BEOGRAD - Zakon o radu pretrpeće desetak izmena i dopuna koje će najviše pogoditi radnike, a tim izmenama, koje se odnose na način regulisanja isplate toplog obroka i regresa, bolovanja, odmora, rada na određeno vreme i otpremnina, zakonska regulativa iz ove oblasti praktično će biti vraćena na stari zakon koji je važio do marta 2005. godine. Najave izmena Zakona o radu izazvale su burne reakcije javnosti i otvorile mnoga pitanja - zašto je, uopšte, pre godinu dana donet zakon koji je prve izmene pretrpeo već posle četiri meseca, a sada se približava starom; koliko sve to košta državu i zašto se opet ide preko leđa radnika; da li su isti ministar, isti poslanici i ista vlada sada spremniji da donesu bolje odredbe nego pre samo godinu dana...

		Bez novčane naknade Izrada i pisanje domaćih propisa ne košta tako mnogo, sudeći po učešću pojedinih eksperata u radnim grupama koje osnivaju ministarstva. Članovi grupe koja radi na tekstu novog zakonika o krivičnom postupku ne dobijaju za to nikakvu naknadu. - Mislim da troškovi nisu veliki. Sam sam prevodio neke odredbe iz stranih zakona bez ikakve naknade. Veći je problem obezbediti sredstva za primenu zakona. Putovali smo na konsultacije u Brisel, u Savet Evrope, gde smo proveli nekoliko dana, ali sredstva za ove ne tako velike troškove su obezbeđena - rekao je za Glas advokat Zoran Živanović, član radne grupe za izradu ZKP-a. Treba podsetiti da Zakon o lustraciji, iako je usvojen, do danas nije primenjen, a da je više puta odlagana primena davno usvojenog Zakona o uređenju sudova. Nakon 5. oktobra, značajna sredstva stranih donatora bila su usmerena stvaranje novog zakonodavstva. I. S.

- Ovo je neozbiljna priča veoma neozbiljnih ljudi! Zatečeni smo načinom na koji su izmene najavljene, naročito u delu koji se odnosi na zarade. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije obavestilo ni nas, ni druge socijalne partnere, i ako ministar Slobodan Lalović tako nastavi, završiće kao i njegov prethodnik koji je doneo jedan zakon na početku svog mandata, a potom ga na kraju mandata vratio na staro stanje - kaže Negoslav Jovanović, potpredsednik Granskog sindikata metalaca "Nezavisnost", koji najavljene izmene povezuje s nedavnom analizom o tome koliko radnici i sindikalci koštaju poslodavca. - Ako je za tu analizu dato 1.000 evra, naše pitanje je šta bi bilo da smo mi istom čoveku dali 5.000 evra. Da li bi rezultati tada bili u našu korist? - pita se Jovanović.

Pre stavljanja predloga izmena pred poslanike, o promenama Zakona o radu trebalo bi da raspravljaju sindikati, poslodavci, Socijalno-ekonomski savet i poslaničke grupe.
- Imamo dva objašnjenja za ovo sumanuto donošenje izmena u Zakonu o radu - ili je ministar Lalović lud ili iza svega stoji nešto drugo. Pošto ga poznajem, znam da nije lud. Verovatno je reč o nečemu drugom i ovo je posao za istražne organe - kaže Jovanović.

Ako se prihvate predložene izmene, isplata toplog obroka bila bi regulisana "kao mogućnost, a ne kao obaveza poslodavca", a za osnovicu za isplatu bolovanja biće uzimana osnovna, a ne prosečna tromesečna zarada zaposlenog jer sada "zaposleni koji su na bolovanju ili u određenim periodima koriste godišnji odmor primaju više od onih koji rade". Prema najavljenim dopunama, otpremnine radnika neće biti isplaćivane na ukupni radni staž zaposlenog, već na godine rada provedene kod poslodavca kod koga je zaposleni evidentiran kao tehnološki višak, a roditelji hendikepiranog deteta radiće pola radnog vremena dok dete ne napuni 18 godina. Predviđene izmene Zakona ukinuće naknadu za rad u smenama, osim naknade po osnovu noćnog rada koja će se isplaćivati kao i do sada.

Radni odnos na određeno vreme, posle izmena, moći će da traje najduže tri godine umesto dosadašnjih godinu dana, a godišnji odmor radnici će moći da koriste u delovima, s tim što bi samo prvi deo bio ograničen na minimum dve sedmice. Iz Zakona o radu, takođe, "nestaće" odredba prema kojoj radnik koji je dobio otkaz može biti vraćen na posao rešenjem inspekcije rada.

V. Vuković