|
|
Ново паковање за хлеб од три динара
Зашто
би то било демагошки тражити да просечна пензија достигне седамдесет
одсто просечне плате? Е па зато што – за оне који то нису знали –
пензионери са пуним радним стажом већ добијају деведесет одсто од
просечне плате!
Мени се много свиђа концепт социјално одговорне државе. Најпре, то је
зато што волим изненађења – можда том најавом у ствари хоће да нам кажу
како су до сада државу водили неки мангупи, мада сумњам у то. Или можда
„дреам теам” окупљен око Демократске странке планира коперниканско
појачање – у виду неких познатих ликова, који би да закопају наше
златнике на једној лееепој веееееликој пољани, па ће онда тамо да никне
злато, које ћемо сви братски, онако социјално одговорно, да поделимо!
Е, моји пензионери, па зар нисте читали ту бајку?
Али
хајдемо одмах у средиште проблема – зашто би то било демагошки тражити
да просечна пензија достигне седамдесет одсто просечне плате? Е па зато
што – за оне који то нису знали – пензионери са пуним радним стажом већ
добијају деведесет одсто од просечне плате! Али хајде сад ја вас нешто
да питам: а колико има пензионера са пуним радним стажом: четрдесет –
педесет одсто, или више, шта мислите? Е, ту сам вас чекала! Wих је, ако
верујете, прошле године било једва седамнаест одсто! А у доба владавине
Кркобабића, Дачића и радикала, тек тада пуни радни стаж није уопште био
у моди, те је оних који су зарадили целу пензију било је једва
дванаест-тринаест одсто, све са онима који имају бенефицирани стаж. А
сви остали, њих милион и кусур, сви они су се превремено пензионисали,
отишли у инвалидске или старосне пензије. Незаборавна ми је прича из
Фрикома, где се пре десетак година директор жалио како му је једна
радница отишла у инвалидску пензију због алергије на брашно, да би
одмах након пензионисања отворила пекару. Колико таквих, или можда још
бољих примера и сами знате? Она лекарска мафија, која беше издавала
лажна уверења о неспособности за рад, шта беше с њима? Да не долазе и
они у „дреам теам”, ваљда неће? Таман је, уз велике напоре, последњих
година преполовљен број инвалидских пензија, али, ето, можда је стварно
онако било боље... Ја у пензију, превремену, наравно, а они мени –
седамдесет одсто своје плате, редовне, мукотрпно зарађиване, наравно.
Што да не?
Врло би важно било сазнати пошто је то, онако кад се
сабере? То би нас у 2009. години коштало око сто милијарди динара.
Дакле, да се разумемо, не за пензије, него само за овај Кркобабићев
захтев! Не треба заборавити, много у Србији има пензионера, скоро
милион и по... Ако ова социјално одговорна држава реши да исплати ове
паре, а да истовремено настави са изградњом путева о којима је толико
било речи у кампањи, од тренутне равнотеже у буџету, у наредној години
долазимо до дефицита од 5-6 одсто бруто домаћег производа, што је већ
равно катастрофи, мађарском сценарију, великој кризи. Дакле, не може
овако.
Али могуће је, рецимо, овако: да се стопа ПДВ повећа за неких
пет одсто, да уместо 18 буде 23 одсто, па да се пензионери намире из
ових пара. Додуше, по самопослугама бисмо стварно веома често мислили
на своје пензионере – е па јесте, све нам је сада скупље, али у праву
је онај господин/друг Кркобабић, пензионери треба ваљда да буду
равноправни... шта је то за нас... мада када човек мало боље размисли,
овај предлог ипак можда и није тако добар. Јер, онда би и пензионери
морали да финансирају свој раст пензија – богатији пензионери би то
осетили у мањој мери, а они најсиромашнији, о којима нико у ствари и не
мисли, вероватно би се провели најгоре. Прави инвалиди, они који су
заиста болесни, њима би било (или ће бити) још горе. Али, ко би о њима
мислио, у овако важним тренуцима? Циљ је да парола буде звучна и
примамљива, као она о хлебу који треба да кошта само три динара, шта
има везе што онда хлеба неће ни за кога бити, кога је брига је ли
предлог бесмислен, штетан или контрапродуктиван? Остале ироничне
предлоге – да смањимо издавања за децу, или за труднице, то не иде, а
не иде ни да смањимо лекарима... а да наштампамо паре не иде ни то...
уффффф...
А како су то радиле све оне социјално неодговорне
државе у транзицији, које се онако кукавички увукоше у Европску унију?
Ево како. За разлику од Србије, где просечне пензије сада достижу неких
педесет седам одсто просечне плате, у Чешкој су у првих осам година
транзиције (то му дође као сада, осме године транзиције) пале са 62 на
44 одсто, и затим се на том нивоу даље задржале. У Пољској су најпре
расле до 65 одсто, па онда пале на шездесетак одсто. У Румунији је било
горе, тамо су пензије пале са 47 одсто на свега 36 одсто након првих
осам година, а у Русији су и сада пензије испод 35 одсто просечне
плате, иако приходи од нафте расту као луди, само да знате. Али
проценти се не једу, треба и о томе размислити. Ако плате брзо расту,
рашће брзо и пензије. И шта вам је важније – раст или ниво, кад већ не
можете имати оба? Ја бих онда бирала да ми пензија што брже расте,
макар плате расле још брже. Некако, више бих могла да купим за те
паре...
Јер стварно мислим да не треба Србију гурнути у огромни
фискални дефицит да би пензионери у просеку добили по још две хиљаде и
тако достигли 70 одсто ниских плата у Србији. Свима би све много
поскупело – или кроз ПДВ, или кроз инфлациони порез, што би било много
горе. И стварно мислим да је доста било популизма. Јер се популизам
базира на природним силама инерције и незнања. И због тога што се у
земљама где се популизму не одупире довољан број људи плаћа веома
висока цена: те земље, знате, не напредују. А ствар је у ставу
политичке и друштвене елите. Која је сада у Србији решила да буде
социјално одговорна, управо као и онда, када куче није имало за шта да
нас уједе, и када су радници и пензионери увек добијали најбоља места
на броду који тоне. Па зашто да не пробамо још једном, макар то сада
било у неком другачијем паковању?
Ауторка је професор Економског факултета
у Београду и члан ЦЛДС
Даница Поповић
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Изјава недеље |
|
„ДС
је оставио коректно време социјалистима да заврше преговоре са ДСС.
Њихови разговори би ових дана требало да буду окончани неуспехом.“
Оливер Дулић,
досадашњи председник Скупштине Србије и функционер ДС-а
Прочитајте све изјаве  |
|
| Политика |
|
|
|
|
