Nacionalnim
investicionim planom za ovu i sledeću godinu predviđene su investicije
u ukupnoj vrednosti od 1,674 milijarda evra. Od toga će 1,385 milijarda
evra biti finansirano iz privatizacionih prihoda i budžetskog suficita,
dok će ostatak biti realizovan iz kredita i donacija međunarodnih
finansijskih organizacija, kaže se u knjizi o ovom projektu, koju je
izdalo Ministarstvo finansija.
Najviše novca “u
skladu sa prioritetima privrednog razvoja Srbije”, biće uloženo u
razvoj saobraćajne infrastrukture, podsticanje preduzetništva i
zapošljavanja, kao i u modernizaciju zdravstva. U ove oblasti biće
investirano oko 69 odsto od ukupnog iznosa sredstava koja su planirana
NIP-om.
Pošto
je jedna od glavnih karakteristika Srbije neravnomeran regionalni
razvoj, među prioritete NIP-a spada i pokušaj da se smanji taj debalans
i da se omogući razvoj i privredno oživljavanje nerazvijenih područja.
Da bi se to postiglo, mora se izgraditi putna i telekomunikaciona
infrastruktura, da se smanji stopa nezaposlenosti, poveća BDP. Time će
se povećati i obim ostvarenih investicija po stanovniku. Vlada planira
da unapredi i objekte od takozvane društvene važnosti – obrazovne,
zdravstvene i kulturne institucije.
 |
NIP: Ulaganje u obrazovanje |
U
skladu sa ovim planom, ulaganja u pojedine regione biće različita
(videti tabelu 1) ali neće biti manja od sto evra po stanovniku. Koliko
će to značiti za pojedine nerazvijene opštine, može se zaključiti iz
podatka da su neke od njih do sada beležile investicije manje od deset
evra po stanovniku. Pošto manje razvijene opštine objektivno i nemaju
kapacitete za izradu kvalitetnih projekata na osnovu kojih bi dobile
novac, vlada će im i u tome pomoći.
Nacionalni investicioni plan
sastoji se iz 20 sektorskih planova. Najveća ulaganja (videti tabelu 2)
predviđena su u saobraćaj (26,07 odsto) i zdravstvo (18,59 odsto), a
najmanja u unapređenje inspekcijskih organa (0,99 odsto) i obnovu
verskih objekata (0,86 odsto).
Oblasti ulaganja
Pošto je utvrđeno da Srbija znatno zaostaje u razvoju infrastrukture u
odnosu na zemlje Evropske unije, NIP-om su predviđena ulaganja u
saobraćajnice od nacionalnog i regionalnog značaja, zatim povezivanje
manjih sredina sa regionalnim centrima i modernizacija graničnih
prelaza, pruga, luka i aerodroma u mestima gde se alternativni vidovi
saobraćaja (šinski, rečni i vazdušni) smatraju ekonomski isplativim.
Investicijama
u obrazovanje želi se postići viši opšti nivo znanja. Uz pristup
modernim evropskim standardima, cilj je da se obezbedi visokoobrazovana
radna snaga i omogući brža integracija u savremene evropske obrazovne
procese. Osim obrazovanja, ulagaće se i u nauku, jer ona “predstavljaju
ulaganje u budućnost”, odnosno promovišu se kao “najrentabilnija
investicija”.
 |
Guverner Radovan Jelašić: MMF je zabrinut |
Kao
i u obrazovanje, i u zdravstvo godinama nije dovoljno ulagano, tako da
se investicijama predviđenim u ovoj oblasti želi poboljšanje
zdravstvenog stanja stanovništva, da se smanje troškovi kroz efikasnije
pružanje zdravstvene zaštite, ali i da se “poveća zadovoljstvo
pacijenata radom zdravstvene službe”. Sa zdravstvom je povezana i
ekologija, tako da će se ulagati u upravljanje otpadom i otpadnim
vodama, u poboljšanje kvaliteta vazduha, izgradnju sistema
obaveštavanja u slučaju hemijskih incidenata i integrisane kontrole
kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Srbije.
Jedan od ciljeva je i
podsticanje zapošljavanja i privrednog razvoja. Vlada namerava da
zadrži visoku stopu rasta BDP-a i da poveća zaposlenost, investicije i
izvoz.
Vlada predviđa i ulaganja u energetiku. To se pre svega odnosi na
stabilizovanje cene gasa, kao i sigurnost snabdevanja, tako da se
smanji potrošnja struje, a poveća korišćenje gasa kao jeftinijeg
energenta. Na osnovu činjenice da poljoprivreda ima visoko učešće u
BDP-u i izvozu, investicije u ovoj oblasti biće povećane kroz agrarni
budžet, ali i kroz predpristupne fondove Evropske unije. Novac je
predviđen za nadoknadu dela troškova za nabavku poljoprivredne opreme i
mehanizacije koja doprinosi profitabilnosti i konkurentnosti
proizvodnje.
 |
Ministar Predrag Bubalo: Nema razloga za brigu |
Da
bi se povećala konkurentnost turističke privrede, kao i devizni priliv
od turizma i promet i zapošljavanje u ovoj oblasti, finansiraće se
projekti iz turizma. Za razliku od zemalja u okruženju, turistički
potencijal Srbije nije dovoljno razvijen, smatra vlada.
Nacionalni
investicioni plan predviđa i izgradnju neprofitnih stanova ove i iduće
godine, što će doprineti oživljavanju građevinske aktivnosti, ali i
podsticanju razvoja drugih industrijskih grana, jer stambena izgradnja
ima multiplikujući efekat na celu privredu. Ovi stanovi prodavaće se
zaposlenima u državnoj upravi i javnom sektoru, jer oni imaju niža
primanja od zaposlenih u nekim drugim granama koji mogu da kupe stanove
na tržištu, procenjuje Ministarstvo finansija.
Vlada planira i ulaganja u sport, kulturu i socijalnu zaštitu.
Novac od privatizacije biće iskorišćen i za poboljšanje rada državne
uprave. Kad je reč o pravosudnoj reformi, cilj je da se srpsko
pravosuđe usaglasi sa standardima Evropske unije: da se poboljša sudska
uprava, poveća efikasnost, smanje neobavljeni poslovi... Planirana je i
modernizacija policije, kao i opremanje ekipa saobraćajne policije po
evropskim standardima. A deo novca dobiće i vojska.
Upozorenja MMF-a |
Međunarodni
monetarni fond i Svetska banka su, na Godišnjoj skupštini u Singapuru,
pohvalili ekonomski razvoj Srbije, ali su upozorili da Nacionalni
investicioni plan može da ugrozi postignutu stabilnost, saopštila je
Narodna banka Srbije. Prestavnici MMF-a i Svetske banke u razgovorima
sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem pozitivno su ocenili mere za
smanjenje inflacija, priliv stranih direktnih investicija i visoki nivo
deviznih rezervi Srbije.
Međutim, MMF je
izrazio zabrinutost zbog efekata koje na stabilnost srpske ekonomije
može da ima Nacionalni investicioni plan, zbog iznosa i strukture
planiranih ulaganja, ocenjujući da bi predviđeni novac trebalo da se
uloži u dužem periodu. Upravni odbor MMF će 18. oktobra oceniti
ekonomsku situaciju i proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji.
“Ocena
MMF-a o tome gde se Srbija nalazi na reformskom putu od izuzetne je
važnosti zbog budućeg rejtinga države i signala koje će na taj način
Fond poslati potencijalnim investitorima koji su spremni da ulažu u
Srbiju”, kazao je Jelašić.
I ministar
privrede Predrag Bubalo vratio se iz Singapura sa istim vestima. Kako
je rekao, predstavnici MMF-a izrazili su sumnju da će obiman Nacionalni
investicioni plan narušiti postignutu makroekonomsku stabilnost u
Srbiji.
“Predlog MMF-a je da se novac od
privatizacije iskoristi za vraćanje dugova inostranim poveriocima”,
rekao je u Bubalo srpskim medijima posle sastanka u Singapuru. On je,
međutim, predočio predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija
da je Srbija, za razliku od drugih zemalja u tranziciji, zbog ratova i
sankcija u kratkom periodu morala dva puta da gradi mostove i obnavlja
infrastrukturu, da bi bila privlačnija za investicije.
“Naši
argumenti su da je NIP svojevrsna kombinacija investicija u razvoj i
prevremenog vraćanja duga MMF-u, što je u dobroj meri već urađeno, kao
i prema Svetskoj banci”, rekao je Bubalo.
Ministar
finansija Srbije Mladjan Dinkić je prokomentarisao da je “svaka
sugestija MMF-a dobrodošla”, pa tako i ova o trošenju sredstava iz
Nacionalnog investicionog plana, pošto je posao MMF-a da bude oprezan.
Dinkić je izrazio uverenje da će “NIP doprineti razvoju infrastrukture
u Srbiji, povećati strane direktne investicije, zaposlenost i na dugi
rok doneti stabilnost i brzi rast srpskoj ekonomiji”.
Jako
je važno da MMF ocenjuje da je u ovom trenutku srpska ekonomija dobro,
a nema nikakvog razloga da, ako se tako budemo ponašali u budućnosti i
uvažavamo sugestije MMF-a, Srbija ne nastavi da napreduje, kaže Dinkić.
Dinkia je precizirao da se sredstvima NIP-a “neće finansirati ni
lična potrošnja ni inflacija”, već da će se sredstva koristiti fazno, a
neutrošena iz jedne, prenosiće se u narednu godinu. |
Kontrola
Prema planu Ministarstva finansija, realizacijom Nacionalnog
investicionog plana rukovodi Koordinaciono telo, koje čini pet
ministara: ministar finansija kao predsednik, dok su članovi ministri
privrede, kapitalnih investicija, trgovine i nauke. Koordinaciono telo
ima zadatak da ustanovi procedure i kriterijume po kojima će se birati
projekti, zatium da upozna javnost s predlozima projekata i da formira
stručna tela za praćenje pojedinih oblasti. Ovo telo kontaktira i sa
lokalnim samoupravama, prati sprovođenje NIP-a i izveštava vladu o
sprovedenim aktivnostima.
Osim
koordinacionog tela, formiraće se i saveti za upravljanje projektima da
bi se oni efikasnije vodili, uključujući i kontrolu trošenja novca. U
projektni centar Ministarstva finansija do 1. jula ove godine (videti
tabelu 3) stiglo je ukupno 2.920 predloga projekata.
Ana Popović
|
