Има једно правило у политици, а оно гласи: „Ако није пукло, немој да поправљаш”, па питам, стварно, зашто српска влада намерава да се реконструише? Ја мислим да је то зато што немају паметнија посла.

Јер сви знамо да узрок реконструкције свакако није то што изградња Коридора 10 напредује светлосном брзином од 16,6 км годишње. Као што треба признати да им тај пројекат у ствари савршено напредује, с обзиром на то каква је фарса у питању. Уместо да распишу јединствени тендер за изградњу читавог аутопута, па да добијемо само једног извођача радова, ови праве тендер – за сваку деоницу. Кажу, то је смишљено зато да би на тендерима побеђивале домаће фирме, да некако оживимо домаће грађевинарство. Лепо, само остаје нејасно – ако су проблем странци, зашто нису наместили тендер тако да победи домаћа фирма, али само једна?

Два су одговора: путеви су изборно уносан посао па се све партије боре да добију заслугу за изградњу неколико километара пута. И друго – није све у слави, нешто је и у новцу. Сумњам да би икога изненадило да се међу „победницима” неког (или свих) тендера појаве имена великих финансијера политичких партија.

И сада, кад чујем да ће да реконструишу владу, питам хоће ли нам сутра из реконструисаног кабинета поручити: „Од данас прелазимо на јединствен тендер за Коридор 10, јер нам је доста спорости, корупције, крађа и намештаљки”. Неће, наравно.

Као што узрок реконструкције вероватно није ни феудализација министарстава и јавних предузећа, против чега се нарочито жестоко борила Демократска странка све до дана када су „преузели одговорност”, како воле да кажу. Па пошто је феудализација од тада престала да буде проблем, ни ту реконструкција вероватно ништа неће променити. Значи, јавним предузећима ће управљати исти они подобни, послушни и дарежљиви директори, док је сасвим могуће да у управним одборима ситуација буде још гора, као што је сада управо таква, то јест – још гора.

Да би се ово могло мењати морамо најпре да упитамо зашто партије то раде, зашто стављају толики неуки, а понекад и недостојан свет на директорска места или у управне одборе важних српских фирми? Одговор је очигледан, две ствари они раде: распоређују војску и скупљају паре за партију. Јер, размислимо, шта би имала било која партија од тога да на „своје” место у управном одбору стави неког независног стручњака? Имала би само штете, наравно, јер би дотични у кључним тренуцима гласао или по савести, или по законима професије; тешко је поверовати да би тај лако пристао да буде добар војник своје партије. А колико би пара успео да „усмери” у партијску касу, то је тек велико питање (на које сви знамо одговор). Дакле, то стварно није ни случајност ни грешка, то је, једноставно, нужност партијског управљања привредом, која се, свидело се то вама или не, може решити само приватизацијом.

Као што узрок реконструкције свакако није ни тај што је нешто важно у постојећој коалицији пукло, па да реконструкција у ствари само представља изговор за два-три политичка „убиства”, не, ни тога нема, колико се одавде види.

Биће да то ипак раде зато што ће тиме одвући пажњу народа са ове тужне свакодневице. А уз то, ова ствар са реконструкцијом ће се народу сигурно више допасти од озбиљних реформи које би ова влада икада и пристала да предузме.

И баш се тако некако ствари одвијају. Већ на веб-сајту www.B92.net, видим, у току је анкета са питањем: „Који члан Владе Србије, по вашем мишљењу, најмање заслужује да задржи ту функцију?” Што, наравно, тренутно пресељава Владу Србије из центра Београда право у село Лисовић, а народу даје утисак да има исту моћ да избацује министре из владе као да је у питању било који други лик са Фарме. А можда су баш то хтели, кад су објавили реконструкцију: да лепо поизбацују неке народу несимпатичне министре, то мало кошта, а сутра им може донети доста гласова. Па да, није лоша идеја, признајем.

То би онда могло да објасни и невероватну објаву председника Тадића да ће о реконструкцији владе званично да се разговара – тек од Нове године. Па јесте, кога сад да избацују кад не знају шта народ мисли, ту свакако треба пуно анкета обавити, не ради се то за један дан.

Хоће ли реконструисана влада успети да оконча гиљотину прописа? Да смањи јавну потрошњу? Да паре од непродатог Телекома усмери на враћање кредита? Или коначно да уведе слободну конкуренцију у сектор малопродаје у Србији? Да укине онај нови монопол на увоз ђубрива? Да отвори досијее? Ухапси Младића?

Ако се зато реконструишу, онда у реду, само ми се све чини да су све то могли и без реконструкције да ураде, стварно.

професорка Економског факултета БУ, чланица ЦЛДС-а