НИН online

ДРУШТВО

Ристичевића за омбудсмана

Ристичевић би био и бољи министар полиције, јер није кукавица. Не бежи од ТВ дуела, као Стефановић, што се као миш сакрије сваки пут кад предложим да га пред целом Србијом преслишам о плагијату. Ристичевић није плагијатор. Није писао - па није ни преписивао

Не знам како вама, али мени је Маријан Ристичевић идеалан кандидат за омбудсмана. Мало је необразован, мада - то је само тренутни утисак. Кад затреба, докторираће, избиће вам тај аргумент из руке. Лакше је да одмах признате: јесте, то је прави кандидат.

Не само да би био бољи омбудсман, био би он и бољи министар полиције од овог, садашњег. Јер, Ристичевић није кукавица. Не бежи тај од ТВ дуела, као онај Стефановић што се као миш сакрије, сваки пут кад предложим да га пред целом Србијом преслишам о плагијату.

Ристичевић није плагијатор. Није писао - па није ни преписивао. А уме, брате, да говори, рођени је парламентарац и полемичар. Још се на интернету може наћи траг тешке полемике коју је водио са Евом Рас, у ТВ ријалитију Фарма: „Посвађали смо се зато што нисам сачувао јаја за Екрема, који не једе свињско месо“. И стварно, макар у знак сећања на рахметли Екрема, добро је да је Ристичевић данас народни посланик.

Није то обичан народни посланик, дресиран да гласа „за“ кад председница стисне звонце. Не, Ристичевић је председник Одбора за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Где га је вероватно кандидовала нерешена афера, у новинама позната као „мистерија нестајућег кукуруза“. Кукуруз је био државни, из робних резерви, а фирма у којој је завршио - Ристичевићева. Па кад се кукурузу више није могло ући у траг, држава је изгледа схватила да је време да неко озбиљан у парламенту поведе овај одбор. Кад се још сазнало да Ристичевић има вишемилионске дугове за порез, па још има и две фирме у блокади - бољег кандидата за ово место једноставно није било.

Није било бољег ни за место шефа парламентарне групе за пријатељство са Ватиканом. Сад, којом се руком прекрстио овдашњи апостолски нунције (амбасадор Ватикана) на ту божју милост, вероватно нећемо никад сазнати. А нећемо сазнати ни како је Света столица ову вест примила - да ли као признање или као покору за труд што чува Косово у српским границама.

Могла бих ја и да наставим са похвалама, али боље да станем пре него дођем до цинкарења информација о болесном детету, јер, што је доста - доста је. Ако сам вас убедила, прихватите, ако нисам, читајте даље - имам ја још једног кандидата за омбудсмана.

Мој други кандидат је Миланка Карић, супруга контроверзног бизнисмена Богољуба Карића. Иначе, овдашња парламентарка и колегиница Ристичевићева. Злобници јој замерају то што јој је за мужем расписана међународна потерница, али, ако је веровати нашем независном судству, та ће потерница на пролеће да застари. Само да тужилаштво ништа не ради још пар месеци - као што није задњих десет година - и ето Карића назад у Србију, на велика врата.

Госпођа Карић је свакако озбиљан кандидат за омбудсмана. Најпре, није она тек неки обични шеф парламентарне групе, не. Мислим, јесте она и то, али је истовремено - почасни конзул Казахстана! И сад, Нушић је крив, нисам ја, што ми на помен почасног конзула из главе не избија знојави Риста, кожарски трговац и почасни конзул Никарагве, за кога Живка министарка хоће да уда своју већ удату ћерку.

У овој епизоди, међутим, све је другачије. Почасна конзулица више личи на један други лик из те комедије - на оног Перу Каленића, оног који тражи да се његове махинације забораве, па да се лепо врати у службу (као Пера), или у земљу (као Богољуб). Ево шта каже Нушић: „Дозволите ми сад, тетка, да вам и ја кажем свој случај. Мене су пре годину дана истерали из службе. Нестала су нека акта из моје фиоке... и, као што видите, ја сам пуну годину дана стрпљиво чекао да се заборави. Ја не знам, можда се ствар није још заборавила, али, кад је сад већ тетка Живка министарка, може наредити да се заборави. И ја ништа друго не тражим него да се поправи неправда која ми је учињена, то јест, да се ја вратим у службу.... Ујка-Васо, запиши молим те: Пера Каленић да се врати у службу са сатисфакцијом (завирује у Васину књигу). Јеси ли записао`са сатисфакцијом`?“

За кога год се одлучите, испашће добро. Нушић би био поносан на своје потомке.

Даница Поповић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар