НИН online

Еконимија

И без брата - буразерска држава

Да се Вучићев брат сутра замонаши и настани на Светој Гори, у Србији би све остало исто: све буразер до буразера. Сваки добар са премијером. Сваки јачи од државе

Окомише се медији на премијеровог брата. Кажу - ето га, нови центар моћи. Какав апсурд: ко у Србији има моћ, сем премијера?

Да се Вучићев брат сутра замонаши и настани на Светој Гори, у Србији би све остало исто: све буразер до буразера. Сваки добар са премијером. Сваки јачи од државе.

Како су то успели? Одувек на исти начин: вођа дарује неко ексклузивно право, а буразер дарује - верност (што моралну, што финансијску). Дакле, ни један ни други ништа у рукама немају - а праве себи огромно богатство. Како? Па, ево овако: вођа испише неки папир - пропис, забрану, или јавну набавку, а то буразеру омогући да све конкуренте истера из посла - и силно се обогати. Хоћете пример? Ево најсвежијег.

Српска влада је донела некакву Уредбу о максималној старости бродова, што делује више него бенигно: максимална старост теретног брода сада је 35 година. Е сад, кажу лађари, на Дунаву и Рајни често се могу видети бродови стари више од 80 година. Па чему онда ова уредба? Ево чему: да тајкунске бродарске фирме отерају остале лађаре. И отераће их. Цена брода старијег од 40 година је око 100.000 евра, а брода млађег од 35 година је 400.000 евра па навише. Те паре обични лађари немају, и нестаће. Превоз ће бити скупљи, услуга лошија, а две благајне биће све пуније: једна буразерска и једна - партијска.

Уосталом, сетимо се како је огромни извор богатства Богољуба Карића била она једна (једина) лиценца за мобилну телефонију. Легендарне су биле и његове приче о томе како финансира и власт и опозицију. Исто су потврђивали (а по потреби, касније и негирали) сви остали Мишковићи, Костићи и други буразери и тајкуни. Но, потврдили или не, механизам је јасан: тајкун који хоће много да заради, мора много да улаже у свој политички опстанак, а што су времена тежа, издвајаће све више.

Видите ли колико је то расипање? Ту је извор наше вечите беде. Ту је одговор на питање - зашто се за исти рад у Србији добије триста, а у Немачкој - три хиљаде евра? Значи ли то да су Немци десет пута паметнији од нас? Нису, наравно. Разлика је (осим у продуктивности) још у томе што се у Србији новац у потоцима одлива у џепове буразера и тајкуна, који, опет, лавовски део враћају политичким партијама. Тек из кусура што преостане кад се буразери и политичари намире, рађа се ваша плата од триста и кусур евра. Не тражите више и не таласајте: од свих у овом буразерском систему - ви сте најзаменљивији.

Буразерски систем има један проблем: код њих увек побеђују - лошији. Који онда граде читав поредак. Поред тајкуна и партија, систем се одавно проширио на судове, државне и развојне банке, управе клубова, дакле, свуда где мирише на новац и утицај. А тајна њиховог опстанка је - живот у сенци. Изостанак информација - о свему. И наравно, ако се нека (непријатна) истина ипак појави - ту је власт да своје буразере заштити.

Некада то делује смешно, као кад, рецимо, премијер онако жестоко узвикне „Лагали су ме“ (о стварним трошковима Петрохемије, Азотаре и Србијагаса), а онда никад не саопшти - како се зову ти што су га лагали. И шта се са њима десило? Јел’ ништа?

Буразерску државу најбоље су потврдиле већ оне прве премијерове изјаве о „идиотима из Савамале“, који никада нису пронађени, нити им се ушло у траг. Да нису буразери, име бисмо им сазнали исте вечери. Овако, неће се сазнати - никад.

Ово нам је потврдио и Мајкл Давенпорт, који је у свом извештају о напретку Србије на европском путу аминовао српску буразерску државу и - закопао Савамалу. Је ли то био мали знак пажње због кооперативности око позивног броја за Косово, или смо нешто ново попустили у вези са Српском, ко ће сад то да распетља, висока је то политика.

Много је јаснија буразерска политика оног министра што је дипломирао бешчашће на скуту Мире Марковић. Он ће јавно жалити што део Србије није у стању да се обрадује фризираном извештају Европске комисије, у коме Савамала и премијерови „идиоти са фантомкама“ једноставно више не постоје. А то се морало десити.

Јер, услов да буразери опстану је да у папирима све буде чисто. А што не би било - перу их свакодневно.

Даница Поповић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар