BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su zabrinuti zbog ulaganja para preko Nacionalnog investicionog plana (NIP) i uticaja koji će takva potrošnja imati na rast inflacije upravo zbog toga što vide da Srbija ide u dobrom pravcu. Ono što je urađeno nekoliko poslednjih godina sada daje konkretne rezultate, pa smatraju da još jednom treba razmotriti dodatno trošenje preko NIP-a, kako zbog količine novca tako i zbog projekata u koje se ulaže - kazao je guverner Narodne banke Srbije po povratku iz Singapura sa godišnje Skupštine MMF-a i Svetske banke.

		VLADA ODLUČUJE O PRODAJI "DUNAV OSIGURANJA" Međunarodna finansijska korporacija Svetske banke je već duže vreme zainteresovana za suvlasništvo u "Dunav osiguranju" i to je ponovila i u Singapuru. - O tome treba da se izjasni Vlada Srbije. NBS je samo supervizor ovog osiguravajućeg društva - kazao je Jelašić i dodao da je privatizacija banaka samo prvi korak u sređivanju tog sektora, gde "još dosta ima da se uradi sa stanovišta transparetnosti poslovanja i zaštite potrošača". Banke su, međutim, spremne da radije plate kaznu zbog prikrivanja efektivne kamatne stope nego što će klijentima priznati da ne poštuju propise, rekao je Jelašić. - Uskoro kreće kontrola i svi investicioni fondovi koji imaju više od pet odsto učešća u vlasništvu banaka dobiće nalog da odmah prodaju udeo iznad tog procenta. NBS će davati dozvole za veće učešće samo prvoklasnim bankama i finansijskim institucijama - napomenuo je Jelašić.

- Ove i sledeće godine iz budžeta, preko NIP-a, potrošiće se oko pet-šest odsto bruto društvenog proizvoda, iako je prvobitnim planom bio predviđen suficit u budžetu od 2,8 odsto. MMF i ceo svet imaju razumevanja za ono što se u Srbiji dešavalo tokom 90-ih godina, ali ekonomija na povećanu potrošnju reaguje u celom svetu na isti način. Ne treba ubeđivati MMF i Svetsku banku koliko je potrebna infrastruktura, ali nju treba graditi privatnim kapitalom - rekao je Jelašić.

Da li se na tom skupu razgovaralo o konkretnim projektima NIP-a?
- Najviše se u stvari govorilo ne o jednoj trećini para iz NIP-a, koja je namenjena infrastrukturi, već gde ide ostatak od dve trećine. Kada se kupuju kompjuteri za škole, postavlja se pitanje ko će da predaje na njima, da li će se profesori slikati pored njih ili će se na njima igrati igrice. Sa druge strane, najveći deo tog novca dolazi iz privatizacionih prihoda jer se redovni poreski ne uvećavaju, osim vanredno - zbog prodaje licence za mobilnu telefoniju. Tih prihoda neće biti narednih godina. Naravno da treba obnoviti neki dom zdravlja, ali to neće povećati društveni bruto proizvod.

Da li će prilikom razmatranja postmonitoring programa Bord direktora MMF-a 18. oktobra biti još kritičniji prema Srbiji?
- Ne mogu da predvidim kakav će zaključak doneti, ali siguran sam da će MMF nastaviti sa sugestijama. Oni ne pričaju ništa što je neobično, već samo upozoravaju na osnovne zakone makroekonomije. U Srbiji se mnogi hvale strukturnim reformama, gde su postignuti uspesi zahvaljujući upravo sugestijama MMF-a. To je dokaz da je MMF bio u pravu i mislim da bi trebalo da bude još otvoreniji.

Koliko Srbiju obavezuje postmonitoring program sa MMF i koje su posledice ako ne prihvati predloge?
- Srbija trenutno nema aranžman sa MMF. Jedino posledica je to što će nas podsećati na obaveze koje nismo ispunili. Pošto vraćamo pare, nema finansijskih sankcija, već je reč samo o moralnim. To se, naravno, ne meri novcem, ali je sigurno da MMF ima duže pamćenje od mnogih političara u Srbiji.

Treba li nam novi aranžman s tom institucijom?
- Mislim da je fer da se ne pravi aranžman iz formalnih razloga, da bi samo postojao na papiru. Treba ga sklopiti samo ako je država spremna na dodatne reforme. Pitanje koje često postavljam je - šta dalje raditi?

Da li ste videli plan dinamike trošenja para preko NIP-a?
- Jedno je dinamika ulaganja, a drugo je trošenje. NBS, pre svega, reaguje na trošenje novca, a ne na najave o tome. Ako raste bazna inflacija, NBS će, pre svega, podići referentnu kamatnu stopu, što će uticati na rast kamata, a to će dovesti do apresijacije, odnosno jačanje dinara, što nije dobro za izvoz. Drugi instrument za suzbijanje inflacije je podizanje obaveznih rezervi. Pravi potez bi sada bio da se država još više povuče iz investicija. Privatizacioni prihod su stvarale generacije i treba ga raspodeliti na najbolji način. Glavna tema danas treba da bude kako smanjiti barijeru za ulazak privatnog kapitala.

Koliko će para iz "viška" u budžetu otići na plate i penzije?
- Polovina, odnosno 32 milijarde dinara ide na NIP, a polovina na plate, penzije i subvencije. Za mene je investicija samo ono što povećava bruto društveni proizvod. Naravno, treba nam i crkva i fiskulturna sala, ali ne vidim kako će to povećati bruto društveni proizvod. Bilo bi žalosno da se država ponaša kao akcionari "Knjaza", koji su parama za prodate akcije prvo kupili auto. U jugoistočnoj Evropi postoji samo jedan primer gde je neko ko je bio na vlasti uspeo da, i pored dodatnog trošenja, što se skrivalo od naroda, bude reizabran. To je Mađarska, a posledice vidimo ovih dana.

		VLADA ODLUČUJE O PRODAJI "DUNAV OSIGURANJA" Međunarodna finansijska korporacija Svetske banke je već duže vreme zainteresovana za suvlasništvo u "Dunav osiguranju" i to je ponovila i u Singapuru. - O tome treba da se izjasni Vlada Srbije. NBS je samo supervizor ovog osiguravajućeg društva - kazao je Jelašić i dodao da je privatizacija banaka samo prvi korak u sređivanju tog sektora, gde "još dosta ima da se uradi sa stanovišta transparetnosti poslovanja i zaštite potrošača". Banke su, međutim, spremne da radije plate kaznu zbog prikrivanja efektivne kamatne stope nego što će klijentima priznati da ne poštuju propise, rekao je Jelašić. - Uskoro kreće kontrola i svi investicioni fondovi koji imaju više od pet odsto učešća u vlasništvu banaka dobiće nalog da odmah prodaju udeo iznad tog procenta. NBS će davati dozvole za veće učešće samo prvoklasnim bankama i finansijskim institucijama - napomenuo je Jelašić.

Da li ste skrenuli pažnju ministru Mlađanu Dinkiću na te činjenice?
- Upozoravali smo u vladi da bi najbolje bilo da se najveći deo suficita budžeta koristi za penzijsku reformu i prevremenu otplatu spoljnih dugova. Očigledno da to nije prihvaćeno, pa najveći pritisak i efekte trošenja para na nivo inflacije očekujemo ne u ovoj, već u sledećoj godini.
Utisak je da je vlada spremna da skoro "zamrzne" rast cena koje kontroliše, čak iako postoji disparitet, kao kod struje, da bi ostvarila planiranu inflaciju.
- Sa inflacijom se ne bori tako što se dozvoli poskupljenje jednog proizvoda, na primer nafte i lekova, a ostale cene se stopiraju. Na takav način se ne rešavaju srednjoročni i dugoročni problemi, već restrukturiranjem.

Kako ocenjujete proces restrukturiranja javnih preduzeća?
- Sa MMF-om i Svetskom bankom smo isključivo pričali o privatizaciji NIS-a, a usput i o JAT-u. Generalno, složili smo se da treba nastaviti taj proces. Međutim, država treba konačno da kaže šta je to što ona želi. Što se tiče javnih preduzeća, tu je najlakše naći kupce za monopole. Privatizacioni savetnik, ma kako se zvao, daće predlog u zavisnosti od toga kakvi mu se parametri ponude. NIS se drugačije prodaje sa monopolom na tri, nego na 10 godina. Posle reforme bankarskog sektora vidi se da smo na dobitku i ne znam zašto se taj primer ne koristi i za ostatak privrede.

Da li je više para trebalo iskoristiti za vraćanje dugova?
- Dobro je što će ako ne sav, bar deo novca biti iskorišćen za razduživanje. Suvereno pravo da odluči šta će da radi s viškom para je u rukama vlade koju je izabrao narod i koja kroji budžet. Vraćanje dugova je dobro za poboljšanje rejtinga zemlje. Pola godine pričali smo da višak prihoda treba iskoristiti za to i reformu penzionog sistema.

Da li ste od vlade dobili plan korekcije cena koje ona kontroliše?
- Da, i na osnovu toga smo izašli s planom da će bazna inflacija ove godine biti između sedam i devet odsto. Zaustavljanje rasta inflacije podstiče štednju u dinarima i lišava građane troškova stalnih transakcija i konvertovanja u devize. Građani treba da štede dinare jer mnoge banke nude dvocifrene kamate. NBS je do sada dozvoljavala dnevne oscilacije kursa za oko dinar. Šta će se dalje dešavati, zavisi od političke situacije i priliva deviza od privatizacije. NBS će manje-više raditi ono što i do sada. Za poslednja četiri meseca kupili smo deviza koliko smo i prodali.

S. Jovičić