BEOGRAD - Narodna banka Srbije je nedavnim povećanjem obavezne rezerve sa 38 na 40 odsto nastavila borbu protiv ekspanzije kredita. Iako se banke žale, ipak ne smanjuju kamate, niti se, za sada, smanjuje obim odobrenih kredita. Miroslav Rebić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Sosijete ženeral banke, kaže da u borbi protiv inflacije NBS sama može malo da uradi, a da bi i vlada trebalo da ima svoj doprinos obaranju inflacije. Prema njegovom mišljenju, uz monetarne, potrebne su i tržišne mere za smanjivanje potrošnje.

Kako će mere NBS uticati na odobravanje kredita banaka?
- Povećanje obavezne rezerve za kredite na 40 odsto jako poskupljuje izvore finansiranja, i prema privredi i prema stanovništvu. Ova mera sama po sebi ne može da smanji inflaciju, iako se NBS bori koliko može. Broj odobrenih pozajmica će se smanjiti zbog visoke stope rezervisanja, ali i zato što mora da se obezbedi 20 odsto depozita. Tako se u startu stvara prepreka za one koji nisu ništa uštedeli, a hoće kredit. Onda moraju da pozajmljuju ili na neki drugi način dođu do novca za depozit. Krediti mogu da se odobre i ako nema depozita, ali onda je obavezna rezerva 100 odsto.

Hoće li doći do povećanja kamatnih stopa?
- Mi u ovom trenutku nismo razmišljali o povećanju kamatnih stopa, ali moguće je da ćemo revidirati takvu odluku.

		Mnogi rizici u Srbiji podižu zaradu Na primedbu da su u Srbiji visoke bankarske marže, koje po podacima NBS iznose i 15 odsto, Rebić kaže da je Srbija još uvek nestabilna iako ima približno istu stopu rasta kao Rumunija i Bugarska. "Kod nas je neizvesno kolika će biti inflacija, a pre 20 dana mogli su biti prekinuti pregovori sa EU zbog saradnje sa Haškim tribunalom. To bi uzrokovalo povlačenje investitora, možda bi pao i rejting zemlje. Dakle, postoji mnogo rizika i bankari moraju da ih uračunaju u kamatne stope" ističe on.

Dokle NBS može da ide sa zatezanjem monetarnih mera i poskupljivanjem kredita?
- Ima još prostora za restriktivnije mere NBS. Isto kao što su povećali rezervu sa 38 na 40 odsto, mogu da je povećavaju i dalje. Može da se stavi u odnos veličina kapitala banke u zemlji i kredita, ili obim depozita i kredita. Mogu se uvesti i administrativna ograničenja rasta kredita, na primer, kažu da ove godine krediti mogu da rastu 10 odsto. Međutim, građani Srbije su željni potrošačkih dobara. Deset godina nisu mogli ništa da kupuju, a sada je makroekonomsko okruženje stabilnije nego ranije, iako je i dalje visoka inflacija. Druga je stvar koliko ljudi razmišljaju da li se zadužuju previše. Ipak, ako se pogleda prosečna zaduženost građana Srbije i okruženja, vidi se da još ima prostora za zaduživanje.

Da li kreditirate objekte u izgradnji, što omogućava novi Zakon o hipoteci?
- Iako je Zakon o hipoteci stupio na snagu i interesovanje kod klijenata postoji, mi nismo počeli da ih odobravamo. Vrlo je rizično upustiti se u takav projekat, ako niste sigurni da će objekat koji se gradi biti završen. Gradonačelnik Beograda je nedavno izneo podatak da samo u glavnom gradu ima 200 napuštenih gradilišta. Banka će finansirati stanove u izgradnji, ali kada budemo imali firmu koja je naš korporativni klijent i za koju smo sigurni da će završiti objekat. Ni Nacionalna korporacija za osiguravanje stambenih kredita neće da osigura takav kredit, ako banka ne finansira izgradnju. Mi smo sada u početnoj fazi pregovora sa građevinskim firmama.

Da li postoji rizik u uzimanju dugoročnih kredita vezanih za stranu valutu?
- Ima opasnosti. Postoje dva valutna rizika, od apresijacije evra prema dinaru i promene švajcarskog franka prema evru. Ljudi koji rade u domaćim firmama i primaju plate u dinarima stalno imaju rizik da ne skoči evro. U poslednjih 25 godina, švajcarski franak je apresirao za 50 odsto prema evru. On i dalje raste, što je opasnost za ljude u Srbiji koji se kreditima dugoročno vezuju za tu valutu. Verovatno ćemo ući u EU dok se ne otplate ti krediti. Tada ćemo verovatno primati plate u evrima, a rizik od švajcarskog franka će i dalje ostati.

Miloš Obradović