Велика се прашина прошле недеље подигла око Тадићеве изјаве да тајкуне треба спречити да продају своје офшор компаније, јер од тога Србија нема ништа. Све те фирме су, наиме, регистроване на Кипру, па ће порез од купопродаје отићи право тамо. Изјава свакако вредна пажње и вредна памћења, а можда најављује и заокрет: да ли се то звездама српског Давоса казује да би се могле наћи и на неком мање лепом месту (а у Србији)?
Али мени некако остаде мрак у глави. Је ли то неки нови обичај, да се пословном свету прети за поступке који су потпуно законити? Ево, председник, како рекох, прозива тајкуне, а градоначелник Ђилас – банкаре, који су направили "страшан злочин са предумишљајем" (22. мај, „Прес“). Дакле, и банкама се лоше пише, па градоначелник гласно размишља о томе "да се донесу закони на основу којих ћемо шпекулантима одузети шпекулативно зарађен новац". Мени се, погађате, овај предлог јако допао, мада ипак сматрам да нема потребе доносити нове законе, кад већ имамо онај закон о експропријацији експропријатора из 1945. године, који би свакако мање уназадио правни систем Србије од још једног новог закона са ретроактивним важењем!
Како су то банке наљутиле нашег градоначелника? Ето, само да су те „ослобођене“ динаре из обавезне резерве (или оне што су раније држали у српским хартијама од вредности) хтели да пласирају кроз јефтине динарске кредите, све би било у реду. Али не, банкари су за све паре откупили евре, захваљујући чему је девизни курс прешао психолошку границу од сто динара! И сад је настала паника, лоше се пише увозницима и тајкунима, неки ће изгледа морати неке од својих фирми да продају, дотле је дошло. Што нас поново враћа на причу о Кипру и Тадићу, то јест на питање – зашто су тајкуни регистровали фирме на Кипру, уместо у Србији?
Ево зашто. Ако мало загрејемо своје сиве ћелије свакако ћемо се сетити да је највећи порез на доходак у Србији за 2009. годину платио извесни контролор лета са Вождовца, док ниједног нашег тајкуна на овом угледном првом месту никад није било! Ето видиш. А било коју „Глорију“ да узмемо у руке и погледамо све оне њихове лепе куће, јахте, авионе и камионе, одмах се види како се овде нешто не слаже: па од којих пара су све то купили, када нас пореска служба уверава да у Србији највећи доходак остварује – контролор лета са Вождовца!
Тако нешто је могуће само зато што тајкуни своју праву зараду одмах пребацују у неки порески рај, рецимо на Девичанска острва, или на Кипар, свеједно. То се стручно зове пореска евазија, или избегавање плаћања пореза у земљи у којој се новац зарађује. Чиме се постиже још једна корист, а то је да један те исти капитал може имати много фантомских власника, па хајде онда ти тог власника правично опорезуј, ако умеш!
Ако се питате како то тајкуни износе новац из земље, рећи ћу вам да су то све веома разрађени методи, користе их све офшор компаније света. Рецимо, српска филијала наручи „консултантске услуге“ од своје матице са Кипра, па их плати по цени хиљаду пута већој од њене вредности. И тако паре оду из Србије, а у папирима – све чисто. Tо се још зове „тунеловање“, дакле, подземно каналисање новца у неком жељеном правцу. Управо овако је Слободан Радуловић, некадашњи директор Це-маркета „истунеловао“ целокупно богатство ове фирме тако што је као главног снабдевача користио фирму своје ћерке (коју је регистровао у Шпанији и чиме се много пута у ондашњим медијима хвалио).
Па добро, је ли то незаконито? Свакако да јесте, али се све то тешко доказује и у развијеном свету, о нама и да не говорим. И где је сад решење?
Мало ми је незгодно да прозивам овако високе српске функционере, али ипак морам да им пренесем вапај струке – није злочин да човек прода сопствену фирму, нити да своје рођене паре замени за девизе. То су, како да кажем, основне економске и људске слободе! И уместо што их прозива за законите поступке (а не може им ништа за оне незаконите), председник Тадић би свакако требало да проблем врати на терен морала и да тајкуне упита: извините, на којој ви то адреси станујете, је л’ на Вождовцу или на Кипру? Па ако станујете на Вождовцу или Дедињу, свеједно, колико ли сте то пореза избегли да платите кад у Србији контролор лета плаћа већи порез од вас! Или, ако ви тај спорни порез на доходак у ствари уредно плаћате, само не овде него на Кипру – откуд ви онда на српском Давосу? И зашто би онда државу Србију уопште интересовало ваше мишљење о курсу динара? Зашто да вам поклањамо посрнуле домаће фирме, или да вам уступамо девизне резерве?
Мислим, те девизне резерве бисмо умели „паметно“ да уновчимо и без вас, тајкуна, само да није оног афоризма Бране Црнчевића: „Могао бих да живим и боље, али ме је срамота.”
Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду.Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста.Основне области њеног професионалног интересовања су: макроекономска теорија и модели, економска политика, теорија и политика спољне трговине.Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета.Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд.Аутор је књиге Теореме о међународној трговини, студије Светске банке о режимима спољне трговине (2003) и коаутор књиге “Од сиромаштва до просперитета” (2008).Уређује wеб сајт ЦЛДС, као и сопствени, факултетски сајт. Пише за Политику од 2006.