НИН online

Економоја

Влада се одселила из Ниша

Премијер се похвалио да је за дан решио скоро десетину проблема незапослености у Нишу. Онај који има ту моћ дужан је да настави и да за десет дана реши - десет десетина проблема незапослености. Чему пауза

Није ово 1914. година, па да се српска влада стварно пресели у Ниш, а са њом се тамо премести двор, скупштина и друге важне институције. Друга су сад времена: када се данас у новинама појави наслов „Влада се сели у Ниш“, не прође ни недељу дана а да се влада одатле не одсели.

Шта је био резултат овог пресељења? То јест, шта се то у Нишу не би десило да се влада није тамо преселила? Руку на срце, није да нема резултата: од оних трајних, имамо то да је Ниш заблистао. У центру града су окречене све жардињере, офарбане бандере (само допола, кажу, али шта сад), уклоњена је већина графита, поткресано зеленило... Нишлије не памте да им је град икада лепше изгледао. Остали резултати пресељења владе су, у најбољем случају, спорни. Јер, ако је намера била да српска влада посети „више градова и општина у Нишавском, Пиротском, Топличком и Јабланичком округу“, онда имамо проблем: зашто се влада зауставила на нивоу градова и општина, а села остадоше непосећена?

Ето бесмисла: ако влада крене лично да посећује грађане, села и оранице, свеједно, онда је сасвим јасно да њене одлуке неће подједнако важити за све. Они које посети - биће у предности. Зар то није негација државне службе? Јер, или су институције безличне, те нема значаја где одлучују и где се налазе, или су институције, да кажем - личне, па спавају у касарни, једу војнички пасуљ и немају собу с купатилом, о чему нас онда медији уредно извештавају.

Ту дилему је сам премијер овако разрешио: институције су, каже, у Србији безличне, али су, истовремено, и дубоко личне. Не долазе људи њему у ходочашће зато што институције не функционишу, напротив, он нам каже да код њега људи долазе зато што „институције немају емоције, а људима је потребна топла реч“. А у наставку изјаве за Данас, каже и ово: „Неки од тих људи су ми казали да им `не преостаје ништа друго него да узму конопац`, али сам им поручио да на то забораве, и да морају да наставе да се боре, а да ће држава видети како може да помогне“. Једна жена је, медији преносе, пала у несвест, али је одбила да је кола хитне помоћи одвезу до дома здравља, јер „није хтела да изгуби ред“ за топлу реч премијера.

Топлу реч су дочекали и радници пропалих друштвених предузећа, додуше у лику министра Кнежевића, који је обећао да ће им заостале зараде исплатити „већ ове године“. Ил` догодине, кад се вратe роде, баш размишљам како иде даље та песма, ех, да, иде овако: „на белом перју заспи ми“.

И здравство Ниша је дочекало своју топлу реч: „Ниш ће догодине, и то крајем марта (на белом перју) да има Клинички центар какав Београд може да сања за шест, седам година. То је велика ствар“, напоменуо је Вучић за РТС.

Или, куд ћеш веће ствари од ове: „У једном дану смо решили скоро десетину проблема незапослености у Нишу!“, похвалио се премијер, само је ту, нажалост, стао. Онај који има ту моћ да за један дан реши десетину проблема незапослености, свакако је дужан да настави, па за десет дана да реши - десет десетина проблема незапослености. Чему пауза?

Али, неће се то десити. Сваки дан дуже да су остали, нестала би чаролија. Испоставило би се да је незапосленост остала иста, него је само српска влада уплатила Немцима неке замашне субвенције, друго се ништа није десило. Да су остали, сваког наредног дана неко би могао да упита премијера: коју ћете десетину проблема незапослености данас да решите?

Да су остали, испоставило би се да је од укупно 1.200 људи који су затражили пријем, Вучић разговарао тек са њих двадесетак, и да, као ни у Београду (где их је примио осамдесетак) нема намеру њима да се бави.

Сваки следећи дан показао би да је Ниш исти после ове посете, као и пре ње. Осим за оне окречене жардињере и допола офарбане бандере. Ех, да једино су бандере испред градоначелникове куће целе офарбане - али то је он, јадник, платио изјавама о сопственој неспособности да управља буџетом, и радошћу што ће од сада да буде онако како премијер каже.

У ствари, не треба жалити што се влада тако напрасно одселила их Ниша. Можда тек на пролеће, кад испуца фарба на жардињерама...

Даница Поповић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар