Радован Јелашић (Фото А. Васиљевић)

– Народна банка Србије и ја као гувернер нећемо допустити да висока буџетска и укупна јавна потрошња изазову већи раст цена ове године. Циљаћемо доњу границу распона базне инфлације од четири до осам одсто. Не зато што је то неки мој инат, већ из простог разлога што је то наша законска обавеза – да водимо рачуна о стабилности цена и здрављу националне валуте. На томе ћемо истрајати чак и по цену да НБС ове године забележи губитак и да држава због тога мора парама из буџета да нас докапитализује – изјавио је за наш лист гувернер НБС, Радован Јелашић, поводом све драматичнијих упозорења стручњака на опасност звану висока јавна потрошња, раст плата и цена у државним предузећима и службама.

Гувернер подсећа да закон не лимитира средства и цену за постизање циља, него утврђује обавезу НБС да осигура стабилност цена. Али, свакоме, па и обичном грађанину мора бити јасно да свођење годишње стопе инфлације са 17,7, колика је била у децембру 2005, на свега 5,2 одсто колика је сада, тражи пуно рада и пара. Повлачење око 170 милијарди динара из оптицаја, такозваним репо операцијама, уз тренутну референтну каматну стопу од 11,5 одсто, кошта близу 20 милијарди динара годишње. Ако се новчана бујица садашње јавне потрошње и Националног инвестиционог плана брзо не доведе у какву-такву равнотежу са елементарним циљевима дугорочније економске политике, издаци НБС ради очувања стабилности цена могу да превазиђу њене приходе од пласмана девизних резерви.

Али, то, како рече Јелашић, већ више није искључиво његов проблем. То је задатак будуће владе која под хитно, кресањем расходне стране буџета и успостављањем пуне контроле над кретањем регулисаних цена мора све то да доведе у склад. Како и на који начин? Опет је ствар владе.

Гувернер је, наравно, свестан да је некакво ретроактивно смањивање плата или враћање више исплаћеног новца по разним основама свим буџетским корисницима, мало вероватно. Не само зато што се једном емитована права тешко повлаче, већ и због тога што ниједна, а камоли нова влада, у принципу не повлачи такве непопуларне потезе. Где ће се наћи простор за толико смањивање буџета и укупне јавне потрошње остаје да се види, али с тим изазовом што пре, колико данас, мора да се суочи нови кабинет.

Јелашић и овом приликом наглашава да су и он и НБС у свакој прилици, па и јесенас, када је усвајан ребаланс садашњег експанзивног буџета, упозоравали владу да ће сваки динар више у јавној потрошњи изазвати нестабилност у робно-новчаним токовима и у крајњој линији притиске на цене. Таква упозорења, нажалост, нису озбиљно схваћена и сада смо ту где јесмо.

И новој влади и грађанима, поручује гувернер, мора бити савршено јасно да са високом јавном потрошњом, скоком плата и цена услуга у државним фирмама, рецимо Пошти или локалним комуналним предузећима, може да се одржи ниска инфлација и стабилан курс динара, али уз јако високе трошкове који прате повлачење вишка новца. Само је питање на кога ће ти трошкови бити адресовани.

Народној банци, осим скупих репо операција, подсећа гувернер, стоји на располагању још једна крајња мера – да опет повећа ионако високе стопе обавезне резерве банака. Та мера би одмах изазвала раст камата на кредите привреди и грађанима. Додатну цену они би платили и кроз редукцију привредног раста и мање инвестиција. А без њих нема нових радних места и раста стандарда запослених. За гувернера и такав изнуђен потез није немогућ, али то би се урадило само у крајњој нужди и „кривац”, опет, не би била НБС.

Признајући да се и он као гувернер и НБС налазе у овом часу између чекића и наковња, Јелашић каже да би свакој влади било много лакше да вишом стопом инфлације обезвреди све оно што је грађанима и буџетским корисницима исплатила. Подсећа да нема тих пара које се не могу инфлацијом извући од грађана. То смо, коначно, видели пре 15 година. Да ли нам треба, пита, поново нека инфлација од три цифре, па да схватимо колико је за све много боље имати цивилизованих пет и мање процената. Одговор је само наш. У ствари гувернер Јелашић га изговара у првом лицу – ја нећу попустити и дозволити да се заустави силазни тренд инфлације, нити да се поништи већ постигнути резултат њеног значајног смањивања.

--------------------------------------------------------------------------

За аранжман са ММФ-ом

Према речима гувернера Јелашића, у актуелним разговорима са мисијом ММФ-а разговара се и о свим изазовима високе јавне потрошње почетком ове године, али и могућим одговорима монетарно-кредитне политике. Иако са том финансијском институцијом тренутно немамо некакав споразум, гувернер сматра да би за нашу земљу и њену привреду на путу ка Европи било веома корисно када би закључили нови класичан стенд бај аранжман, без финансирања, уз чију би помоћ будућа влада лакше остварила усвојене циљеве економске политике, а привреда тиме дошла до бољих страних инвеститора.

--------------------------------------------------------------------------

Курс остаје стабилан

Од почетка ове године курс динара је склизнуо у односу на евро свега два процента. И шта се догодило, пита гувернер? Ништа. Да нису порасле цене комуналија у локалним самоуправама или поштанским услугама, инфлација би у фебруару била минус 0,5, а не плус 0,1 одсто. По њему тренутни курс динара, односно евра, одражава у највећој мери односе понуде и тражње под будним оком НБС. Повремене замерке на нереалност вредности евра Јелашић објашњава неспремношћу наших привредника да се привикну на деловање тржишних механизама. Нема, каже, тржишне игре и  истовремено чврстог, планираног, курса. Морамо се определити за једно, а то је сигурно тржиште.