економија

Трампов царински рат

Трговински рат се добија главом а не танџаром. А Трамп је у битку са Кином кренуо да би сачувао не један, нити пола, већ тек бедних 0,05 одсто радних места у САД! Овако бесмислене мере скоро да ни Вучић није (до сада) потезао Да сте ви председник САД, уместо Трампа, шта бисте урадили? Кина вам затвара 260.000 радних места у индустрији соларних панела, зар најмоћнија особа на планети треба то да оћути? Можете, дакле, као Трамп - да уведете царине на соларну опрему, тридесет одсто за почетак, да ником не падне на памет то ђубре кинеско више да купује. Добијате - сачувана радна места, а с њима и четврт милиона гласача, и више, ако родбина буде сложна. А само да сте се распитали, стигла би до вас тужна истина: у индустрији соларних панела ради свега 0,2 одсто свих запослених у САД. Зар вам не би пала на памет стара изрека - што да кољем вола за кило меса? А знате ли како су прошле друге земље, кад су Кинезима уводиле царине - на пример, како је прошла Европска унија, са још већим царинама на те исте панеле? Никако. Против царина је од првог дана било осамнаест земаља Уније, само десет за њихово увођење. И Немачка је против, од првог дана, али у ЕУ се броји само „квалификована већина“- и те царине већ пет година опстају, и опстаће још до марта ове године, кад ће се коначно видети ко је јачи: произвођачи панела - или сви остали у Унији. Зашто би се било ко у тој вашој Америци бунио да неко буде заштићен, а заиста је угрожен? Ево зашто: амерички произвођачи соларних панела у ствари само састављају увозне компоненте, углавном из Кине. Па кад Трамп, то јест, ви, удари царине од 30 одсто не само на соларне панеле, него и на компоненте, оде профит, оде зарада, одоше фирме... Рачунице показују да ће 23.000 радних места бити угашено - управо због царина. Али ту није крај. Кад поскупе соларни панели - одмах страдају они који их уграђују! Прорачун је да ће посао да изгуби 170.000 инсталатера и добављача, па испада да ћете сачувати једва 70.000 радних места, то јест - ни један одсто, нити пола, већ тек бедних 0,05 одсто радних места у САД! Овако бесмислене мере скоро да ни Вучић није (до сада) потезао. Ако вам се, ипак, више свиђа Трампова политика, и волите да решавате проблеме као Индијана Џоунс, кад највештијег бедуина упуца танџаром - ту сте се заиграли. Јер, Кинеза има колико и Американаца - и још милијарда приде! А Кинези, ко Кинези - велика су сила. У овом рату, они ће први да страдају, али њима је, за разлику од Американаца, сасвим јасно које им оружје стоји на располагању. Само кад пожеле, Кинези могу да обуставе куповину Боингових авиона и да пређу на Ербасове. То би Американци платили затварањем 260.000 радних места. А само мало да отежају пословање Ајфона у Кини, оде још толико радних места из Америке... Ако још реше да уведу ембарго на увоз соје, Мисури и Мисисипи одмах затварају десет одсто радних места. А крај се ту ни не назире. Чак и ви, без дана искуства у овалном кабинету, знате да Кина држи већину америчких државних обвезница, па сад замислите да реше да их продају, онако, масовно: оде долар у историју! Јесте да би Кинези и сами изгубили, али у рату је важно - победити. Зар се све то Трампу, то јест, вама, исплати, ради нула-кома-нула-пет одсто запослених, и то у сектору који ће се свакако угасити? Нико никада није добио у трговинском рату, па нећете ни ви, то јест, Трамп. Изгубиће они који сада највише зарађују на тим соларним панелима, а то је - грађевинска индустрија. Што рече директор Стандард Солара, највеће фирме која набавља и инсталира соларне панеле по Америци: „Имам утисак да овај председник - или било који председник, у ствари - својом вољом бира да растури најбрже растући сегмент у нашој привреди“. Вама су, као председнику Америке, две ствари овде важне. Прво, има ли Америка снаге да компензује кинеско затварање радних места које траје већ две деценије? Очигледно има: стопа незапослености је сада око четири одсто, а до кинеске „инвазије“ била је чак мало већа, око пет-шест одсто. Чему паника? Друга важна ствар је - како доскочити Кинезима? Развојем образовања и иновацијама. Дуг је пут пред Кинезима, од кошуља и соларних панела до нанотехнологија, не треба их тући тамо где су данас јаки. Јер, трговински рат се добија главом - а не танџаром. А у Вашингтону, изгледа, баш глава почело да недостаје... Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар