Јесте, говорио је Јелашић да не узимамо кредите у швајцарским францима, али, пазите: исплатило се. И још увек се исплати у односу кредите у еврима, узете у исто време. Како се исплати, кад је сада динарска рата на кредит у швајцарцима премашила рату у еврима? Ево како.

Узећу пример удружења "Ефектива" о коме смо пре неки дан читали у Политици: узимамо кредит од седамдесест хиљада швајцарских франака (тадашњих четрдесет и три и по хиљаде евра) на двадесет и пет година. Сада је 2008. година, и могу да бирам: хоћу ли каматну стопу од пет одсто на "швајцарце" или девет одсто на кредит у еврима?

Хамлетовска дилема из наслова овог текста једноставно није ни постојала. Могао је Јелашић да прича шта год хоће, проста рачуница је показивала да ће онај ко узме кредит у еврима платити знатно више. На нашем примеру, отплата за стан од четрдесет и нешто хиљада евра била би већа за читавих двадесет хиљада евра. Мало ли је?

Ни претње о могућем расту "швајцарца" нису изгледале тако страшно. Франак је петнаест година био стабилан и кретао се на нивоу од 0,55 - 0,65 евра за франак. А граница исплативости, дакле, тачка у којој би Хамлет рекао: "исто ми је бити или не бити" била је 0,89 евра за један франак.

И сад погледајте графикон: све док је курс био испод тих 0,89 евра за франак, кредит у швајцарцима се више исплатио. Онолико колико износи осенчена површина на слици, толика је читста добит оних који су кредит узели у швајцарцима у односу на оне у еврима. А биће на нули, то јест, кредити у швајцарцима и у еврима биће подједнако исплативи тек када се (далеко било) површина будућих губитака због раста курса изнад границе исплативости изједначи са приказаном површином чистих добитака. Још су, дакле, "швајцарци" на добитку!

Не треба овде заборавити срамно понашање домаћих банака које су на своју вољу мењале каматну стопу на закључене кредите. Ништа их не правда. Клаузула о променљивој каматној стопи служи да на дужнике пребаци ризик промене ЛИБОР-а, дакле, оног дела каматне стопе на коју банке не утичу. Али мењати маржу, дакле, онај део каматне стопе који представља приход саме банке, то је стварно нечувено. Али, добро, то је прошлост. Банке су те паре морале да врате - и доста о томе.

Овде је главно питање - зашто "швајцарци" нису пребацили дуг у у евро још 2011. године? Ево зашто, погледајте графикон: да су прешли, не би остварили уштеду која одговара осенченом делу на слици у периоду 2011-2013. године. Како се лепо види, Швајцарци су замрзли курс на нивоу који је кредите у швајцарцима држао у зони добитка у односу на кредите у еврима. Па зашто да прелазе?

Тек се у јануару ове године ствар преокренула. Сада су "швајцарци" први пут у минусу (ако не рачунамо оних пар дана у августу 2011. године), и остварена добит почиње да се топи. Шта нам је сада чинити?

Мађари су ту ствар пресекли још у новембру прошле године, дакле пре него што је швајцарски франак апресирао. Једноставно, конвертовали су све хипотекарне кредите у домаћу валуту, и то по курсу нижем од тржишног. Да се банкарски систем не би урушио, Орбан је из девизних резерви дао девет милијарди евра.

Што је чиста политика, то је ваљда свима јасно. У Мађарској је пола милиона кредита било у швајцарцима, што му дође пола ПУПС-а, на пример, па ви видите колика је то политичка снага, кад се удруже. У Хрватској их има око сто хиљада, па није чудо што се и тамо политичари упињу да им угоде. Тамо су дужницима фиксирали су курс на годину дана, а после ... после ће бити избори па нека се с тим бакће следећа влада. А овде?

Неће Вучић хтети ништа да уради за тако мали део бирачког тела. Замислите, да подржи трећину (двадесет и две хиљаде "швајцараца") и тиме разгневи две трећине дужника, оних који су кредит узели у еврима. Па не иде то.

А није баш ни јасно зашто би их требало подржати. "Швајцарци" и даље одбијају да пређу у евро. Ево, Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива" је на РТС-у поручио да "још увек није паметно да се садашњи дуг у францима пребаци у евро - јер се не зна какво ће бити кретање курса." 

Тачно, то и ја кажем. Неће "швајцарац" скакати довека. Швајцарска је земља извозника, тамо скоро сви губе због прејаког курса - и Нестле, и скијалишта, и бање и произвођачи сатова... па зато ни овај раст швајцарског франка не може да траје годинама.

А још деветнаест година преостаје за отплату оног кредита из Ефективиног примера. Што значи - ћераћемо се још. Не можемо се не ћерати, ни стати на овоме, што рече велики песник.