NIS i dalje zaštićen

Večernje Novosti
Vlada Srbije produžila je važenje Uredbe (iz 2001. godine) o zabrani uvoza svih vrsta derivata nafte (osim evrodizela "4") do kraja 2010. godine.Uz pet prethodnih, NIS je na ovaj način dobio još četiri godine "fore" da modernizuje rafinerije.
Zbog toga će sve naftne kompanije koje posluju u Srbiji i dalje imati samo dva moguća izbora - ili će morati da kupuju gorivo isključivo od NIS, ili će uvoziti sirovu naftu i posle prerade u rafinerijama NIS, gorivo prodavati na svojim pumpama. NIS će zahvaljujući produženoj Uredbi, i dalje bez konkurencije, ubirati prihod od prerade nafte. Puno je naftaša koji tvrde da je NIS već mogao da modernizuje svoju preradu do nivoa "če¬ti¬ri" (koji od 2003. imaju sve evropske rafinerije) zahvaljujući monopolu u preradi nafte, dobijen Uredbom o zabrani uvoza gotovih derivata. Prosečna godišnja prerada u Srbiji, od početka 2002. godine je 3,5 miliona tona nafte. U početku, NIS je naplaćivao 52 dolara za svaku prerađenu tonu nafte dok je kasnije cena ove usluge smanjivana, i odnedavno je 32 dolara. Za ukupno prerađenih 18 miliona tona sirove nafte, po prosečnoj ceni od 40 dolara, NIS je od 2002. do danas prihodovao tačno 720 miliona dolara. Kompletna modernizacija obe rafinerije ne bi trebalo da košta više od 400 miliona dolara. Šta je garancija da će NIS, odnosno njegov budući kupac (do 35 odsto vlasništva kompanije, u prvoj fazi) ekstraprofitom od zatvaranja srpskog tržišta derivata kroz monopolsku preradu nafte, zaista do kraja 2010. godine dovesti rafineriju u Panče¬vu i Novom Sadu na evropski ni¬vo? Na to pitanje odgovor je ponudio privatizacioni savetnik, "Meril Linč Rajfajzen investment" sugerišući Vladi Srbije da sve upravljačke funkcije u NIS, odmah posle tendera, prepusti strateškom partneru.

vrh strane

Banke ne bi trebalo da skrivaju cene svojih usluga

Beta
Nakon što se završe započeti tenderi za prodaju banaka, učešće stranih banaka u Srbiji porašće sa sadašnjih 70 na osamdeset odsto. "Sve one koji misle da će nam tako biti lošije nego pre podsetio bih na reči bivše premijerke Velike Britanije Margaret Tačer, koja je na primedbu zašto se jedna stara zgrada prodaje Japancima kazala: 'Dobili smo novac, a zgrada ostaje u Engeskoj'. Isto važi i za naše banke, kada je kupe Grci ili Austrijanci, neće ih spakovati i odneti, one ostaju ovde", rekao je guverner.
Jelašić je pozvao rukovodstvo banaka da "ne skrivaju cene svojih usluga" i ocenio da će građani "imati više razumevanja za skuplji bankarski proizvod, nego što će želeti da prihvate skrivene troškove koji se nameću". Guverner NBS je pozvao Udruženje banaka da preko "džentlmenskog ugovora" obaveže poslovne banke da jasno prikažu cene svojih usluga i da javnim opomenama kažnjeva one koji to ne čine.

vrh strane

Srbija ratifikuje Ugovor o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope

Glas Javnosti
Struja neće poskupeti zbog ulaska Srbije u Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope, ali će cena verovatno porasti zato što će morati da se uvozi. Sa sadašnjom cenom struje Elektroprivreda Srbije ne može da ulaže u nove elektrane, što je neminovno jer ćemo bez veće proizvodnje za nekoliko godina imati veliki deficit. Zbog toga će cena električne energije u narednih četiri do pet godina verovatno biti udvostručena - objasnio je Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, povodom ratifikovanja ugovora o Energetskoj zajednici u jugoistočnoj Evropi. On dodaje da je ugovor dobra stvar jer nas približava Evropskoj uniji.
Posle ratifikovanja Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope u Narodnoj skupštini od pre nekoliko dana Srbija će morati da primenjuje pravila koja važe u oblasti električne energije i gasa u EU. Ugovor će sa EU potpisati, osim Srbije, i Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Privremena misija UN na Kosovu. Prihvatanjem Ugovora zemlje potpisnice prvi put preuzimaju zakonodavstvo EU u pogledu energetike, zaštite životne sredine, investicija, tržišnog ponašanja, obnovljivih izvora energije i tehnologija. - Dosadašnja saradnja nije bila pravno obavezujuća, ali sada se to menja - kaže Ružić i dodaje da Agencija za energetiku u narednom periodu treba da donese više propisa koji obavezuju na ispunjenje obaveza.

- Osim tih zadataka, očekuje nas i postepena liberalizacija tržišta. Danas u Srbiji potrošači mogu da kupe struju samo od EPS-a, ali to će se narednih godina menjati. Do 1. januara 2008. godine moraćemo da napravimo uslove da veliki potrošači struje i gasa mogu da nabavljaju struju od koga hoće, a ne samo od EPS-a, ali i EPS će lakše moći da prodaje struju u inostranstvu. Sledeći korak je da se stvore uslovi da od 2015. godine svi potrošači, odnosno svaki građanin, mogu da biraju od koga će kupiti struju. Cene i ovako moraju gore, ali će sada potrošači imati izbor od koga će kupovati struju i gas - objašnjava Ružić.

vrh strane

Devizna štednja u Komercijalnoj banci dostigla 500 miliona evra

Danas
Devizna štednja u Komercijalnoj banci je dostigla 500 miliona evra, a svaki četvrti devizni štediša u Srbiji pokazao je da ima najviše poverenja baš u ovu banku. Prema rečima Predraga Mihajlovića, potpredsednika Komercijalne banke, ova banka je najjača i po kapitalu. "Ovih dana je EBRD kao naš strani akcionar uplatio 70 miliona evra i sada možemo da potvrdimo da bismo krajem septembra mogli da se kotiramo na berzi, odnosno da ćemo biti listirani," naglasio je Mihajlović i dodao da se preko ove banke obavlja petina ukupnog platnog prometa u zemlji.
U želji da ovaj značajan poslovni uspeh podeli sa građanima, odlučili smo, rekli su čelnici Komercijalne banke, da svojim sadašnjim i budućim štedišama ponudimo "deset dana stimulativne štednje". Od 20. do 30. juna najviša kamatna stopa na depozite oročene do 36 meseci iznosiće 6,1 odsto. Značajna povoljnost za štediše biće i to što će kamatne stope biti iste bez obzira na visnu uloga.

vrh strane

Preregistracija vozila sa CG tablicama neće biti moguća

Beta
Preregistracija vozila sa crnogorskim registarskim tablicama neće biti moguća, potvrdio je ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić.
"Nema šanse da se dozvoli ta preregistracija, jer bi to značilo šamar svima onima koji su plaćali carine i poreze kada su uvozili automobile", rekao je Dinkić i istakao da "pravila moraju biti jednaka za sve", dodavši da podržava odluku Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije koje je pre nekoliko dana objavilo da neće biti dozvoljena preregistracija, odnosno da će vozila sa crnogorskim registarskim oznakama imati isti tretman kao i vozila koja se uvoze iz bilo koje druge zemlje.

Prema njegovim rečima, svi građani koji imaju automobile sa crnogorskim registarskim tablicama imaju mogućnost da, ukoliko imaju ekološki motor, plate carinu i porez na dodatu vrednost, te da ih registruju u Srbiji. Dinkić je dodao da oni koji imaju vozila čiji uvoz nije dozvoljen i koji nemaju "evro 3" standard, mogu da ih prodaju u zemljama gde je dozvoljeno njihovo korišćenje. Prema raznim nezvaničnim procenama koje su objavljivali mediji, broj vozila sa crnogorskim registarskim oznakama u Srbiji kreće se od 50.000 do 100.000.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatka Sekulovića, iako su ta vozila već u Srbiji "policija neće morati da ih juri putevima". Naime, kako potvrđuju i u MUP-u i u Upravi carina, svi vozači ovakvih automobila moraće da odu do najbliže carinarnice i da sami prijave svoje vozilo kako bi platili uvozne dažbine. U suprotnom, oni će kršiti zakon i neće moći da registruju auto u Srbiji, a ako ga izvezu u inostranstvo, recimo u Crnu Goru, neće moći da ga vrate u Srbiju, bez da prođu carinu.

Međutim, niko od nadležnih nije ostavio nikakav rok do kojeg vlasnici "crnogorskih" vozila treba da plate dažbine, tako da se postavlja pitanje od kog trenutka će se smatrati da oni krše zakon jer nisu platili carinu, odnosno da li su samim otcepljenjem Crne Gore pravno postali "šverceri" automobila. Povrh svega, u MUP-u još ne znaju da li će zaustavljati vozila sa crnogorskim tablicama i proveravati da li su plaćene sve dažbine za njih, što znači da će se vlasnici ovih vozila i dalje voziti, sve dok ih policija nekim slučajem ne otkrije, na primer ako izazovu sudar.

Ništa bolje neće proći ni oni koji automobile nisu registrovali na svoje ime u Crnoj Gori, već ih voze po ovlašćenju vlasnika jer će i oni morati da plate sve uvozne troškove. Jedini koji će dobro proći su državljani Crne Gore koji žive u Srbiji jer će oni i dalje bez ikakvih troškova moći da voze svoje automobile, bez obzira na to u kojoj državi su registrovani. Istu opciju imaće i naši građani koji budu mogli da uzmu i državljanstvo Crne Gore, ali takvih je mali broj.

vrh strane

Prvi izvozni posao Europolisa

Beta
Predsednik kompanije "Evropolis" Vladan Zečević, rekao je povodom realizacije prvog izvoznog posla te fabrike u Mađarsku, vrednog pet miliona evra, da je ta kompanija uspela da dostigne kvalitet svetskog standarda u proizvodnji armiranih mreža i drugih čeličnih konstrukcija za građevinarstvo i postala lider na srpskom tržištu.
Prema njegovim rečima, u Mađarsku će se mesečno izvoziti 1.000 tona armaturne mreže, dok je trenutni kapacitet fabrike 150 tona prerađenog materijala dnevno, što na godišnjem nivou čini 35.000 do 40.000 tona proizvoda od čelika. Plan je da se proizvodnja udvostruči do kraja godine, jer su pri kraju dogovori sa isporučiocima opreme, švajcarskim "Šlaterom" i austrijskim "EVG"-om o kupovini još jedne proizvodne linije. U fabriku koja je počela proizvodnju u decembru 2005. godine i predstavljala je najveću domaću pojedinačnu investiciju u prošloj godini, uloženo je osam miliona evra, a podržana je delom i iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije.

vrh strane

Dinkić:Država će podržati domaća preduzeća koja izvoze

Beta
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić najavio je uredbu kojom je predviđeno u ovoj godini 100 miliona dinara podsticajnih sredstava za domaća izvozna preduzeća koja žele da unaprede kvalitet svojih proizvoda. Uredba se radi u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA), te da će novac biti namenjen dobijanju sertifikata, promociji proizvoda i nastupu firmi na drugim tržištima. Dinkić je kazao da će ta uredba pomoći da izvoz iz Srbije, koji je porastao za 20 odsto, i dalje raste kako bi se smanjio platno-bilansni deficit.

vrh strane

Hrvatski Agrokor planira još ulaganja u Srbiju

Beta
Hrvatski koncern "Agrokor" uložio je za dve i po godine u beogradski "Frikom" 30 miliona evra, a u "Dijamant" iz Zrenjanina planira da uloži oko 40 miliona evra, rečeno je na današnjem predstavljanju hrvatske kompanije u Subotici. Generalni direktor kompanije "Dijamant" za Srbiju i Crnu Goru Željko Brozović je kazao da je "Agrokor" planira ulaganje u još nekoliko gradova Srbije.
"Konkretno u Subotici planiramo izgranju distributivnog centra po principu 'keš end keri', a planiramo investicije i u Beogradu, kao i na drugim lokacijama", rekao je on. Brozović je istakao i da je "Frikom" povećao učešće na tržištu sa 29 na 60 odsto, te da "Agrokor" ima slične planove i sa "Dijamantom". Zamenik predsednika opštine Subotica Petar Kuntić je izrazio zadovoljstvo zbog zainteresovanosti "Agrokora", koji je jedan od najvećih prerađivača hrane u regionu, za taj grad. "Subotica je poljoprivredni kraj, ali je naša poljoprivreda generalno pred restrukturiranjem", rekao je Kuntić i izazio nadu da će, kao i u ostalim sredinama u kojima je investirao, ulaganja "Agrokora" omogućiti zapošljavanje i u ruralnim sredinama.

vrh strane

IFC pomaže reciklažu otpadnih materijala u Srbiji

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) predstavila je projekat "Poslovno povezivanje u oblasti reciklaže", kao tehničku pomoć zemljama jugoistočne Evrope, čija je vrednost 3,3 miliona evra.
Glavni cilj projekta je povećanje količine i kvaliteta otpadnih materijala koji se isporučuju krajnjim prerađivačima, primenom najboljih metoda u upravljanju lancem snabdevanja. On je kazao da će svi učesnici imati korist u vidu poboljšanja finansijskog učinka, a projekat će imati i pozitivan ekonomski, socijalni i ekološki uticaj na društvo.

Povodom tog projekta potpisani su i sporazumi sa preduzećima Eko servis iz Beograda i Brzan Plast iz Batočine, koje se bave sakupljanjem, preradom i prodajom otpadnih materijala, a IFC će pružiti podršku u poboljšanju poslovanja tih kompanija. Projekat trajati tri godine, a finansiraju ga IFC i Ministarstvo finansija Austrije.

vrh strane

Šećer - Manjak viška

EM Online
Domaća godišnja proizvodnja od 386.000 tona ovog visoko traženog artikla, bi i uz ukidanje preferencijalnog izvoza od 180.000 tona u EU, teško da bi mogla da podmiri domaću tražnju. Inače, samo u prvih četiri meseca ove godine izvezeno je šećera u vrednosti 56,7 miliona dolara, čime je on postao vodeći srpski izvozni artikal. Izgradnja šećerane u BiH, predstavljala bi nelojalnu konkurenciju domaćim proizvođačima, jer bi se prerađivao šećer iz trske.
Šećer je prvi proizvod na listi 100 izvoznih artikala iz Srbije u periodu od januara do aprila ove godine, tvrdio je nedavno saradnik Centra za naučno-istraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. Ministartsvo trgovine zbog manjka ponude razmatra smanjenje prelevmana na uvoz ovog artikla, a manjak ponude odrazio se i na cene u maloprodaji te se kilogram šećera može kupiti za 70 ali i za 62 dinara.Ove godine zasjano je 65.000 ha šećerne repe tek nešto više nego lane. On je naveo da je za prva tri meseca izvezen šećer ukupne vrednosti 56,7 miliona dolara. On je ocenio da će proizvodnja i izvoz šećera i u narednom periodu biti značajni za povećanje javnog prihoda države, čak i kada bi se ukinula mogućnost preferencijalnog izvoza na tržište Evropske unije EU od 180.000 tona. Prema njegovim rečima, na tržištu Rusije, ali i zemalja okruženja, šećer je deficitarna roba i država bi zato, kako je istakao, ponovo trebalo da pospešuje proizvodnju kroz premije i subvencije, kako bi se zasadi pod šećernom repom povećali. Stanković je kazao da je ove godine zasejano oko 65.000 hektara pod šećernom repom, ali da je zbog poplava, kasne setve i lošeg vremena trenutno teško prognozirati koliki će rod biti. On je rekao da bi prosečan rod zadovoljio potrebe domaćeg tržišta, ali i realizaciju kvote izvoza za EU. Kako je istakao Stanković, najavljena gradnja rafinerije za preradu sirovog šećera kapaciteta 150.000 tona godišnje u Brčkom, koju će graditi austrijske kompanije Agrana i SCO Holding, ne bi trebalo da ugrozi domaće tržište i izvoz. Sa ovim se neslažu predstavnici domaćih šećerana, pa je tako predsednik MK Grupe, koja je vlasnik 4 šećerane, Miodrak Kostić rekao da Srbija mora da zaštitisvoje tržište od jeftinog šećera od šećerne trske koji će plasirati fanrika šećera iz BiH. Prema rečima upućenih odluka kompanije Agrana je zasnovana na činjenici da reginalne zemlje u okruženju BiH ne mogu da izdrže konkurenciju jeftinog šećera iz trske.

vrh strane