Prve analize novogodišnjeg “kratskog spoja” u snabdevanju Evropske unije energijom iz Rusije pokazuju da su kupci naučili lekciju i sada traže načine da se što pre oslobode zavisnosti od ruskog gasa i nafte. Ruske kompanije će morati dosta da se potrude da budu prihvaćene na zapadu kao ozbiljni poslovni partneri. O tome će, kako se očekuje, ovih dana ponovo razgovarati nemački kancelar Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin.

Proteklih deset dana Evropska komisija i drugi forumi EU reagovali su timski i kao odgovor na ponašanje Belorusije usvojili novu koncepcije energetske bezbednosti na duži rok. Ona se zasniva na štednji, racionalnosti, napuštanju prljave tehnologije i razvoju alternativnih energetskih izvora.

Kao zajednički zadatak svih članica EU dogovoreno je da se do 2020. godine smanji stepen zagađenja za 30 odsto. U isto vreme trebalo bi korišćenjem snage vetra obezbediti jednu petinu neophodne energije, a proizvodnjom biogoriva podmiriti deseti deo karburanata za automobile. Ukoliko se ova strategija ostvari, primećuju privredni komentatori, to bi bilo ravno početku nove industrijske revolucije.

Stvarni ili inscenirani spor Rusije i Belorusije više nije bitan. Logika poslovnog duha pretpostavlja da nerešena bilateralna pitanja ne mogu da ugroze interese trećih zemalja. To se početkom januara desilo i drugi put. Prvi put je prošle godine Rusija obustavila isporuke gasa Ukrajini, a time i zemljama EU, a ovoga puta se Belorusija pobunila zbog novih cena ruskog gasa.

 Posmatrano sa strane, spor Minska i Kremlja i nije isključivo ekonomske prirode. Beloruski predsednik Lukašenko, kome se sužava politički manevarski prostor, pokušava da vrši pritisak na Putina da što pre formiraju savez dveju država i da se u Moskvi otvori eventualno slobodno rukovodeće mesto i za njega. Putin ga je za sada “podmitio” odobravanjem Belorusiji finansijske pomoći od oko 5,8 milijardi dolara, što čini 41 odsto budžeta Belorusije za ovu godinu.

Rusija se ipak, našla u nelagodnoj ulozi. Sve su prognoze da će Lukašenko i dalje uslovljavati saradnju, svestan da je Belorusija potrebna Rusiji , prvenstveno iz geopolitičkih razloga: predstavlja tampon zonu između NATO i Rusije, toleriše ruske vojne baze na svojoj teritoriji i u isto vreme predstavlja tržište za ruske proizvođače. “Evropa je promenila mišljenje o Rusiji i prelazi na stranu Belorusije. U takvoj situaciji prihvatićemo svaku saradnju s Evropom u ime energetske sigurnosti”, izjavio je Aleksandar Lukašenko ruskoj štampi u jeku krize.

Šef odseka Instituta za evropsku sigurnost Ruske akademije nauka Dimitri Danilov izjavio je prošle nedelje za RIA Novosti da zvanična Moskva mnogo očekuje od Nemačke kao predsedvajućeg EU i kasnije G-8. Međutim, tvrdi on, prekid energije prvih dana nove godine, poljuljao je poverenje zemalja EU u ruska obećanja. Predsednik Evropskog parlamenta Josep Borel je verovatno više od svih evropskih lidera doživeo ličnu satisfakciju prekidom snabdevanja prvih dana januara.

On je 20. oktobra na Samitu Rusija – EU upozorio prisutne da se može desiti da ruski partneri ponovo iznevere kupce u EU. Sedeći s desne strane Putinu na tom skupu, on se nije ustručavao da otvoreno govori o korupciji i kršenju demokratije u Rusiji. Revoltiran, ruski predsednik je oštro uzvratio : “ne prihvatam lekcije o demokratiji ni od koga, posebno ne od Španije, koja u tom pogledu nema šta da kaže, zato što ima mnogo gradonačelnika po zatvorima zbog korupcije”. Strepnje Borela su se, međutim, obistinile i , prema pisanju ruskog lista “Komersant”, ruska kompanija “Gazprom” odlučila je da izdvoji dodatnih 11 miliona dolara za popravljanje svog imidža u zemljama EU i SAD.

Komentator Dimitrij Danilov konstatuje da Nemačka i Rusija objektivno imaju obostrani interes za što bolju kooperaciju .To se, kaže on, danas vidi jasnije nego u vreme kancelara Gerharda Šredera. Tada su mnogi mislili, smatra Danilov, da se dobra saradnja zasnovala na ličnom prijteljstvu. Bilo je možda i toga, ali Rusija i Nemačka stvarno imaju solidnu osnovu za jačanje uzajamnih privrednih veza.

Posle krize snabdevanja zbog Belorusije, pregovori o strateškom partnerstvu i takozvanoj energetskoj mapi , koja podrazumeva otvaranje ruskih izvora za strane investitore, vodiće se puno opreznije. Nemačka će morati da vodi računa i o negativnim komentarima na račun Rusije unutar EU koji su postojali i ranije i koji su sada oštriji i argumentovaniji, smatra Danilov.

On ukazuje i na težnje unutar evropske integracije da se zemlje članice oslobode zavisnosti od ruske nafte i gasa. Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU, Evropa je došla do Crnog mora i tako dobila kraći put do kaspijske nafte mimo Rusije.Sve se to mora imati u vidu, naglašava Dimitrij Danilov u intervju RIA Novosti.
Sličnog je mišljenja i direktor Departmana strateških analiza Igor Nikolajev.

On je agenciji RIA “Novosti” izjavio da je svima jasno da privredni rast Rusije zavisi od spoljnih činilaca, u prvom redu od svetskih cena energije. Nikolajev primećuje da među ministrima ima i onih koji smatraju da zavisnost ruske privrede od izvoza energije opada. To može da otupi osećaj za nastavak reformi. Po njegovim rečima, prognoza privrednog rasta Rusije za 2007. godinu zasniva se na ceni od 61 dolar po barelu nafte. To može biti preoptimistička projekcija, s obzirom na to da su cene nafte ovih dana znatno niže, zaključuje ruski ekspert Nikolajev.

Petar Tomić