenja mudri suveren bi odmah otpustio svog kraljevskog finansijskog savetnika - i spasao dušu.

Uloga suverena u takvim vremenima je da smiruje i da obrazuje narod, kao što je, recimo, uradio Ruzvelt i time sprečio već započeti krah banaka pred kraj Velike depresije. Umesto da prognozira šta će se desiti kroz neku godinu, Ruzvelt je narodu predočio šta njegova vlada može i šta šta tačno namerava da uradi – a onda uradio sve što je najavio, do poslednjeg slova. Što se u Srbiji do dana današnjeg nikada nije desilo iz jednog prostog razloga: nije bilo političke volje da se tako radi. Pa ipak, Predsednik kaže: ”Uveren sam da će ovaj udar krize biti kraći i da će se Srbija već 2013, odnosno 2014, naći na ubrzanijoj liniji razvoja ekonomije“. Ali, pošto nismo na vreme upozorili na krizu, šta tu jedan ekonomista može sad da kaže?

I još jedna važna stvar krasi mudrog suverena: on nikada ne udara na akademsku zajednicu, čak ni u samoodbrani! Ovde se umalo proletos spotakla Angela Merkel, odbivši da otpusti Teodora cu Gutenberga, svog omiljenog ministra odbrane, za čiji je doktorat utvrđeno da skoro stotinu strana rada predstavlja čist plagijat. E sad, Merkelova je u početu ljutito odbijala da joj se akademci mešaju u kadrovsku politiku. Govorila je kako je Gutenberga uzela za ministra, a ne za asistenta-istraživača, te da naprosto ne vidi zašto bi ga uopšte otpuštala zbog nekih davnih akademskih grehova. Ali, akademska zajednica je pobedila: jednostavno, imali su jače argumente.

I u Srbiji akademska zajednica ima jače argumente, ali nikako da pobedimo.