Preminuo lider Turkmenistana Saparmurat Nijazov
Okončana najčudnija diktatura na svetu
Predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov (66) iznenada je preminuo
u sredu uveče. Svi državni mediji (drugi i ne postoje) pod oznakom
hitno preneli su vest o smrti doživotnog predsednika koji je preminuo
od posledica srčanog udara.
Nijazov je 21 godinu bio na čelu Turkmenistana, pustinjske centralnoazijske
zemlje sa pet miliona stanovnika i bogatim nalazištima gasa.
Tokom vladavine Nijazov je u Turkmenistanu izgradio jedinstven
kult ličnosti na kojem bi mogli da mu pozavide i najpoznatiji svetski
diktatori. Takođe je bio poznat i kao veliki ekscentrik, a veruje
se da je ostavio dve milijarde dolara na računima u inostranstvu.
Po dolasku na vlast, ukinuo je opoziciju, proterao disidente i proglasio
se za doživotnog predsednika nazvavši sebe Turkembaši, ocem svih
Turkmena.
Mesec januar je imenovao po sebi, a april po svojoj majci. Zabranio
je baletske predstave, cirkus, nošenje zlatnih zuba i slušanje muzike
u automobilu. Po njemu su nazvani i jedna planeta, krater na Mesecu,
planinski vrh, na desetine ulica, farmi, brodova, rasa konja, najduži
kanal na svetu i desetine dece.
Ogromni posteri Nijazova, sa frizurom u stilu Elvisa Prislija,
ukrašavaju desetine ulica širom zemlje, aerodrom u prestonici Ašgabatu,
njegove slike mogu se naći na ambalažama raznih vrsta pića (votke,
konjaka i čaja) i hrane. Njegovi slogani ispisani su svuda, poput
grafita na zidovima zgrada zapadnih zemalja.
„Predsednik Nijazov je uticao na sve sfere života u Turkmenistanu.
Ono što je on pričao po pitanju bilo čega, od politike, preko kulture
do nauke, bilo je zakon. Njegova smrt će biti veliki psihološki
udarac za naciju. Čitava jedna generacija je odrasla pod njegovom
vlašću i ovi mladi ljudi ne znaju da postoji drugačiji život“, kaže
Majkl Hal, direktor Međunarodne krizne grupe za Aziju.
Prestonicu Ašgabat, koja se poput mini Dubaija uzdiže usred pustinje,
ukrašava zlatna statua Nijazova, koja se rotira kako bi lice predsednika
uvek obasjavali zraci sunca. Širom zemlje je postavljeno na hiljade
njegovih statua.
Jednom prilikom Nijazov se osvrnuo na kult svoje ličnosti u zemlji:
„Lično sam protiv toga da viđam svoje slike i statue na ulicama,
ali to je ono što narod želi.“ Kada je Nijazov na insistiranje doktora
prestao da puši 1997, naredio je da isto moraju da učine i svi ministri
u vladi i zabranio je pušenje na javnim mestima.
Imao je običaj da strane državnike dočekuje na konju. Zlatno prstenje
i šnale za kravate ukrašene dijamantima bili su Nijazvoljev zaštitni
znak.
Knjiga koju je Nijazov napisao - „Ruhnama“ ili „Knjiga duše“ -
mešavina je istorijskog gradiva i duhovnog vodiča i obavezno je
gradivo u školama. Izgradnja memorijalnog kompleksa u spomen na
njegovu majku koštala je više od sto miliona dolara.
Nijazov je rođen 19. februara 1940. u siromašnoj radničkoj porodici.
Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu, a majka u razornom zemljotresu
koji je prestonicu pogodio 1948. Nijazov je odrastao u sirotištu.
Radio je u cementari i 1962. priključio se Komunističkoj partiji
Turkmenistana, na čije čelo dolazi ukazom Mihaila Gorbačova 1985.
Od tada je Nijazov neprikosnoveni vladar zemlje.
U izboru britanskog magazina „Nju stejtsmen“ Nijazov je nedavno
izabran za trećeg najgoreg diktatora na svetu (prvo mesto je rezervisano
za Kim Džong Ila iz Severne Koreje).
Prema zakonu, predsednika u slučaju smrti menja šef parlamenta,
međutim, Nijazov je istovremeno obavljao i ovu funkciju.
Njegov naslednik će biti izabran 26. decembra, a do tada će funkciju
predsednika obavljati Kurbanguli Berdjmuhamedov, zamenik premijera.
Saparmurat Nijazov će biti sahranjen 24. decembra u gradu Kipčaku.
A. Petrović
Suludi zakoni Nijazova
mart 2004. - Naredio otpuštanje 15.000 zdravstvenih radnika
april 2004. - Naredio da mladi ljudi ne nose zlatne zube,
savetovao im da žvaću kosti kako bi sačuvali zube
februar 2005. - Naredio zatvaranje svih bolnica i biblioteka
van prestonice, jer „stanovnici sela ionako ne čitaju“
decembar 2005. - Zabranio video igrice
januar 2006. - Zabranio isplatu penzija trećini penzionera.
Istovremeno je naredio da penzioneri vrate državi novac koji su
primili poslednje dve godine. Rezultat toga je smrt velikog broja
starih
septembar 2006. - Profesori dobili zadatak da napišu minimum
jedan pohvalan tekst u novinama o predsedniku, u suprotnom će
biti otpušteni
Nastavak politike
Turkmenistan će nastaviti politiku doživotnog predsednika Saparmurata
Nijazova, saopštila je Vlada.
„Ranije utvrđena unutrašnja i spoljna politika biće nastavljena“,
navodi se u saopštenju koje je prenela državna televizija. U tekstu
se dodaje da će ova centralnoazijska država poštovati svoje međunarodne
obaveze i bilateralne sporazume.
Čudo u Japanu
Preživeo 24 dana bez hrane i vode
 Micutaka
Učikoši (35) uspeo je da preživi neverovatna 24 dana bez hrane i
vode nakon što je nestao 7. oktobra na planini Roko u Japanu.
Kada su ga spasioci pronašli 31. oktobra, skoro da nije imao puls,
svi unutrašnji organi su gotovo prestali da rade. Njegova telesna
temperatura je iznosila 22 Celzijusova stepena, a zna se da ljudski
organizam umire već na temperaturi manjoj od 30 stepeni Celzijusa.
Lekari još ne umeju da objasne kako je uopšte preživeo pošto mu
je niska temperatura praktično zaustavila metabolizam. Pretpostavlja
se da se Učikoši sapleo i izgubio svest nakon što se odvojio od
ostalih i sam krenuo ka vrhu planine Roko.
„Ležao sam u travi i bilo mi je prijatno na suncu, pa sam zaspao“,
rekao je Učikoši novinarima na konferenciji za štampu u bolnici
u Kobeu.
„To je poslednje čega se sećam“, rekao je on.
„Veoma brzo je dospeo u stanje hipotermije, koje je slično hibernaciji“,
rekao je dr Šiniči Sato, koji je lečio Učikošija. „Stoga su njegove
moždane funkcije bile očuvane i nisu pretrpele oštećenja. Sada mu
se mozak 100 odsto oporavio“, istakao je on.
CDC/JS
Francuska železnica obara svetski rekord
Po šinama 550 kilometara na sat
 Francuska
železnička kompanija TGV, koja je zbog svojih brzih vozova bez posla
ostavila nekoliko regionalnih kompanija, pokušaće da u aprilu obori
sopstveni svetski rekord u brzini vozova.
Cilj kompanije je da vozovi dostignu brzinu od 550 kilometara na
sat, saopštio je šef kompanije Filip Melije. Reč je o velikom uspehu,
zamislite da razdaljinu između Beograda i Budve u letnjoj sezoni
vozom pređete za nešto više od sat vremena. Dosadašnji rekord u
brzini vozova od 515,3 kilometra na sat ova kompanija je postavila
1990.
Ministarstvo za transport Francuske je najavilo izradu programa
koji će definisati potrebe zemlje za brzim vozovima između 2020.
i 2050. godine.
„Vozovi će uskoro ići prosečnom brzinom između 350 i 360 kilometara
na sat, ali naša je ideja da pređemo granicu od 550 kilometara na
sat. Novi rekord u brzini bi trebalo da nam pomogne da dobijemo
nove ugovore“ - rekao je Melije.
A. P.
Rusi neće moći da putuju ako ne izmire dug
Po novom zakonu, koji će početi sa primenom u Rusiji, dužnici
neće moći da napuste zemlju ukoliko ne izvrše svoje obaveze
do 23. decembra. Ovaj zakon odnosi se i na alimentaciju, kazne
za parkiranje ili minus u banci. Uz to, spisak dužnika - oko
10.000 samo u Sankt Peterburgu - u subotu će biti poslat aerodromima
i železničkim stanicama.
Preživeo pad sa 4.500 metara
Padobranac Majkl Holms (25) sa Novog Zelanda uspeo je da
preživi pad sa visine od 4.500 metara pri brzini od 170 kilometara
na sat zahvaljujući - žbunu kupina. „Sve je bilo u redu dok
nisam pokušao da otvorim padobran na visini od 1.200 metara,
a ni rezervni nije hteo da se otvori. Sledeće čega se sećam
bili su bolničari“, rekao je Holms.
Kolači u obliku izmeta za Božić
Tradicionalna božićna scena obično podrazumeva Devicu Mariju.
Ali, figurica „Kaganer“, što na katalonskom znači „usranko“,
može se videti u sceni rođenja širom Katalonije, gde su simboli
pražnjenja creva vekovima igrali vrlo važnu ulogu u božićnim
proslavama. U poslastičarnicama se tako mogu naći kolači u
obliku izmeta.
|
U
mom dosijeu nema švercovanih čarapa
|
|
|
|
