Зар не би било боље, уважени директори РТС-а, да сами дате оставку, него да вам је траже студенти, а после њих и потрчко Мире Марковић? Kад већ идемо равно у аутократију, хајде, идемо, али барем певајте из уверења, а не за паре, ако бога знате
Баш тим речима је Њујорк тајмс описао недавне изборне резултате: „Убедљива победа премијера Александра Вучића на председничким изборима 2. априла довела је Србију до ивице аутократије.“
Говори ли Њујорк тајмс о изборној крађи? Не, наравно. Нико озбиљан не сматра да би поновно гласање променило изборне резултате. Зашто?
Зато што су за председника државе, владе, партије, контролора правосуђа и медија (све у једној личности) гласали они којима његова политика решава животна питања: да добију посао (или да напредују), да добију тендер (или да га некоме одобре), да оперу своје неписмене дипломе или докторате, да сачувају себе или своје ближње од суда или затвора, а исто је гласала и ближа и даља родбина, која види да лакшег и бољег пута у овој земљи - нема.
И, шта? Хоћемо ли променити изборне резултате, тако што ћемо их још једном пребројати?
Не ради се овде о томе - да ли се на овим изборима појавио кандидат који веродостојно обећава модерну Србију. И да се појавио, и да није - свеједно је. За модерну Србију сви гласају на послу, у кафани или на слави, а на изборима после заокруже име садашњег победника. И није чудно што сви тврдимо да не познајемо никога ко је гласао за Вучића - а у ствари их познајемо, само нисмо повезали!
И то треба имати у виду. Од свега за шта се студенти залажу, највећу штету имали би баш Вучићеви гласачи, дакле, већина, како год да окренеш. А руку на срце, ни та већина не гласа за Вучићеву политику, него за себе лично. Како рече у једној дивној ТВ серији (с краја деведесетих), ТВ Бошко се звао лик, а бранио је неку опскурну естрадну звезду која је негде певала у част тадашњег председника. Па рече - није она, браћо и сестре, певала за Милошевића, она је певала - за паре!
Е, ту смо. Ко данас у Србији може веродостојно да понуди - паре, односно, боље сутра? Теоријски, то би могла да понуди опозиција - или Запад (или смијешано, што би рекао велики Његош). А знамо да опозиција не постоји, док је Запад на Вучићевој страни. Значи - нико.
Стога не треба да чуде ови студентски протести, из чиста мира, пар дана после избора. Запиштао вентил на експрес лонцу, то се десило. Колико је томе допринео Прелетачевић са кандидатуром за председника, питање је, али је сигурно то да овде студенти, после много година, по улицама шире неку нову ведрину и развијају пароле од којих се пролазници искидају од смеха, па се онда за тренутак сете да су некад и сами били бољи људи него што су данас.
Е, сад, да ли студентски протест заиста финансира Запад, као што нас у медијима убеђују људи чије име нећу да помињем да не кварим текст? Не знам, али, ако чак и Њујорк тајмс опомиње своју владу да није добро да толико подржава Вучића, тешко је поверовати да тај Запад уједно финансира и студентски покрет. Коју би поруку тиме Запад слао Вучићу, који на годишњицу почетка НАТО бомбардовања доводи Герхарда Шредера на свој предизборни митинг?
Стога је Њујорк тајмс у праву: уз свесрдну помоћ Запада, Србија се нашла - на ивици аутократије. Е сад, с које смо стране те ивице, о томе заиста треба размислити. Или, још боље, хајде да размислимо о томе колики је број оних који су некада гласно и бескомпромисно заступали демократске вредности, а данас, што би рекао ТВ Бошко, певају за паре, браћо и сестре?
Чиме смо ми заслужили да данашњи РТС не пренесе нити један живи пренос са студентских протеста, као да смо у Пјонгјангу? А после тога уживо преносе неке опскурне Вучићеве функционере, који, постројени пред камером, листају фотографије студената који учествују на протестима? Зар не би било боље, уважени директори РТС-а, да сами дате оставку, него да вам је траже студенти, а после њих и потрчко Мире Марковић? Спасите душу - некада је изгледало да је имате. Kад већ идемо равно у аутократију, хајде, идемо, али барем певајте из уверења, а не за паре, ако бога знате!
Даница Поповић
|
