Rebalans budžeta
Predizborni troškovi

Suficit naknadno smanjen sa 39,6 na 15,5 milijardi dinaraOčekivani prihodi veći za 33,4 milijarde, a rashodi za čak 57,5 milijardi dinara U NBS procenjuju da negativni uticaj na rast cena neće izostati Uoči izbora više se troši, ukazuju ekonomisti

U odnosu na originalni budžet, kojim je predviđen višak u državnoj kasi od 39,6 milijardi dinara, uz smanjenje javne potrošnje za 26 milijardi dinara, ili 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), Vlada Srbije će u 2006. i prikupiti i potrošiti više nego što je planirala. Problem je u tome što rashodi rastu više od prihoda. Priliv u budžet će se povećati za 6,8 odsto (sa 487,9 milijardi na 521,3 milijarde dinara), dok će se potrošnja povećati za više od 12,8 odsto (sa 448,3 na 505,8 milijardi dinara). Drugim rečima, očekivani prihodi porašće za 33,4 milijarde, a rashodi za 57,5 milijardi dinara i to, po uverenju ekonomista, sigurno neće doprineti makroekonomskoj stabilnosti. Tim pre što su i prihodi originalnog budžeta bili nominalno za 15 odsto veći nego 2005.

NBS je upozorila da će rebalans imati negativne posledice na inflaciju i monetarnu politiku. Naglašavajući da ostvarivanje restriktivne monetarne politike, sa ciljem da se inflacija obori na 7 do  9 odsto, zavisi od načina sprovođenja fiskalne politike, u NBS ukazuju da budžetski rashodi rastu brže od prihoda i da njihovo pokrivanje na teret privatizacionih prihoda odudara od plana i dogovora sa MMF-om. Pri tome su u NBS imali u vidu uticaj koji Nacionalni investicioni plan (NIP) može imati na inflaciju, ali nisu bili pripremljeni na ostale izdatke, pre svega rast zarada zaposlenima čije se plate finansiraju iz budžeta. Masa tih plata porašće za 15,9 a ne za 9 odsto, kako je prvobitno bilo planirano.

Vlada i NBS
Uz to, porašće izdaci republičkog PIO fonda, subvencije, prava iz socijalnog osiguranja i još neke budžetske stavke, a sve će to znatno otežati obuzdavanje inflacije i zato će NBS biti prinuđena da pooštri monetarnu restriktivnost i najverovatnije poveća referentnu kamatnu stopu na repo operacije, a ukoliko bude potrebno, upotrebiće obaveznu rezervu ili druge instrumente kojima raspolaže. To će imati za posledicu i rast opštih nivoa kamata, a krajnji račun platiće pre svega građani, privreda i sama NBS, ali i država, navodi se u saopštenju NBS i procenjuje da se bazna inflacije u planiranom okviru može ostvariti i sa ovim budžetom, ali će to biti teže. Zato se NBS neće ustezati da poveća monetarnu restriktivnost, jer smatra da je inflacija najveća opasnost za nacionalnu ekonomiju i građane, poručuje NBS, uz zaključak da negativni uticaj povećanja tražnje na rast cena neće izostati, samo je pitanje rasporeda novih inflatornih pritisaka, tako da će se negativni efekti rasta budžetskih rashoda preneti i u 2007.

Uz opasku da je osnovna uloga NBS da vodi računa o stabilnosti cena i da u tom smislu gleda na njeno upozorenje, ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da je «obaveza guvernera da upozori, a na nama je da to upozorenje prihvatimo i mi ćemo se i dalje odgovorno ponašati». On tvrdi da je i guverner Radovan Jelašić na sednici Vlade rekao da je rebalans isplaniran na «nekoj granici, koja će, ipak, omogućiti obaranje inflacije». Vodili smo računa da taj višak ne trošimo preterano», kaže Dinkić i navodi da su ostala ograničenja za rast plata zaposlenima u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima. «Povećanje plata, predviđeno rebalansom, ugovoreno je sa sindikatima još u prvom kvartalu ove godine i neće biti novih povišica. Jedini izuzetak je Vojska, u kojoj će se, posle prelaska na nivo Srbije, plate ovog meseca povećati za 20 odsto», kaže Dinkić i tvrdi da to «sasvim sigurno neće ugroziti ukupne bilanse». Prema njegovim rečima, u septembru zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti mogu da računaju na povećanje plata od 10 (u novembru još 20) odsto, u osnovnom i srednjem obrazovanju za četiri, a svi ostali za dva odsto.

Dinkić je uveren da kapitalni izdaci neće uticati na inflaciju. «Sve zemlje u svetu imaju kapitalne izdatke od najmanje 5 odsto, a u Srbiji će sa ovim povećanjem biti oko 4 odsto BDP-a, tako da još nismo dostigli nivo razvijenih zemalja i sledeće godine planiraju se kapitalni izdaci od 6-7 odsto BDP-a, jer tada kreću glavni radovi na auto-putevima i drugim kapitalnim investicijama», navodi resorni ministar.

Mlađan Dinkić: Vodili smo računa da višak ne trošimo preterano

Ekonomisti se, međutim, ne slažu sa uverenjem ministra finansija da nema opasnosti od makroekonomske neravnoteže. Neki od njih ne isključuju mogućnost da su nesuglasice na relaciji Vlada-NBS, odnosno Dinkić-Jelašić fingirane. Naglašavajući da ima razumevanja za ministra finansija, koji drži pare, a oko njega sede potrošači svih vrsta i gledaju kako da mu što više novca izvuku iz džepa, Jurij Bajec smatra da Dinkić nema razloga da bude nezadovoljan kritikama NBS na račun Vlade. Ako ministar finansija i guverner razmišljaju trezveno, ako im je stalo do makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta, nije isključeno da su se njih dvojica dogovorili, kaže Bajec, navodeći da cela priča ima i političko-predizbornu dimenziju, jer se 2007. može očekivati veća potrošnja nego što to zahteva stabilizaciona politika.
Slično razmišlja i Danica Popović. Vladi je osnovni cilj da dobije što više glasova na sledećim izborima, kaže ona i podseća da je Dinkić najpre obećavao da neće dozvoliti povećanje plata i da će, iako je to nemoguće, sav novac uzmeriti u investicije. Posle rebalansa sigurno se može očekivati da će inflacija skočiti i zbog vremenskog pomaka, samo je pitanje kada će se to desiti, pre ili posle izbora, naglašava ona. Pri tome će, kategorična je Danica Popović, opšta šteta biti veća nego što će biti bilo čija pojedinačna korist.

Jurij Bajec: Cela priča ima i političko-predizbornu dimenziju

Rebalans i MMF
Rebalans nije u skladu ni sa trendom koji je u srpskim javnim finansijama prisutan nekoliko godina. Umesto 39,6 milijardi, ovogodišnji budžetski suficit biće manji od lanjskih 27 milijardi dinara, kada je javna potrošnja smanjena za 2,7 odsto BDP-a. Do toga je došlo pod pritiskom MMF-a, jer je Vlada i za 2005. planirala deficit od 20,6 milijardi dinara (originalnim budžetom očekivano je 396 milijardi prihoda i 416,6 milijardi dinara rashoda). Druga bitna razlika je što su projektovani prihodi za 2005. bili nominalno veći nego 2004. za 20,3 odsto - nepunih 67 milijardi dinara, dok su rashodi rasli umerenije, po stopi od 15,1 odsto, a nominalno za 44,7 milijardi dinara. Posle nekoliko godina troškovi opet rastu brže od prihoda.
Ekonomisti smatraju da je utvrđivanjem rebalansa postalo jasno zašto se Vladi nije žurilo da sklopi novi aranžman sa MMF-om. Da je imala bilo kakav dogovor sa Fondom, ne bi smela ni da pomisli da naknadno budžetske stavke na rashodnoj strani poveća po skoro duplo većoj stopi nego na prihodnoj. Tim pre što je Vlada prethodno, kao uslov za okončanje  aranžmana, obećala MMF-u da višak u budžetu neće trošiti, već štedeti, čak i ako suficit bude veći od planiranog. Pošto se oslobodila stega MMF-a, Vlada je očito rešila da se ponaša po onoj narodnoj: ima se (naročito posle prodaje bivšeg Mobtela), može se (tim pre što uoči izbora u 2007. valja podmazati zarđalu glasačku mašinu).

Iako iz sedišta Fonda nije bilo nikakvih reakcija na rebalans, u MMF-u sigurno neće biti srećni zbog dodatnog rasta javne potrošnje, jer je ona i do sada smatrana jednim od ključnih uzroka makroekonomske nestabilnosti u Srbiji. Dinkić, pak, tvrdi da Vlada sa MMF-om ima «usaglašene stavove o budžetu» i da je tokom godišnjeg odmora «neformalno razgovarao» sa novim šefom Misije za Srbiju i sa njim se dogovorio da Vlada maksimalno za NIP može da potroši 35 milijardi dinara.

Goran Pitić: Glavna žarišta inflacije u javnim preduzećima

Samo po osnovu realizacije projekata u okviru NIP-a ukupni rashodi su rebalansom povećani za 7,6 odsto, ili dodatnih 33 milijarde dinara (oko 400 miliona evra), što je samo četvrtina novca koji Vlada za te namene planira do kraja 2007. godine - ukupno 1,675 milijardi evra.
Dinkić precizira da će za redovno finansiranje budžetskih korisnika biti potrošeno 446,7 milijardi dinara, s tim što su kapitalni rashodi utrostručeni pa će u te svrhe biti usmeren svaki osmi dinar, ili 12 odsto rashoda budžeta. Uveren da će to podstaći privredni razvoj i povećati zaposlenost on kaže da su svi dosadašnji budžeti bili «socijalni». Pojedini ekonomisti, međutim, podsećaju da je ministar u početku i budžet za 2004. nazivao «razvojnim». Za njih je jedina dobra stvar u tome što nije izvesno da će sav novac, predviđen za NIP, biti i potrošen. I Dinkić ističe da sigurno neće biti potrošeno svih 33 milijarde dinara, tako da će stvarni suficit budžeta biti veći od planiranog.

Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da će i realizacija projekata u okviru NIP-a delovati inflatorno. Bajec smatra da je u celoj situaciji dobro što će se deo NIP-a realizovati u 2007. Na taj način će se na duži period rasporediti pritisak na tražnju, jer će se i ulaganja u razvojne projekte, bar manjim delom, preliti u tražnju i izazvati pritisak na cene, objašnjava on.  Stojan Stamenković, takođe, smatra da će deo novca, namenjenog za realizaciju NIP-a, preko zarada i drugih troškova izvođača radova, na kraju završiti u potrošnji, a i Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, očekuje da će sprovođenje NIP-a povećati pritisak na cene. Izražavajući strahovanje da bi nova monetarna politika NBS mogla da dovede po povećanja kamatnih stopa, Pitić naglašava da su još uvek glavna žarišta inflacije u javnim preduzećima, kvazi-fiskalnom deficitu i monopolističkim strukturama.

Danica Popović: Osnovni cilj su glasovi na sledećim izborima

Uz 15,5 milijardi dinara planiranog suficita, 130,8 milijardi očekivanih privatizacionih prihoda i 6,6 milijardi dinara kredita, povučenih od Svetske banke pre prodaje bivšeg Mobtela, očekuje se višak likvidnosti budžeta od oko 153 milijarde dinara. Od toga za otplatu glavnice javnog duga u ovoj godini biće iskorišćeno 34,7 milijardi dinara, a 7,8 milijardi za regresiranje stambenih kredita, finansiranje izvoza, studentske stipendije i još neke namene. Ako sve bude po planu, na računu budžeta krajem godine ostaće 110,4 milijarde dinara i taj novac će biti prenet u fiskalnu 2007. godinu. «Srbija nikada nije bila u situaciji da ima ovoliki višak sredstava, koji se fizički ne može potrošiti na racionalan način u kratkom roku», kaže Dinkić.
No, ekonomisti upozoravaju da veoma često vlast i ne vodi računa o tome da li se novac poreskih obveznika troši racionalno ili ne, a najbolji primer su pare od prodaje Telekoma Srbije, koje su pred izbore potrošene za samo par meseci. Ministar finansija kaže da Vladi nije cilj da se višak iz budžeta usmeri u ličnu potrošnju. «To se može uraditi za dva minuta, ali bi to bilo pogubno», ističe Dinkić. Sa tim se slažu svi, uključujući i guvernera Jelašića, koji se proteklih meseci najviše zalagao za novi aranžman sa MMF-om. Sada je jasno i zbog čega.  

Rade Petrović, Suzana Bojadić

Komentar na tekst

vrh strane