politika
За понедељак 30. новембар 2009.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.

ПЕЧЕЊА ЈАРЕЋЕГ

И зато, драги моји студенти, не треба да вас чуди то што овај ваш протест критикују чак и они који су сами својевремено блокирали улице

Шетам се прошлог петка блокираним Београдом, студенти штрајкују, а ја нешто размишљам и присећам се. Ево, овај наш градоначелник, на пример. Како год ми тог политичара и бизнисмена данас доживљавали, једну ствар му нико не може оспорити: када је он као студент штрајковао, то је остало забележено за историју. Јер, стварно не знам ко је могао да заборави ону реченицу ,,Председниче, поднесите оставку ...” коју је млади Ђилас изговорио Слободану Милошевићу - у лице. Учинио је то мирно, уверено и разложно, без трунке патетике, стекавши тиме широм Србије неколико милиона непријатеља и вероватно тек понеког новог присталицу. Али тако је то кад браниш јавни интерес – ту краткорочне личне користи нема, барем не велике, а штета долази одмах и може бити огромна. Ипак, ствар је била узбудљива и витешка, па се покрет стално ширио, а студенти су добили бројне савезнике – филозофе, глумце, професоре, песнике - елиту Србије, дакле.

А ви, драги моји данашњи студенти? Који јавни интерес ви данас браните на улици и ко су ваши савезници? Кажу на радију, студенте подржавају таксисти, који се и сами спремају од недеље да блокирају град, па вероватно рачунају – сад ћемо ми подржати њих, а после ће они нас, па ће влада брже попустити! Једино ме занима шта Србија тиме добија: више лоших студената или скупље и лошије такси услуге?

Шта то студенти у ствари траже, а таксисти подржавају? У најкраћем – траже да им се одобри лакши упис наредне године студија, и то о трошку буџета. Па како то може, и зашто би то могло? Зар то не умањује и не обесмишљава рад добрих студената? Зашто, забога, додатно задуживати Србију да би се новац дао, рецимо, чак и онима који ни услов нису испунили, већ желе да се провуку некако ,,збирно”? Зашто, Владо, спушташ критеријуме и подстичеш лоше студенте да убудуће слободно буду – још гори?

Студенти ће на ово што сам написала свакако рећи да су факултети ,,катастрофа”, да су програми лоши, а професори глупи, бахати и презаштићени, и хајде да кажемо да су потпуно у праву. Али питам ја вас, драги студенти, да ли ће и како ће ово спуштање критеријума бити у интересу Србије? Тај механизам бих волела да ми неко објасни! А имам и питање - треба ли сутра држава и лошим тенисерима (ако припрете) мало да спусти мрежу и мало терен да прошири, тек колико да и они једном убаце ту лоптицу, пошто је стање у српском тенису – катастрофално? Коначно, да вас питам: коме су потребни такви тенисери и такви стручњаци – и таква Србија?

Онда се прилично лако може видети да у овом штрајку ми у ствари имамо само још једну интересну групу, која у овом протесту не заступа никаву идеју, нити има неку визију, па не знам ни зашто се то онда зове - протест. И не треба онда да чуди (као мене овог петка) то што студенти више не дебатују, што не праве перформансе, нити држе говоре и сукобљавају некакве идеје (што се увек на таквим скуповима радило). Нема ту у ствари никакве приче – ови млади људи блокирају раскрснице, играју фудбал и терају владу да им исплати незарађене паре, баш као малинари, као радници робних кућа, или као радници ,,Будимке“, који су се, ево, најавили да ће да дођу да блокирају Београд.

И добро, пустимо ,,Будимку“, шта ми да урадимо како би факултети престали да буду  „катастрофа“, пита ли се ико у овој земљи? Ево вам решење, које би сигурно било добро за Србију. Да се уведу ваучери, и у просвети и у здравству, па да људи те „бесплатне“ услуге користе тамо где хоће - на приватним и на државним факултетима или здравственим установама, тамо где оцене да добијају бољу услугу. Па да се покрене лавина, где ће добри професори и лекари сигурно истиснути лоше, само ако држава буде чврста барем онолико колико је била при реструктурирању банкарског система, а то је свакако изводљиво, чим је већ једном урађено. Онда би се у Србији за две-три године ствари сигурно поправиле, али кога то интересује? Наше студенте који штрајкују? Нису показали.

И зато, драги моји студенти, не треба да вас чуди то што овај ваш протест критикују чак и они који су сами својевремено блокирали улице. Никакве повластице и никакве паре ти ваши претходници нису за себе лично тражили, а многи су годинама трпели штету због учешћа у протестима јер су, забога, заступали ,,плаћеничке идеје”!

И још једна фатална разлика постоји између вас и ваших претходника, па је ред да вам је откријем. Овај ваш протест ће успети, мислим, добићете ви те паре, гарантовано, али нећете добити ничије поштовање. А то је једино што се броји међу људима, од када је света и века.

професорка Економског факултета у Београду, чланица ЦЛДС-а


Даница Поповић
[објављено: 30/11/2009]
stampanje  posalji prijatelju




БИОГРАФИЈА
Даница Поповић

Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду.Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста.Основне области њеног професионалног интересовања су: макроекономска теорија и модели, економска политика, теорија и политика спољне трговине.Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета.Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд.Аутор је књиге Теореме о међународној трговини, студије Светске банке о режимима спољне трговине (2003) и коаутор књиге “Од сиромаштва до просперитета” (2008).Уређује wеб сајт ЦЛДС, као и сопствени, факултетски сајт. Пише за Политику од 2006.



уводник
Момчило Пантелић
Препаднути наследници

Миленко Пешић
Достојан избор патријарха

Радмило Кљајић
Босански ћорсокак

Миленија Симић
Ни крова ни покровитеља

Драган Јањић
Пожури полако