Али
тешко да ће
се овом
огранку
параде труд
исплатити.
Добро је
познато да је
Параду
поноса
наручила
Европа, као
што је
познато и то
да је Србији
веома стало
до кандидатуре.
Тако да шансе
за успешан
протест
огранка
ЛГБТ-ПМ нису
баш велике.
Јер, управо
је Европа
увела праксу
да сељаке растерује
кордонима,
траје то већ
двадесетак
година, ни Грцима то
више не
толеришу, па
где нама да
дозволе другачије?
Да не помињем
ни шта би
Европа рекла
на наднице од
1000-1500 динара
дневно,
колико су
малинари
летос у
просеку
исплаћивали
за 70-80 килограма
убраних
малина, жива
брука. А
Мишковић кад
је касиркама
давао исту
толику
сатницу (за немерљиво
лакши рад
плус
пензионо
плус здравствено)
јавност је
све најгоре
говорила о
њему. Из чега
лепо видимо
колико су
надничари
били у ствари
мало плаћени
и колико су
српски
сељаци
суровији
послодавци
од наших
омражених
тајкуна.
Ни
слободно
копирање
књига,
музичких
дела и остале
интелектуалне
својине, ни
то нам Европа
више не
дозвољава,
тако да
протест против
тог закона не
би наишао на
разумевање – ни
у оквиру геј
параде, а ни
иначе. Кажу (у
Европи и у
предлогу
нашег закона)
да ће се забрана
односити на
свакога ко
неовлашћено
умножава
неко
ауторско
дело – књиге,
ЦД-ове,
ДВД-јеве,
ВХС видео
дискове и шта
још све не.
Забрана важи
чак и за
студенте
који одлуче
да
фотокопирају
уместо да
купе уџбеник,
јер се копирање
уџбеника
сматра
комерцијалном
наменом, то
је
инвестиција
у образовање
и стога не
могу бити
изузети из
закона. А по
блоговима се
већ врте
анкете, где
учесници на питање
шта мисле о
овом проблему
најчешће
(преко
шездесет
одсто) бирају
одговор:“да
ли су они
нормални -
одакле
студентима
новац за
оригиналне
књиге?“, док само
три одсто
каже: „подржавам
забрану -
потребно је
заштити ауторе“.
Ипак,
студентима
ће највише
помоћи члан 46
овог закона,
где се каже
да ће
фотокопирање
уџбеника и
даље бити
дозвољено
ако су
примерци
књиге распродати
најмање две
године, што
код нас редован
случај, тако
да стварно
нема разлога
за бригу. Из
истог
разлога не
треба да
брину ни
копирнице,
које од
умножавања
уџбеника
зараде више
него што би
аутор могао
да сања да добије
од своје
књиге. Али,
али... шта ако
професори,
музичари и
остали који
тренутно од
продаје својих
дела зараде
отприлике
колико
надничари
(или мање), шта ако
се они
освесте па
стану да
објављују као
луди, на шта
ли ће тада
Србија
личити?
Тако да
пирати можда
и против воље
Европе треба
да формирају
сопствени
огранак на Прајд
паради, ако
већ
самостални
протест није
изводљив.
Корист би
била велика –
јавност би
коначно
видела
колико овде
има пирата и
кога ће све
држава
Србија
завити у црно
овим новим
законом. Мада
ни цена, она
душевна, не
би била мала.
Ипак је та Парада
поноса
озбиљан политички
скуп са јасним циљем - да
хомосексуалци
изборе право
склапања брака,
што
аутоматски
значи и право
на усвајање
деце. Али шта
сад, није ни
то најгоре
што може да нас
снађе, шта
има везе.
Видимо
се сви на
паради!