Sve vlade donose tri ključne odluke u vezi sa svojim budžetom: koliko oporezovati; koliko potrošiti; i kao posledica razlike između to dvoje javlja se budžetski deficit ili suficit.

Šta bi trebalo da uradi dolazeća vlada Srbije povodom ovih pitanja u sledeće četiri godine?

Počeću s malim uvodom oko poreza i javnih rashoda u prethodnim godinama. Kao što se može videti na grafikonu, učešće poreza i drugih prihoda u ekonomiji (BDP-u) raslo je umereno sve do 2005. godine. Posle toga, njihovo učešće je blago opalo u 2006. godini. Suprotno se desilo s javnom potrošnjom i deficitom, čije je učešće u ekonomiji snažno opalo posle 2002. godine, a onda poraslo u 2006.

U 2007. godini, po onome što najbolje mogu da procenim na osnovu predloga budžeta – kod poreza se očekuje pad, a kod rashoda i deficita dalji rast.

Uzimajući u obzir pomenuto, nameće se pitanje: treba li nova vlada u 2007. godini i kasnije da nastavi s najnovijim trendovima tako što će: (a) povećavati javne rashode, (2) povećavati deficit i (3) smanjivati poreze?

Počnimo od potrošnje. Trenutno se previše rasipa i mnogobrojne potrebe nisu zadovoljene iako je potrošnja visoka i dalje raste. A sa platama u budžetskom sektoru koje su u proseku za 30 procenata veće od onih u privredi – čak pre njihovog ogromnog novembarskog povećanja – teško je naći bilo kakav razuman argument za veću potrošnju. Naravno da su Srbiji potrebni dobro obrazovanje, zdravstvena zaštita, penzije, bezbednost, putevi i ostalo. Međutim, sve dok se fondovi odobreni za ove namene troše tako loše, više sredstava će uvećati rasipanje, a javne usluge neće se popraviti. A svi mi dobro znamo da dodatno rasipanje neće zadovoljiti socijalne potrebe.

Efikasnost – a ne količina – javne potrošnje treba naglo da poraste. Dakle, pre izjašnjavanja o tome koliko milijardi namerava da potroši na ovo ili ono, nova vlada bi uradila bolje kada bi: (a) privatizovala sve funkcije koje može bolje da obavlja privatni sektor, (b) „targetirala“ socijalna davanja tako da ih primaju samo oni kojima su potrebna, i  (c) investirala – uključujući predloženi „Nacionalni investicioni plan” i koncesije – tek nakon prethodno obavljenih tehničkih i ekonomskih analiza.

Nadalje, uzimajući u obzir moju zabrinutost u vezi s porezima i budžetskim deficitom, postoji hitna potreba da nova vlada revidira kako povećanje budžetske potrošnje u 2006. godini, tako i predloženo povećanje u 2007. godini.

To je zato što ne samo da je javna potrošnja previsoka, već su i porezi previsoki. Kada se saberu svi porezi i doprinosi na plate, na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog njihov poslodavac mora da plati 173 dinara, s tim da razlika od 73 dinara odlazi u državnu kasu. Ovaj dodatni trošak smanjuje zaposlenost, podstiče poresku utaju i destimuliše investicije. Prema tome, smanjenje poreza na zarade u 2007. godini bio je korak u pravom smeru zato što je pomogao da se smanje ovi dodatni troškovi.

Mada je smanjenje poreza bilo korisno, kontekst u kome je ova mera sprovedena bio je pogrešan. Konkretno, smanjenje poreza nije pratilo ekvivalentno smanjenje javne potrošnje. Zbog toga će budžetski deficit porasti.

Često me pitaju: „Ali šta toliko nije u redu sa budžetskim deficitom?” I „nisu li budžetski deficiti još veći kod mnogih drugih zemalja?“

Moj odgovor je, najprostije rečeno, da je greška imati budžetske deficite u slučaju Srbije, jer Srbija nije ista kao i druge zemlje.

U Srbiji svi sektori su u deficitu: (a) preduzeća, koja ukupno proizvode velike gubitke, (b) domaćinstva, koja se sve brže zadužuju kod banaka kako bi kupila nove kućne uređaje; i (c) vlada, koja troši više nego što prikuplja poreza.

Sa svim sektorima u deficitu očigledno je da je cela zemlja u deficitu. Otuda ogroman spoljnotrgovinski deficit i deficit računa tekućeg plaćanja od 12 procenata BDP-a. To doprinosi brzom rastu spoljnog duga Srbije na preko 60 procenata BDP-a kako bi se oni otplatili. To nije održivo.

Ovako nije u drugim zemljama. Tamo preduzeća proizvode profit. Na taj način oni imaju višak. Taj višak ostavlja prostor njihovim vladama da budu u deficitu bez kreiranja velikog spoljnotrgovinskog i deficita tekućeg računa ili rastućeg spoljnog duga

Održive strategije Nastavak od juče: Tako, uzimajući u obzir deficite u Srbiji, postoje dve održive strategije za budžet - koje ne povećavaju spoljnu zaduženost - a koje bi vlada mogla primeniti u naredne četiri godine. Strategija 1: Ako se deficiti preduzeća eliminišu kroz agresivan program privatizacije i stečaja, to bi tada stvorilo prostor za vladine budžetske deficite. Ovaj pristup takođe pospešuje ekonomski rast i ostavlja prostor za smanjenje poreskih opterećenja. Ovo je najbolja opcija za Srbiju. Strategija 2: Ako preduzeća nastave s politikom deficita, onda budžeti vlade moraju imati višak sredstava kako bi izbalansirali deficite preduzeća i domaćinstava. Ekonomski rast, budžetska potrošnja i prostor za smanjenje poreskih opterećenja biće manji nego kod strategije 1. Međutim, pošto spoljni dug ne raste, strategija 2 je održiva. Tako da na moje prethodno pitanje - treba li nova vlada u 2007. godini i kasnije da nastavi sa poslednjim trendovima: (a) povećavajući javne rashode, (2) povećavajući deficit i (3) smanjujući poreze? - odgovor je "ne". Sve dok se deficiti srpskih preduzeća znatno ne smanje, vladin budžet mora ostati u velikom suficitu. Međutim, trenutni predlozi budžeta za 2007. godinu ne iskazuju suficit. Umesto toga, oni predviđaju treću strategiju - još veći rast budžetskih deficita. Ako se ovo nastavi u narednim godinama, spoljni dug će znatno porasti. Dalji rast spoljnog duga, kao što se pokazalo u skorijoj ekonomskoj istoriji Srbije, mogući je put ka makroekonomskoj krizi. To ne bi trebalo da se desi. Na kraju - dve praktične napomene. Prvo, zakon predviđa da celokupna budžetska potrošnja mora biti obustavljena ako se budžet za 2007. godinu ne usvoji do kraja marta. Da bi se izbeglo zaustavljanje osnovnih državnih funkcija, novi budžet za 2007. godinu treba uskoro da bude usvojen. To može podrazumevati produžetak krajnjeg roka (mart mesec) od strane Skupštine. Novi budžet, iz već navedenih razloga, treba da bude usmeren na veliki budžetski suficit. Drugo, ako mislite da su podaci o budžetu srpske vlade nejasni, onda ste u pravu. Podaci moraju biti mnogo jednostavniji. U najmanju ruku - kao što moj jučerašnji grafikon pokazuje - pregledi svih poreskih ubiranja i javne potrošnje od svih nivoa vlasti (uključujući NIP, vanbudžetsku potrošnju itd.) trebalo bi češće da budu objavljivani. Pored toga, praksa prikazivanja naknade od licence na isti način kao i poreza treba da prestane - zato što oni nisu isti. Ova poboljšanja kvaliteta podataka su bitna: ona uvećavaju odgovornost prema javnosti i podaci bi slali signal da vlada namerava da implementira dobru budžetsku politiku. Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorski i ne moraju odražavati stavove MMF-a Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.