Питам, ево: Зашто Руси нису спасли Кипар од банкрота? А могли су. Русија има изузетно мали јавни дуг (испод 10 одсто БДП), уравнотежен буџет и велике девизне резерве. Пара, дакле, има – а зна се и где су. Јавна је тајна да „Гаспром” има само једног директора: Владимира Владимировича Путина. Који се, да подсетим, јако ражестио након што је европска „тројка” наложила кипарском парламенту да уведе једнократни порез на све штедне депозите и тако прикупи 5,8 милијарди евра, колико је требало да буде кипарски удео у операцији спасавања земље од банкрота. Онда би Европљани додали још десет милијарди евра – и готово.

Е сад, то што се руски председник наљутио и поручио како је европски ултиматум „неправедан, непрофесионалан и опасан”, зар то није био сигнал да Москва нуди помоћ? Кипранима је баш тако изгледало: исто вече, кипарски парламент једногласно је одбацио европски ултиматум, а кипарска делегација кренула у Москву.

И све је говорило да ће ово ипак бити најбоље решење. Јер, поштено говорећи, стварно је ван сваке памети био предлог „тројке” да Кипрани опорезују све своје депозите, кад та иста Европска унија гарантује неповредивост свих улога испод 100.000 евра. Али, шта су могли? Ни алтернатива није била ништа светлија, напротив: уместо десетопроцентног (или нижег) пореза на све улоге, велике улоге је требало ,,ошишати” по стопи од тридесет одсто или више, што нико нормалан више не би схватио као порез – већ као чисту хајдучију, претпостављам.

Тако да је Путинова љутита изјава многима дошла као мелем на рану. Уместо да опорезују руска предузећа и олигархе, од којих живе, Кипранима се на тренутак указала шанса да тих пет-шест милијарди евра поштено зараде тако што би Русима продали своја новооткривена налазишта природног гаса, по многима вредна десетак милијарди евра.

Да ствар буде још лепша, купац би по свој прилици био баш тај – ,,Гаспром”! А за ,,Гаспром”, ако је веровати британском листу „Економист”, тих шест милијарди евра није тако велика сума. Профит ,,Гаспрома” је 2011. године био око 40–50 милијарди евра, а исто толико пара, кажу – нестане, захваљујући корупцији и неефикасности система. Куд сви Турци, понадали се Кипрани…

И стварно, многима је изгледало да ће ,,Гаспром” и Путин спасти Кипар банкрота и рецесије. Светска штампа је брујала, каквих све наслова ту није било: „Меркелова бесна: Путин купује Кипар?”. Или: „Медведев прети: Русија ће одустати од евра!”. Или: „67,3 одсто Кипрана за излазак из еврозоне и чвршће односе са Русијом”.

Али, кратко та радост трајаше. Штампарска боја се још није ваљано ни осушила, кад, Руси се предомислили! Нити су пристали да купе налазишта гаса на Афродитиним пољима, нити су хтели да репрограмирају стари кипарски дуг вредан 2,5 милијарде евра, ни ништа. И реторика им се променила: Путин је сада промовисао „деофшоризацију”, шта год то значило, а Медведев је руске тајкуне прогласио експропријаторима, које, како знамо, и не треба претерано жалити, шта год да их снађе. Љути су на Европу, рекоше скоро углас руски председник и премијер – и послаше Кипране назад у Никозију, празних руку. Ето.

А кипарски министар финансија окончао је своју посету Русији тако што је отказао конференцију за новинаре, јер није имао шта да им каже. И стварно, шта да каже? Сто година човек да чита Достојевског – не би помогло, измиче разуму, размишљам.

Много је лакше да се схвати зашто су Немци толико инсистирали на „шишању” руских фирми и олигарха који на Кипру годинама држе свој новац. Разлог су – предстојећи избори у Немачкој и предизборна кампања која је у пуном јеку. Социјалдемократе, најжешћи противници Ангеле Меркел, веома су јасно оптужили канцеларку да ради против немачких интереса – тако што дозвољава да Немци покривају минусе кипарских банака – а да олигарси, који тамо перу новац, не учествују у спасавању свог пореског раја ни са једним евроцентом! Меркелова је те гласине о свом издајничком понашању, наравно, морала што пре да демантује – што је и урадила: нико није гласније нити бруталније од Немаца инсистирао на „шишању” кипарских депозита. У сва три претходна случаја (Грчка, Ирска, Португалија), као што знамо, тешких речи је са немачке стране и те како било, али о„ шишању” – није било речи. Социјалдемократе то није много интересовало – и зашто би? Избори су тада били далеко...

Је ли то био довољно добар разлог да се Кипар гурне у дубоку рецесију? Није, наравно. Али је барем разлог – кристално јасан.

Професорка Економског факултета, чланица ЦЛДС-а