BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond i Svetska
banka su zabrinuti zbog ulaganja para preko Nacionalnog investicionog
plana (NIP) i uticaja koji će takva potrošnja imati na rast inflacije
upravo zbog toga što vide da Srbija ide u dobrom pravcu. Ono što
je urađeno nekoliko poslednjih godina sada daje konkretne rezultate,
pa smatraju da još jednom treba razmotriti dodatno trošenje preko
NIP-a, kako zbog količine novca tako i zbog projekata u koje se
ulaže - kazao je guverner Narodne banke Srbije po povratku iz
Singapura sa godišnje Skupštine MMF-a i Svetske banke.
- Ove i sledeće godine iz budžeta, preko NIP-a, potrošiće se
oko pet-šest odsto bruto društvenog proizvoda, iako je prvobitnim
planom bio predviđen suficit u budžetu od 2,8 odsto. MMF i ceo
svet imaju razumevanja za ono što se u Srbiji dešavalo tokom 90-ih
godina, ali ekonomija na povećanu potrošnju reaguje u celom svetu
na isti način. Ne treba ubeđivati MMF i Svetsku banku koliko je
potrebna infrastruktura, ali nju treba graditi privatnim kapitalom
- rekao je Jelašić.
Da li se na tom skupu razgovaralo o konkretnim projektima
NIP-a?
- Najviše se u stvari govorilo ne o jednoj trećini para iz NIP-a,
koja je namenjena infrastrukturi, već gde ide ostatak od dve trećine.
Kada se kupuju kompjuteri za škole, postavlja se pitanje ko će
da predaje na njima, da li će se profesori slikati pored njih
ili će se na njima igrati igrice. Sa druge strane, najveći deo
tog novca dolazi iz privatizacionih prihoda jer se redovni poreski
ne uvećavaju, osim vanredno - zbog prodaje licence za mobilnu
telefoniju. Tih prihoda neće biti narednih godina. Naravno da
treba obnoviti neki dom zdravlja, ali to neće povećati društveni
bruto proizvod.
Da li će prilikom razmatranja postmonitoring programa Bord
direktora MMF-a 18. oktobra biti još kritičniji prema Srbiji?
- Ne mogu da predvidim kakav će zaključak doneti, ali siguran
sam da će MMF nastaviti sa sugestijama. Oni ne pričaju ništa što
je neobično, već samo upozoravaju na osnovne zakone makroekonomije.
U Srbiji se mnogi hvale strukturnim reformama, gde su postignuti
uspesi zahvaljujući upravo sugestijama MMF-a. To je dokaz da je
MMF bio u pravu i mislim da bi trebalo da bude još otvoreniji.
Koliko Srbiju obavezuje postmonitoring program sa MMF i koje
su posledice ako ne prihvati predloge?
- Srbija trenutno nema aranžman sa MMF. Jedino posledica je to
što će nas podsećati na obaveze koje nismo ispunili. Pošto vraćamo
pare, nema finansijskih sankcija, već je reč samo o moralnim.
To se, naravno, ne meri novcem, ali je sigurno da MMF ima duže
pamćenje od mnogih političara u Srbiji.
Treba li nam novi aranžman s tom institucijom?
- Mislim da je fer da se ne pravi aranžman iz formalnih razloga,
da bi samo postojao na papiru. Treba ga sklopiti samo ako je država
spremna na dodatne reforme. Pitanje koje često postavljam je -
šta dalje raditi?
Da li ste videli plan dinamike trošenja para preko NIP-a?
- Jedno je dinamika ulaganja, a drugo je trošenje. NBS, pre svega,
reaguje na trošenje novca, a ne na najave o tome. Ako raste bazna
inflacija, NBS će, pre svega, podići referentnu kamatnu stopu,
što će uticati na rast kamata, a to će dovesti do apresijacije,
odnosno jačanje dinara, što nije dobro za izvoz. Drugi instrument
za suzbijanje inflacije je podizanje obaveznih rezervi. Pravi
potez bi sada bio da se država još više povuče iz investicija.
Privatizacioni prihod su stvarale generacije i treba ga raspodeliti
na najbolji način. Glavna tema danas treba da bude kako smanjiti
barijeru za ulazak privatnog kapitala.
Koliko će para iz "viška" u budžetu otići na plate
i penzije?
- Polovina, odnosno 32 milijarde dinara ide na NIP, a polovina
na plate, penzije i subvencije. Za mene je investicija samo ono
što povećava bruto društveni proizvod. Naravno, treba nam i crkva
i fiskulturna sala, ali ne vidim kako će to povećati bruto društveni
proizvod. Bilo bi žalosno da se država ponaša kao akcionari "Knjaza",
koji su parama za prodate akcije prvo kupili auto. U jugoistočnoj
Evropi postoji samo jedan primer gde je neko ko je bio na vlasti
uspeo da, i pored dodatnog trošenja, što se skrivalo od naroda,
bude reizabran. To je Mađarska, a posledice vidimo ovih dana.
Da li ste skrenuli pažnju ministru Mlađanu Dinkiću na te činjenice?
- Upozoravali smo u vladi da bi najbolje bilo da se najveći deo
suficita budžeta koristi za penzijsku reformu i prevremenu otplatu
spoljnih dugova. Očigledno da to nije prihvaćeno, pa najveći pritisak
i efekte trošenja para na nivo inflacije očekujemo ne u ovoj,
već u sledećoj godini.
Utisak je da je vlada spremna da skoro "zamrzne" rast
cena koje kontroliše, čak iako postoji disparitet, kao kod struje,
da bi ostvarila planiranu inflaciju.
- Sa inflacijom se ne bori tako što se dozvoli poskupljenje jednog
proizvoda, na primer nafte i lekova, a ostale cene se stopiraju.
Na takav način se ne rešavaju srednjoročni i dugoročni problemi,
već restrukturiranjem.
Kako ocenjujete proces restrukturiranja javnih preduzeća?
- Sa MMF-om i Svetskom bankom smo isključivo pričali o privatizaciji
NIS-a, a usput i o JAT-u. Generalno, složili smo se da treba nastaviti
taj proces. Međutim, država treba konačno da kaže šta je to što
ona želi. Što se tiče javnih preduzeća, tu je najlakše naći kupce
za monopole. Privatizacioni savetnik, ma kako se zvao, daće predlog
u zavisnosti od toga kakvi mu se parametri ponude. NIS se drugačije
prodaje sa monopolom na tri, nego na 10 godina. Posle reforme
bankarskog sektora vidi se da smo na dobitku i ne znam zašto se
taj primer ne koristi i za ostatak privrede.
Da li je više para trebalo iskoristiti za vraćanje dugova?
- Dobro je što će ako ne sav, bar deo novca biti iskorišćen za
razduživanje. Suvereno pravo da odluči šta će da radi s viškom
para je u rukama vlade koju je izabrao narod i koja kroji budžet.
Vraćanje dugova je dobro za poboljšanje rejtinga zemlje. Pola
godine pričali smo da višak prihoda treba iskoristiti za to i
reformu penzionog sistema.
Da li ste od vlade dobili plan korekcije cena koje ona kontroliše?
- Da, i na osnovu toga smo izašli s planom da će bazna inflacija
ove godine biti između sedam i devet odsto. Zaustavljanje rasta
inflacije podstiče štednju u dinarima i lišava građane troškova
stalnih transakcija i konvertovanja u devize. Građani treba da
štede dinare jer mnoge banke nude dvocifrene kamate. NBS je do
sada dozvoljavala dnevne oscilacije kursa za oko dinar. Šta će
se dalje dešavati, zavisi od političke situacije i priliva deviza
od privatizacije. NBS će manje-više raditi ono što i do sada.
Za poslednja četiri meseca kupili smo deviza koliko smo i prodali.
S. Jovičić