Илустрација: Игњат Гатало

Када актуелна власт позива сељаке на блокаду путева, мислим у сопственој земљи, онда то свакако делује мало померено, барем на први поглед. На други, наравно, све је на свом месту, јер ово је време голе политике, ту треба деловати брзо, на прву лопту, ефектно. Аргумент покрајинског премијера управо је такав, веома врућ и пријемчив, каже – дајте паре сељацима, иначе вам не гине блокада путева! Јер пара има, српски министар финансија већ их дели: те тридесет милиона за науку, те 34 милиона евра у електронску управу... А ми сељаци, каже покрајински премијер, не тражимо много, чак шест пута мање него што дају у Европи. Као у добро режираном филму, овде има три плус једна поента: скромни смо, одлучни, европски оријентисани. А нисмо ни наивни. Сјајан сценарио, скоро добитнички.

На то српски министар пољопривреде каже – не дам субвенције! Прво и прво, не дам јер оне никад и не стигну до сељака већ завршавају у џеповима млинара. Млинари, наиме, не могу баш нешто много да дижу своје продајне цене, али зато имају снагу да оборе набавну цену и повећају профит. А сељаке нека „покрије” држава. Затим не дам зато што се таквом политиком „успављују” произвођачи. Идуће године производиће још мање, а тражиће све више. Хрвати су управо тако радили па су упропастили своју пољопривреду, па не видим разлога да Србија понови такву грешку. Затим каже министар, субвенције не дам ни зато што није паметно вечно награђивати губиташе. Дакле, сада са пшеницом тактизирајте, не дајте је одмах, већ када цена мало порасте. А на јесен, прво узмите папир и оловку у руке, па тек онда видите коју биљку ћете гајити! И све је Живков у праву, економска знања и вештине скоро нису примећене на овако високом месту у српској власти. Само, у његовом наступу нема политичког жара, ни патетичних изјава типа – ни зрна жита грамзивим млинарима, Србија је уморна од ниских приноса, или тако нешто. Овако, сувише је то све нормално да би „палило”. А кад је тако, онда између два српска функционера у ствари и нема дијалога, нити их ми тако доживљавамо. Један има само наступ, са привлачном популистичком темом, а други има само суштину и не мари за свој уметнички дојам. А резултат ће, ако влада преживи, бити видљив тек за неколико година…

Кад се тако поставе ствари, онда је врло вероватан следећи исход. Зашто сељаци не би лепо све њих искористили па применили и једно и друго – најпре да блокирамо путеве и добијемо паре, колико год да дају, а после да наставимо по рецепту министра Живкова? Јер изгледа да ће блокаде сасвим некажњено проћи. И прошле године власт је толерисала, скоро храбрила малинаре да блокирају путеве, све док ови нису отерали малтене све туристе у транзиту, једине ваљда који нас редовно посећују. Штета? Права ситница….

Ипак, остаје питање, зашто Србија не треба да исплаћује субвенције, када читава та Европа, на коју нас терају да се угледамо, управо то чини? Одговор је веома једноставан – тамо мале интересне групе, сељаци дакле, имају велику политичку моћ и „кроје” аграрну политику по својој мери, а да нико нема политички интерес да им се супротстави. Њихова снага лако се мери – уделом субвенција у њиховом укупном приходу. У Швајцарској субвенције чине скоро 70 одсто укупног прихода фармера, у Јапану су преко 50 одсто, чак и у САД чине око 16 одсто. Али, али... Тамо је сељака мало, испод два одсто у укупној популацији а и пољопривреда је тамо мали сектор, отприлике исте те релативне величине. Сељаци су тамо једни другима жестоко конкурисали, па су најјачи опстали, па направили лоби... И даље они конкуришу једни другима, тржишна је то привреда ... тај део приче сви некако воле да забораве. Е, па, изволите и ви у Србији тако, смањите се најпре сами са 20 на два одсто, а производњу упетостручите, па онда још једни другима конкуришите, да вас стварно и схватимо као озбиљну интересну групу. Немојте да вам министар Живков још и лоби оснива, много вас је, расипаће се.

Како је све ово почело? Причу је, наравно, провоцирао нови инвестициони циклус из министарства финансија. Треба поделити тих милијарду и двеста милиона евра суфицита, не правимо питање колику ће инфлацију то да изазове. Министар финансија каже да је неће ни бити јер не даје паре у плате. Не, него даје у личне дохотке у науци, просвети, држави, где стигне, а то је већ сигурна заштита од инфлације и платнобилансног дефицита. И, наравно, нагласиће своју европску оријентацију, циљајући све чешће на свој отклон од радикала. Да ствар буде гора, исто ће чинити и они који су за блокаде …

Зато стварно долази време да се прекине са тим претњама у стилу – ми смо ваша заштита од радикала, ми смо дакле ваши спаситељи, па нас изволите трпети! Тако су нам и социјалисти претили пред многа своја катастрофална кадровска решења. Тихо, по кулоарима, шушкало се најпре о постављењу Мире Марковић управо на то место. Када би се на том месту појавио неко други, какав год да је био, нама застрашенима деловао је као спасење. Немојте опет то да нам радите, погледајте барем једном како се понашају успешни политичари, па се од неког од својих гарантованих промашаја понекад и сами уздржите. Имате и ви ваљда неког свог ван политике...