ДРУШТВО

Зашто Србија споро расте

Вучић није измислио буразерски систем и партократију, мада му ваља одати признање на томе колико је све то усавршио и зацементирао. И потпуно је јасно: који год лидер из опозиције сутра освоји власт, биће исти као Вучић Je ли Вучић крив што Србија споро расте? Наравно, и сама то тврдим и потписујем, али до тог закључка не држим много. Јер, погледајте: да сутра нестане и Вучић и цео СНС, шта би се променило? Све би остало исто: уместо СНС-а, јавна предузећа би окупирали буразери из неке друге партије. На челна места у привреди запослили би своју војску. Лажирали би податке о запослености, привредном расту, или шта већ треба. Доносили би законе које су као опозиција исмевали и убеђивали нас да тек сада раде праву ствар. А бивши СНС-овци би махом прешли у партију на власти, или би барем постали одани симпатизери. Многи не знају, па да кажем: и млади су укључени у тај процес, и то до сржи. Вође студентских организација смењују се као и власт у држави: прво су били из ДС-а, па из ДСС-а, па у секунди пређоше опет у ДС или у УРС (то је онај Динкићев покрет), а после ми једном рекоше како им је студент продекан, или ко већ беше - из Нове Србије! Сада је СНС отишао корак даље, па уз студентску елиту, узгаја и ботове. Али, зар то није логичан наставак приче? Зато ме свако ко тврди да је најважније да Вучић оде са власти невероватно подсећа на оне зубаре - преваранате, који на болесне зубе стављају сјајне, беле навлаке. Па кад навлака пукне после два залогаја, ето белаја... Ко примети трулеж у осмеху владара, постаје издајник, страни плаћеник, о чему јавни сервис редовно извештава, пошто их баш због таквих вести плаћамо. Каква је сад разлика, да на власт дође било која од постојећих партија? Никаква. То јест, има је, у детаљима, али ко год ми сад каже да ђаво лежи у детаљима, нећу се сложити. Ђаво се овде зове партократија, или буразерски систем, или кронизам, што је све иста реч. Не познајем странку у Србији која се на том систему не заснива. Стога нам је једино преостало да чувамо ментално здравље, и да ствари називамо правим именом. Опозиција се удружује? Стварно? Исти они што су радили све против чега се данас буне? Исти они, као Демократска странка, на пример, која за председника бира човека који се ниједној срамној одлуци своје странке никада није јавно супротставио? И, шта? Уместо Брнабићеве, сутра да ми премијерка буде Џеси (чувена шефица Тадићеве прес службе), или неки лик из те приче? Разлика би била у детаљима, али, ђаво седи далеко од њих две: лежи у систему, а систем нико неће да разбије. Добро, како су друге земље у томе успеле? Најпре, дошли су неукаљани људи. Стручни. Често, са уверењима. Али, основну промену донела је приватизација. Која подразумева предузетничку слободу, као и правну заштиту од бахате власти - али и заштиту свих осталих од нелегалних радњи предузетника. Смијешано, што би рекао велики владика. Привредни раст се од тада заснивао на укључењу свих и искључењу државе из расподеле растуће добити која је почела да се ствара у привреди. Буразери тамо више нису водили главну реч - a партијске касе знатно су осиромашиле. Све су то данас успешне земље: Чешка, Естонија, Словачка, па и Пољска (уз сва лудила и турбуленције), па све балтичке земље, па Јерменија... Сви су тамо, само нас нема. Сви су изашли из сиромаштва захваљујући страним инвестицијама. Које саме долазе кад држава уклони буразере из власти. Не плаћају им баснословне субвенције, нити их ослобађају пореза или било чега. И зашто би? Дају им правну сигурност, колико-толико сигуран амбијент, и - то је то. А у земљи где све стоји и где Вучић свакога за руку вуче да покрене било који посао, долазе само они којима дебело плате. Одрживи привредни раст у тим условима није ни на помолу. Премало људи доноси одлуке, у томе је проблем, и док се то не промени, ништа од великог раста неће бити. А за Србију, да остане записано, недовољан је сваки раст испод пет одсто. Једино при тој стопи Србија остаје на истом растојању од развијених земаља, ако расту по стопи од један одсто годишње. Расту ли брже, заостајемо и са стопом од пет одсто. Па ви видите. Вашу будућност појешће буразери и партократија. Вучић јесте крив што Србија споро расте. Али није он измислио ни буразерски систем ни партократију, мада му ваља одати признање на томе колико је све то усавршио и зацементирао. И потпуно је јасно: који год лидер из српске опозиције сутра освоји власт, биће исти као Вучић. Макар се у детаљима разликовао, а нама то одавде изгледало као спас. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар