Црногорска
влада обавестила је Владу Србије да су произвођачи млека у тој држави
покренули поступак за увођење заштитних, антидампинг мера због тога што
су, како су навели, млеко, јогурт и павлака из Србије у тамошњим
продавницама јевтинији од малопродајних цена у Србији. Произвођачи
истих прехрамбених артикала у Црној Гори због тога, наводно, трпе
штету, па захтевају заштиту од своје владе или надокнаду штете.
Сектор
за политику и режим спољне трговине Министарства за економске односе са
иностранством Србије оценио је, међутим, да не постоје елементи за
покретање поступка против наших произвођача млека, јогурта и павлаке и
да они у Црној Гори нису нелојална конкуренција.
– Надлежни
сектор Министарства утврдио је да је образложење Владе Црне Горе о
намери да уведе заштитну меру на цену млека, јогурта и павлаке из
Србије крајње непрецизно – каже Ана Благојевић, помоћник министра за
политику и режим спољне трговине.
Произвођачи Црне Горе се у
свом захтеву позивају на „нормалну вредност”, која се утврђује приликом
увођења антидампиншке дажбине. Влада Црне Горе најављује и евентуално
увођење компензаторне дажбине, која подразумева други поступак
испитивања овог случаја на основу субвенционисаног извоза. Поред тога,
они се позивају и на споразум о заштитним мерама у Светској трговинској
организацији, који такође подразумева посебан поступак утврђивања и
увођења тих мера. Поднети захтев Владе Црне Горе не садржи прецизне
податке о којој је роби реч, односно тарифну ознаку, наименовање и
детаљни опис робе, као ни основне елементе за утврђивање „нормалне
вредности” у складу са „споразумом о примени члана VI, ГАТТ-а из 1994.
године, којим се прописује истрага и поступак утврђивања антидампинга –
вели Ана Благојевић.
У захтеву произвођача млека у Црној Гори
нема ни елемената за утврђивање стварне штете коју су претрпели у
одређеном временском периоду, као ни елемената о узрочној вези
дампиншког или прекомерног увоза из Србије, напомиње Ана Благојевић.
Према њеним речима, да би се увеле компензаторне мере неопходни су
докази о постојању субвенција тих производа за извоз на тржиште Црне
Горе, тако да о предузимању такве мере не може бити речи.
Ана
Благојевић каже да је Влада Србије, ипак, показала добру вољу и одржала
састанак са произвођачима млека како би проверила наводе из црногорског
захтева, без обзира на поменуте формалне недостатке. Договорено је да
произвођачи доставе неопходне податке да би се утврдило да ли заиста
постоји проблем у пласману млека на црногорском тржишту.
Просечна
малопродајна цена литра млека у Србији је 35 динара и осетно је нижа
него у Хрватској (56), Словенији (40–80), Мађарској (42) и Немачкој
(48–86) динара.
Милан Простран, секретар Удружења за
пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, каже да
је чуо за овај „немио случај”.
– Сматрам да није примерено да
две републике у истој држави у трговини на заједничком тржишту уопште
потежу за таксама, дампингом и антидампиншким мерама – каже Простран. –
Сигуран сам да млекаре из Србије не продају млеко у Црној Гори по нижој
цени него у Србији. Чињеница је да произвођачи у Србији од прерађивача
добијају премију за предато млеко. Три динара за литар у равничарским и
четири динара у планинским пределима. Постоје и подстицаји за извоз
млечних прерађевина у друге земље, осим БиХ. Наравно, продаја млека у
Црној Гори не сматра се извозом па се и не премира.
Простран
каже да и произвођачи у Србији нису задовољни ценом и износом премије
коју добијају од млекара, али излаз траже у сталном повећању
продуктивности.
У Удружењу за пољопривреду и прехрамбену
индустрију ПКС очекују да ће представници две владе „хладне главе”
размотрити овај случај и да ће се „манути ћорава посла”, јер нас
„Европска унија само посматра”.
-----------------------------------------------------------
Мала разлика
Државни
органи Србије немају никакву моћ да спрече Црну Гору у доношењу
антидампинг мера, не само на млеко. Црна Гора је посебна царинска
територија и према правилима СТО, чије чланице, истина, нису обе државе
Државне заједнице, има право на ову врсту заштите.
У
Министарству пољопривреде кажу да су пре два дана имали састанак са
млекарима на коме су се испитивали наводи из Црне Горе. На састанку су
произвођачи млека упозорени да им се могу погоршати услови пласмана и
да, уколико је то могуће, спор покушају да реше са купцима.
Генерални
директор „Имлека” Драгица Болић каже да, по њеним сазнањима, нема места
за антидампинг мере с црногорске стране и да они млеко продају по истим
ценама као у Србији.
– Ми имамо производни погон у Зеленици и
неки производи које они раде јесу скупљи. Тако литар пастеризованог
млека из њихове производње кошта 0,41 евро, а из наше 0,37 евра.
Разлика постоји и код павлаке са 20 одсто масноће па тако њихова кошта
1,5 евра по литру, а наша 1,16 евра. Разлике готово да и нема код
јогурта који по „брику” код њих кошта 0,53, а код нас 0,52 евра – каже
Драгица Болић.
-----------------------------------------------------------
Шта каже Повеља
Економски
односи у Србији и Црној Гори заснивају се на тржишној економији
утемељеној на слободном предузетништву, конкуренцији, либералној
спољнотрговинској политици и заштити својине, пише у члану 11. Повеље
државне заједнице СЦГ, уз обавезу да СЦГ са државама чланицама
координира и хармонизује економске системе. Члан 12: „Србија и Црна
Гора имају заједничко тржиште. За несметано функционисање заједничког
тржишта одговорне су државе чланице.” Члан 13: „У Србији и Црној Гори
слободно је кретање људи, робе, услуга и капитала. Забрањено је
спречавање слободног протока људи, робе, услуга и капитала између
државе Србије и државе Црне Горе.”
Норме су, очевидно, једно, а политика и живот свакодневни – друго.
Александар Микавица |
