Bela knjiga Saveta stranih investitora
Neprijatna pitanja

Zašto se ne primenjuju zakoni, koje je mere Vlada pripremila za privlačenje grinfild investicija, kako će se vlast boriti protiv korupcije, kada će biti promenjen Zakon o radu, da li će Komisija za konkurentnost biti nezavisna - samo su neka od pitanja koja su strani investitori postavljali predstavnicima Vlade Srbije. Na ova pitanja izbegli su da odgovore vicepremijer Miroljub Labus i ministri finansija i privrede Mlađan Dinkić i Predrag Bubalo. Iako očekivani do poslednjeg trenutka, oni se nisu pojavili na tradicionalnom predstavljanju predloga za poboljšanje investicione klime u Srbiji

Pre neki dan Vlada je usvojila strategiju za poboljšanje investicione klime u Srbiji. Želimo da u svet pošaljemo pozitivnu sliku o Srbiji i sada samo treba da izaberemo međunarodnog partnera koji će nam pomoći u tom poslu”. Ovako je Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, odgovorio na pitanje šta vlast radi da promoviše “brend Srbija” u dijalogu koji je vođen između predstavnika Vlade i Saveta stranih investitora (FIC) koji je na taj način promovisao ovogodišnje izdanje svoje Bele knjige. U toj knjizi, inače, sakupljena je “kolektivna pamet” investitora sa predlozima kako poboljšati investicionu klimu u Srbiji.

A kako promocija brenda “Srbija” izgleda u praksi i “na licu mesta”, strani investitori i međunarodna poslovna zajednica mogli su da se uvere upravo na tom skupu - koji je zamišljen kao (tradicionalni) dijalog Vlade i stranih investitora.

Koliko je Vladi stalo do promocije pozitivne slike Srbije videlo se i po tome što se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će Vladin tim za dijalog predvoditi (kao što je bilo najavljeno) vicepremijer Miroljub Labus, ministri finansija i privrede Mlađan Dinkić i Predrag Bubalo (najavljeni i došli guverner Radovan Jelašić i Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom). Njihova imena bila su upisana u zvaničnu Agendu skupa koju je Savet stranih investitora podelio prisutnim zvanicama. Labus i Dinkić očekivani su do poslednjeg trenutka, što je na diplomatski način potvrdio i Majk Ahern, predsednik Saveta stranih investitora, koji se (zatvarajući skup) zahvalio predstavnicima Vlade koji su došli kao zamene “u poslednji čas”. Čak u saopštenju za medije (izdatom sa zaglavljem FIC-a) podeljenom posle predstavljanja Bele knjige piše da su “ispred Vlade Srbije govorili potpredsednik dr Miroljub Labus, ministar finansija Mlađan Dinkić, ministar privrede Predrag Bubalo...”

Majk Ahern bio je zaprepašćen nedolaskom Labusa i Dinkića. Među stranim investitorima taj gest ocenjen je kao demonstracija ignorisanja 120 stranih kompanija koje u Srbiji zapošljavaju 120 hiljada radnika i koje su do sada investirale 2,5 milijarde evra. U telefonskim razgovorima, prema informacijama koje je Ekonomist uspeo da dobije, moglo se čuti da je pred početak predstavljanja Bele knjige, Labus u telefonskom razgovoru obećao da ako on ne dođe, stići će ministar Dinkić, da bi na kraju odgovor bio “dosta vam je Jelašić”.   

Možda je zato već u pozdravnom obraćanju Majk Ahern naglasio: “Ne želimo da dovedemo u nezgodnu situaciju Vladu Srbije, hoćemo samo da razgovaramo o pitanjima koja se tiču našeg dnevnog poslovanja. U Srbiji je prošle godine bio mali broj grinfild investicija. Kad one krenu da stižu, onda ćemo znati da je Srbija na pravom putu”.

Majk Ahern: Zašto se u Srbiji ne sprovode zakoni

Činjenica je, međutim da je već na samom početku predstavljanja Bele knjige Vlada Srbije dobila veoma neugodnu kritiku koju joj je uputio Valter Pučel, analitičar Bank Austria Kreditanstalt: “Za pohvalu je da mere koje preduzima Vlada u 2006. godini vode u željenom pravcu daljeg hlađenja domaće tražnje, ali osnovna slaba tačka politike Vlade je na mikro, a ne na makro planu. Mereno tranzicionim indikatorima (strukturalnim slabostima), Srbija je na pretposlednjem mestu u Evropi i zato Vlada mora da se usredsredi na strukturne reforme. Vlada mnogo radi na makroekonomskoj politici, ali Srbiji treba brži tempo strukturnih reformi, privatizacije, restrukturiranja preduzeća... I ono što je izuzetno važno - sve to treba uraditi jako brzo. Jer, vreme ne radi za Srbiju”.

Kad je duel vlasti i investitora ovako počeo, neke od prisutnih zvanica nije začudilo što dva ključna predstavnika Vlade zadužena za ekonomsku politiku - vicepremijer Labus i ministar finansija Dinkić - nisu imali hrabrosti da “stanu na crtu” timu FIC-u (Majk Ahern, Goran Pitić, Aleksander Piker, Srđan Janićijević i Nenad Vučinić). Vladin tim, uz već spomenutog guvernera Jelašića i ministra Parivodića, činili su još državni sekretari Vesna Arsić (finansije) i Zora Simović (privreda).   

Dijalog je vođen po sistemu pitanje-odgovor “jedan na jedan” na nekoliko ključnih tema: sprovođenje zakona, inflacija, bankarski sistem, korupcija...

Majk Ahern: Zašto se u Srbiji ne sprovode zakoni koji su inače dobri? Kada će biti osnovana Komisija za konkurentnost kao regulatorno telo, s obzirom da je Zakon o konkurenciji usvojen u decembru? I da li će ona biti nezavisna?

Milan Parivodić: Ova država nije naučila da primenjuje zakone na liberalan način i to je problem komunističkog nasleđa. Nama treba pomoć Evropske unije da ljudi nauče da zakoni moraju da se sprovede. Komisija za konkurentnost biće formirana u aprilu. Što se tiče njene nezavisnosti, mogu samo da apelujem na Vladu da u tom poslu bude ozbiljna.

M. Ahern: Srbija nije na investicionim mapama većine svetskih korporacija i zato što u njoj nema slobodne trgovine i vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem. Koje su nove mere srpske vlade da privuče grinfild investicije?

M. Parivodić: Svesni smo da nema tih investicija. Najveći problem, mimo političkih, jeste taj sa gradskim građevinskim zemljištem. Pošto nismo uspeli da promenimo član Ustava koji državi daje pravo vlasništva nad tim zemljištem, moraćemo sada da tražimo pomoć stručnjaka iz Nemačke i Švajcarske. Treba nam novi zakon koji će omogućiti da vlasnici zgrada mogu da kupe zemljište na kojem je zgrada, a ako ga ne kupe biće vraćeno starom vlasniku koji će ga onda rentirati. Uskoro treba da dobijemo i novi zakon o planiranju i izgradnji i on bi trebalo da prekine dosadašnju praksu da se na građevinsku dozvolu čeka 12 meseci. I da reši pitanje cena kvadrata. Jer, u centru Sofije kvadrat poslovnog prostora košta 1.000 evra, a u Beogradu između dve i tri hiljade evra.

Goran Pitić: Šta možemo da očekujemo u ispunjavanju planiranih mera Vlade? Koliko se možemo osećati sigurnim u svom poslovanju? Gde će biti štab borbe protiv inflacije? U Narodnoj banci Srbije ili negde drugde?

Radovan Jelašić: Narodna banka Srbije i dalje neće biti popularna, jer će kamatne stope biti još više, i dalje će postojati obavezna rezerva, i dalje će jačati kontrola banaka... Narodna banka nije u mogućnosti da uradi ono što bi želela. Krajnji pozitivan rezultat očekujem tek 2008. godine. Znam da nismo popularni, ali ćemo bar biti uspešni.

Vesna Arsić: Stavićemo inflaciju pod kontrolu. To ćemo postići zakonskim ograničavanjem zarada u opštinskim službama i kontrolom cena komunalnih usluga. Smanjivaćemo broj zaposlenih u državnoj administraciji i kontrolisaćemo troškove u Vojsci, zdravstvu, školstvu...

Milan Parivodić: Zbog komunističkog nasleđa

Aleksander Piker: I dalje postoji mešanje države na tržištu. U novom Zakonu o bankama ima mnogo diskriminatornih mera, ima uslova koji nisu u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, ima mera koje direktno utiču na rast. Primenjujete nepopularne mere, ali imate populistički stav. Kad centralna banka donosi ovakav zakon, onda ona mora da se konsultuje sa poslovnim bankama. Sve troškove koje vi sada pravite, privreda će morati da plati. Kada možemo da očekujemo da nas pozovete na dijalog?

R. Jelašić: Ja samo vidim nove i nove reklame za keš kredite, a to nisam video ni u jednoj drugoj zemlji. Tačno je, mi smo ti koji vam kvare zabavu. Ali, ne bih se složio da ovde ima gubitnika. Poslovne banke iz Srbije uzele su 900 miliona evra zajmova u inostranstvu i to plasiraju građanima ovde. Da nema zarade - niko to ne bi radio. Ne želimo mnogo da administriramo, ali bi voleli da vidimo transparentnije cene bankarskih usluga, na primer, potrošačkih kredita.

M. Parivodić: Verujem u jeftin novac i mislim da je jeftin novac ključ uspeha jedne zemlje. Ne verujem MMF-u koji kaže da ćemo skupim novcem smanjiti zaduženost. Javno pohvaljujem HVB banku što je razbila monopol smanjivanjem kamatnih stopa na kredite čija je podloga švajcarski franak.

R. Jelašić: Iz svega ovoga što je rekao ministar Parivodić vidi se koliko smo mi u NBS usamljeni.

Srđan Janićijević: Kakvi su strateški planovi Vlade u borbi protiv korupcije?

M. Parivodić: Naši planovi su da hapsimo ljude. Tako se to radi, hapšenje sudija i tužilaca je efikasan način borbe protiv korupcije. Drugi način je da suzbijamo korupciju u nastajanju. Na primer, moramo da pojednostavimo proceduru za izgradnju benzinskih pumpi. Jer, ako vam za taj posao treba 106 dozvola, onda je jasno da se u tom poslu rađa korupcija.

R. Jelašić: Posle neprijatnog događaja u vezi sa viceguvernerom, često se postavlja pitanje da li ima korupcije u Narodnoj banci Srbije? Desetine ljudi u ovom gradu pričaju razne gluposti, a ja vas molim da nam se obratite ako nešto znate ili imate informacija.

Nenad Vučinić: Kada će biti gotov Ugovor o slobodnoj trgovini u regionu zapadnog Balkana i da li Vladi u tom poslu nešto može da pomogne Savet stranih investitora?

Temu pripremio: Miša Brkić

Komentar na tekst

vrh strane