Трамп у стакларској радњи, са нуклеарком у џепу

Може ли бизнисмен да буде добар председник? Наравно да може. Америка је имала седам председника-бизнисмена. Хари Труман је био бизнисмен. Као и Картер, и оба Џорџа Буша, Хардиинг, Кулиџ, Хувер... Неке историја памти по добру, а неке ни по чему. Колико је сад важно јесу ли били бизнисмени? Или се Трамп од свих њих разликује? Да прича глупости - прича их. Да мења изјаве - мења их. Ни то није ново. Па ипак, једино се Трамп потпуно уклапа у реченицу Монтија Пајтона: „А сада, ево нешто сасвим другачије!“ Који би амерички председник могао да отпусти директора Еф-Би-Аја а да неће јавности да каже - зашто? А седам контрадикторних изјава о смењеном Џејмсу Комију, које је Бела кућа дала у свега пар месеци, Трамп објашњава тиме што те изјаве није ни дао он, него „његови сурогати“. Што би се у преводу рекло - ботови. Дакле - идиоти. Ко је барем пет минута радио код неког успешног бизнисмена - све му је јасно. За све добро што ураде, заслужан је Он. За све његове грешке, криви су - они. Бизнис се ваљда једино тако и може водити, али држава свакако не може. И ту је та разлика: ранији председници-бизнисмени постали су државници, добри или лоши, свеједно. Трамп није. Сад, руку на срце, можда је зато и победио на изборима. Јесте, мењао је изјаве, причао глупости, али је једно било јасно: овај човек хоће да избаци све породичне империје из Беле куће, хоће да отвори прозоре, да ојача Америку - а то не може да буде лоше. Као што није изгледало лоше да неко Тадићу одузме власт, кад оно - дочека нас црње и горе! Но, вратимо се Трампу. Може ли се Трамп променити, као што су многи очекивали? Не може. Њега одавно „дрма“ синдром величине, што се често среће код људи успешних у једној области, који у једном тренутку некако закључе да поседују сво знање овог света. Нема те Дарвинове теорије коју тај неће петицијом поништавати! Шта тек Трамп да ради, након што је зарадио десетак милијарди долара, напунио седамдесет година и постао председник Америке: ко ће њему да докаже да није у праву? Већ при уласку у Белу кућу, најавио је - на Твитеру - да у потпуности мења стратегију нуклеарног наоружања, коју ће водити „док не дође време да се свет призове памети у погледу нуклеарки“! У разговору о томе да ли би Трамп заиста употребио атомску бомбу, MSNBC телевизија је објавила речи једног његовог саветника за спољну политику, који је након првог састанка престао то да буде. У сат времена, Трамп му је, кажу, три пута поставио исто питање, једном баш овако: „Кад већ имамо атомску бомбу, зашто не можемо да је употребимо?“ Као да никада није чуо да снага поседовања атомског оружjа лежи баш у томе да га никада не употребиш! Кад се онда сетим Хрушчова, кога памтим само по томе како удара ципелом по клупи у Уједињеним нацијама, стварно ми дође да ту сцену заувек избришем из главе и почнем о њему да мислим искључиво као о мудром и сталоженом вођи, који је знао како да не употреби атомску бомбу. Замислите да је Хрушчов тада, попут Трампа, небројено пута говорио: „Знам ја много о нуклеарном оружју, мој ујка је био професор физике на МИТ (што је еквивалент Ломоносову) и пуно ми је о томе причао!“ Као сваки успешан бизнисмен, Трамп је увек у офанзиви и лако подноси поразе. А кад је свом силом натерао конгресмене да гласају о закону о здравству - и пропао - читав карамбол је објаснио реченицом на којој би му и Монти Пајтон позавидео. Гледајући у камеру, наивно, као дете, објавио је народу: „Па нико није ни могао да зна да је здравство тако компликовано!“ Нема десет година како је Бил Клинтон због лажи око афере са Моником Левински срамно завршио политичку каријеру. Како то данас наивно и смешно делује, док се цела Америка утркује да објасни - шта би, од седам Трампових лажи у вези с директором Еф-Би-Аја, ипак могло бити истина? Да не буде забуне, не призивам ја ни Клинтона, ни Тадића, ни Хрушчова, лака му земља. Него размишљам, која би земља прва могла Трампа да разљути, и ко ће онда имати среће да остане жив и прочита поруку на Твитеру: „Ујка није био у праву. Да сам њега слушао, овај свет се никад не би призвао памети!“ Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар