Најпре помислих, најбоље је да премијер на то место постави свог рођеног брата. Не би то био преседан, чак ни у Европи. Само, има ту један проблем. Шта ако брат буде бољи премијер од - брата?

Сваки кандидат за премијера треба да буде упадљиво неприметан. Рецимо, као Дачић док је био премијер пре пар година, а да то нико у земљи није ни приметио. Сећа ли се ико барем једне Дачићеве одлуке? Реформе? Или, недајбоже, уверења?

Ту, дакле лежи тајна успеха доброг кандидата: да се не меша у свој посао. Биографија? Афере? Небитно. Ето, колико Дачић има нерасветљених афера, и шта фали? Медији га опет кандидују за премијера, а ни шансе да прође нису мале. Поред толико комплетних идиота у власти (да цитирам премијера) - има ли овде афере која руши правни поредак? Напротив, ниједна га не руши, него га унапређује.

Тако да је, у ствари, свеједно ко ће постати премијер. Хоће ли то бити Маријан Ристичевић, вицепобедник ријалитија Фарма, истакнути СНС-ов посланик у парламенту? Мада то можда и није добра идеја. Шта мислите да сутра почну по медијима да излазе слике разгаћеног Ристичевића, као што сада извлаче слике обнажене Трампове супруге? Не иде, факат, хајдемо даље.

Велике шансе свакако има и Зоран Бабић - Ваздуплохов, бивши шеф
СНС-ове посланичке групе. Последњих недеља медији брује о томе да ће га именовати за директора београдског аеродрома, што је у ствари сјајна вест, јер нико не говори о томе да ће он да превози путнике, тако да смо мирни. А кад би постао премијер, барем би се народ радовао свакој његовој изјави, ма како тешке реформе нам најављивао.

Не треба са листе кандидата избрисати ни садашњег министра полиције. Осведочени је плагијатор, али, шта сад? У напредњачкој Србији то није ништа страшно, да политичар покраде нечији научни рад, књигу или приручник, па на њему докторира.

Ништа гори кандидат није ни Синиша Мали, и сам доказани плагијатор, коме је премијер најавио смену са места градоначелника због рушења у Савамали. Шта има то везе? Па мора човек негде да се запосли...

О плагираном докторату Јоргованке Табаковић медији скоро да реч нису проговорили. И зашто би? Гувернерка ћути, као што о изнетим доказима ћуте и министар полиције и градоначелник, није ли то довољно? Она уме добро да ћути, а још боље уме да прочита своје мишљење, нарочито о монетарној политици. Значи, идеална кандидаткиња за премијера...

Сад, окренемо ли се привреди, и ту има сјајних имена. То су људи који имају резултате - добро начете фабрике, милионске губитке, ненаплатива потраживања... не ствара се то преко ноћи, велики је рад ту уложен.

Пословна СНС-ова елита ретко може да се похвали регуларном факултетском дипломом, али то није нека препрека за премијера, ако добро ради свој посао. Ево, претходни директор ЕMС-а је и без дипломе лепо водио фирму, па шта је коме фалило? Не треба тог кандидата заборавити. Као ни његовог наследника, због кога је чаршија, само зато што је раније био власник печењаре, Електропривреду Србије преименовала у - Електропечењаре Србије.

Ништа бољи, али ни гори кандидат није директор РТБ Бор, који је променио пет партија, баш као и председница нашег парламента (ето још једног сјајног кандидата). Али за разлику од ње, он је својим губицима задужио и праунуке наших унука, па би вероватно и то требало имати у виду при одлучивању.

Премијер увек може, као што је и обећао, а није стигао, да редовно прима народ сваке недеље, па да међу светом који дође да се пожали на своје муке нађе доброг кандидата. Томе ће нарочито помоћи то што, као добар правник, премијер при одлучивању саслуша само једну страну, као да о државном апарату (далеко било) мисли горе него они што су дошли на њега да се жале.

Ако ни то не уроди плодом, остаје још један начин, испробан додуше давно, још у старом Риму, када је један император именовао - коња за сенатора. Ето, значи, не би ни то био преседан.

Даница Поповић

Професорка Економског факултета Универзитета
у Београду